Руске духовне приче: Безбожник

Руске духовне приче: Безбожник

ПОДЕЛИ

Пролећна бујица однела је мост преко реке и сви који су кренули на Велику Суботу у село Ликово, морали су да сачекају дoк се мост поправи. Међу верним народом задесио се и млађани друг Строгов, који је другим послом кренуо у Ликово. Сео је на свој кофер и нервозно, гунђао.

– Кад мисле да дођу, проклетници? Време пролази а ја журим, ја морам да одржим важно предавање “О Христу преваранту и рату са Богом“

– Тише брате – покуша да га умири један старац- помисли само да Спаситељ наш у гробу лежи а ти псујеш и помињеш нечисте силе.

– Пљујем ја на вашу Пасху и на Спаситеља такође. Никаквог Бога нема, али пилећи су ваши мозгови. Јер да га има он би мене одавно казнио, шта сам ја све радио, хе, хе… скрнавио иконе и мошти и олтар. А тек какве књиге и новине носим у коферу… -запенио је Строгов.

Мушкарци су га слушали оборених глава, а жене у страху непрестано су се крстиле. Мучну тишину прекинуо је старац који је већ раније опомињао Строгова.

-Да, да…за такве речи заслужио си да добијеш цепаницом по глави. Само данас, на овај дан рука се не подиже…Христос у гробу лежи…а такве разбојнике као ти треба сажаљевати, учи нас Он.

-Сажаљевати?- упита не без злобе Строгов и замисли се.

-Да, сажаљевати- потврди страц.

Тихим корацима долазио је сумрак и пасхална ноћ. Топљење снега, жбунови врба поред пута, магличаста дубина борове шуме, шуштање леда на реци, травнати мирис пробуђене земље, ширили су необичну тишину, каква се среће у манастирској цркви после изношења плаштанице.

– “Вече Твоје тајне“- у пола гласа запева старац ослушкујући кораке Свете ноћи.

На звонику сеоске цркве упаљени су фењери, а у порти запаљења ватра. Из даљине допирали су гласови. Контра тамном небу истицала се свечаном белином мала сеоска црква.

Строгов уздахну дубоко гледајући тај призор.

-Ове ноћи тихим корацима пољима и шумама хода Спаситељ.

Његове кораке ослушкује и цвеће под снегом, и звери у шуми, и потоци планински, и реке…Хода Спаситељ и слуша звона своје љубимице- земље руске- и плаче…

Сузе Спаситељеве на земљу падају и из њих ће нићи бело цвеће – сузе Господње.

– Али дедице сви се радују и славе, читав свет па и сунце, а зашто Он не заборави на своје бриге. Зашто Он да плаче? – упита једна девојчица.

-Зато, голубице моја, што је радост наша као јутарња роса. Обрадујемо се Празнику, сретнемо Спаситеља нашег, а онда опет живимо без Бога. Заћутаће звона, и опет ћемо све заборавити. И Гетсимански врт, и Голготу…зато и Спаситељ плаче ове ноћи…

Неочекивано Строгов се усправи. Сви су га ћутке посматрали.

Он приђе ватри, отвори свој кофер и баци у њу последњи број антирелигијској часописа “Безбожник“ и све друге плакате.

Зачуше се звона за Пасхално јутрење. Строгов се мало удаљи у страну и скиде капу. Плећа су му подрхтавала али не од хладноће, него од суздржаног плача.

Са руског превела Јагода Милета

Цитирај