Васкршња посланица

Васкршња посланица

ПОДЕЛИ

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2017. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт поразивши
и онима који су у гробовима
живот даровавши

(тропар Пасхе).

Драга браћо и сестре,

Васкрс је највећи хришћански празник, празник вере, живота и сваког благослова Божјег. Сва наша вера је у Васкрсу и Васкрс у вери. Отуда свети апостол Павле, учитељ народа, кога слободно можемо назвати и највећим проповедником Васкрсења, Христовог и нашег, јасно каже: „Ако Христос не устаде, узалуд вера ваша“, а одмах потом додаје: „Али је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли“ (I Кор. 15, 17-20). Вера у Васкрсење Христово суштина је апостолске проповеди и учења, темељ Цркве, њеног богослужења и богословља.

У Светом Писму, како Старог тако и Новог Завета, Васкрсење је централна тема. О њему се говори у два међусобно повезана смисла: као свеопштем васкрсењу мртвих на крају људске историје (Ис. 26, 19) и Васкрсењу Христовом, предсказаном од старозаветних пророка (Пс. 15, 10), а утврђеном кроз проповед светих апостола (Дап. 2, 23-24).

Стари Завет нам на много места, својим језиком и прасликама, говори о васкрсењу. О њему сведочи пророк Давид у својим Псалмима (Пс. 15, 9; 16, 15). Многострадални Јов вапије Богу вером у васкрсење: „Знам да је жив мој Искупитељ и да ћу опет у овом телу видети Бога“ (Јов. 19, 25-27). Пророк Јона је праобраз тридневног Васкрсења Христовог (Мт. 12, 40). Најпознатија визија васкрсења мртвих у Старом Завету дата је у Књизи пророка Језекиља: он, надахнут Духом Божјим, види како оживљавају сухе кости и како се свака облачи у своје људско тело (Јез. 37, 1-10). То виђење је испуњавало срца свих верујућих Јудеја Старог Завета и било је неодвојиво од вере у долазак Месије и у Његово Васкрсење (Ис. 53, 10).

Нови Завет је, са друге стране, сав у тајни Крста и Васкрсења Христовог. То нам потврђују свети јеванђелисти потресним описом последњих догађаја из Христовог живота који су се збили у Јерусалиму: Његовог извођења на суд пред Пилата, Његовог Распећа, Његове смрти на крсту, али и Његовога славнога Васкрсења (Мт. 27-28; Лк. 23-24). Прве које су се удостојиле да постану сведоци Васкрсења Христовог биле су жене мироносице (Мк. 16, 1-2), а потом свети апостоли и пуноћа ране Цркве. Њима се придружују ранохришћански мученици и сви потоњи мученици и новомученици, истински сведоци Васкрсења Христовог, као и Оци Цркве, који нам кроз свете саборе, кроз никео-цариградски Символ вере и кроз своје догматско учење оставише веру у васкрсење. Црква је сведок да је Христос са нама у векове (Мт. 28, 20). Она то посебно сведочи светом Литургијом, која се врши у спомен „смрти и Васкрсења Христовог“. У светој Литургији нам се кроз свето Причешће дарује Васкрсли Христос. Зато будимо деца Васкрсења! Живимо Васкрсењем Христовим и не дозволимо да нас, по речима светог апостола Павла, ишта одвоји од љубави Његове (Рим. 8, 35)!

Велики руски старац, свети Серафим Саровски, током читаве године је све ходочаснике у свом манастиру поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моја!“ Да бисмо то духовно стање достигли, по речима светог владике Николаја „морамо својим животом целивати Распеће Христово, не ради обичаја већ као своје сопствено, и ране Његове као своје ране“.

Са тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем смрти и безнађа. Када то кажемо, имамо на уму податак да и у Србији сваке године умире по један велики град због смртности много веће него што је рађање. Тај податак је разлог за плач и ридање, али и аларм за узбуну. Мора се нешто учинити да се тај пут смрти заустави. „Рахиља оплакује децу своју и неће се утешити, јер их нема“ (Мт. 2, 18). Чедоморство је свагда и свугде, па и у нашем народу, смртни грех који вапије небу. Престанимо убијати своју сопствену децу у утроби! И она имају право на живот и на васкрсење. Питамо се где су вајни „борци за људска права“ да заштите најслабије, а то су још нерођена деца у утроби својих мајки. Изиђимо, браћо и сестре, из земље греха и смрти, као старозаветни Израиљ из Египта, и Бог ће нас благословити сваким благословом духовним, да бисмо били Народ Бога Живога. Нека радосни плач новорођене деце надјача беспомоћне крике смрти! Нека Србија – и сав свет – поново постане велика Колевка! Вратимо се вери у живот, вратимо се Васкрсењу!

Драга браћо и сестре, света Православна Црква је наша духовна Мајка. Она брине о својој деци без обзира на то где она живе и распиње се са својим синовима и кћерима да би сви заједно достигли у Васкрсење. Радујмо се са радоснима и тугујмо са онима који тугују, носећи бремена једни других, јер ћемо тако испунити закон Христов (Гал. 6, 2)! Свети старац Софроније (Сахаров) каже да држање заповести Божјих разапиње у нама старог човека и васкрсава новога, сазданог по лику Бога, Творца и Спаситеља нашега. Свети Василије Велики такође, у истом духу, говори о преображавајућем значају поста и каже да анђели Божји записују имена оних који држе цео Велики пост јер се они тим постом одричу земаљског и пролазног да би задобили вечно и непролазно, а то је васкрсење. Држећи заповести Божје, ми изражавамо и потврђујемо своју љубав према Христу (Јн. 14, 15), али и према својим ближњима (Мт. 22, 40).

Данашњи свет је увелико прихватио другу философију, философију широког пута који води у пропаст (Мт. 7, 13). Хришћанске врлине покушавају се заменити привидним хуманизмом и лажном духовношћу Далеког Истока. Све лажне религије и парарелигије, философије и лажне философије, идеологије и модерне митологије и саме робују смрти и људска бића осуђују на смрт уколико верују да је човек „биће за смрт“, а не биће за живот вечни, поготову пак уколико подстичу људе на убиства и самоубиства, тренутна (у рату и у крвавим „мирнодопским“ обрачунима) или продужена (разузданим живљењем у сваком пороку, особито робовањем дроги). Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, грех пак, по речима светог старца Пајсија Светогорца, нечим модерним и прихватљивим. Омладини се уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета. Велика је одговорност Цркве, али и свих просветних институција ове земље, јер треба помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења. Поучавајмо децу да буду слична јеванђелском младићу који је питао Господа: „Шта да радим да бих задобио живот вечни?“ А тај младић је од Христа добио одговор: „Држи заповести!“ Ето пута спасења, ето васкрсења!

Очински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења и поново постанимо браћа у светој Цркви, јединој Лађи спасења!

Васкршњим поздравом поздрављамо сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и молимо се да Васкрсли Господ свима дарује радост Васкрсења. Посебно поздрављамо наш народ на распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије, чије светиње су чувари не само српскога Православља него и хришћанства у Европи. Косово је било и остаће наше јер Бог није у сили него у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава одузети.

Нека са овим празником Васкрса васкрсне и Србија, и васцели српски род, како су говорили наши народни песници. Дај Боже да људи који воде и чувају државу буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом! Нека Васкрсли Господ, Победитељ смрти и Животодавац, дарује свако добро Своме Народу, што ће рећи свему роду хришћанском и православном, и свим људима добре воље, да би сви заједно предокусили радост будућег века, радост васкрсења и вечнога живота!

Христос васкрсе!

Српска Православна црква

3 КОМЕНТАРИ

  1. Зашто се веронаука своди на необавезан предмет, а хомосексуално образовање ЛГБТ
    постаје обавезно у школском систему, и то почев од вртића???

    Драган Славнић

  2. Hvala oce na lepim recima i zeljama. Svake godine u ovo doba, Vi nam u Vaskrsnjoj poslanici porucujete da ce nam Vaskrsli Gospod, Pobeditelj smrti i Zivotodavac, darovati svako dobro.

    Malo je cudno da u danu stradanja Hrista, ne pominjete stradanje, siromastvo i bedu u Srbiji, otsustvo pravne drzave, osiono ponasanje vlasti, korupciju i nehriscansko bogacenje pojedinaca.
    Zar SPC smatra da je molitva jedini put spasenja ? Da je nebeski zivot vazniji od zemaljskog ?

    Zar uskrsnja poslanica nije prilika da nam mocna i sveprisutna SPC saopsti kako se ona bori za istinu, pravdu i jednakost u Srbiji. I sta ona cini za gladne, stare i bolesne ?
    Hristos vaskrse !

  3. ЕВО ГОВОРА ЧОВЕКА КОЈИ ТРЕБА ДА БУДЕ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ:

    Владика Артемије: ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2017.
    15. април 2017

    15.4.2017. Eпархија рашко-призренска у егзилу
    Свој духовној и Христољубивој деци
    монаштву, свештенству и верном народу
    Епархије рашко-призренске
    У ЕГЗИЛУ
    свепобедни и радосни васкрсни поздрав

    ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

    „Ево дана којег створи Господ
    да се радујемо и веселимо у њему“

    Како мало речи, браћо и сестре, а како дубок смисао. Дан којег створи Господ јесте управо дан Његовог славног Васкрсења, дан када је смрт побеђена, када је ад разорен, када је сатана везан гвозденим веригама, дан када је род људски ослобођен од троглаве аждаје – греха, смрти и ђавола, – која га је држала у својим канџама од праоца Адама па до Господа Христа. Зато тај дан и јесте дан радости, када нас света Црква позива да се радујемо и веселимо у њему. Да се радујемо не само тог дана, него свих дана нашег живота на земљи, како бисмо по одласку одавде наставили вечну радост у Царству Васкрслога Господа. Васкрсење Христово је догађај који даје смисао не само свим сегментима и догађајима из његовог Богочовечанског живота овде на земљи, него даје смисао свему што постоји на небу и на земљи. Васкрсење Христово је космички догађај, видљив и очигледан и за небеске силе, због чега се и Анђели јављају као сведоци васкрсења Христовог. Васкрсење Господа Христа толико је моћно посведочено да је постало и заувек остало темељ и основ хришћанства. На том темељу, на том факту, свети Апостоли зидају сву веру своју и сву проповед своју. Сва њихова чудесна дела, у ствари, ничу из тог једног Христовог дела, и своде се на то једно дело. То је зато што, по речима светог Јована Златоуста, Дела Апостолска садрже у себи управо доказ о васкрсењу, пошто је ономе који је поверовао у васкрсење било већ лако примити и све остало.

    Истинитост васкрсења Христовог сведочили су и посведочили не само Његови ученици, него су то невољно чинили и сами Његови непријатељи, они који су Га судили, који су Га разапели на крсту. Јер они, чувши о васкрсењу Христовом, потплаћују стражаре да протуре лажну вест како су ученици ноћу украли тело Исусово док су они спавали. Чак и највећи непријатељ Христов, гонитељ Савле, после чудесног јављања Господа на путу за Дамаск, преобратио се у апостола Павла, који је касније сву своју еванђелску проповед заснивао на факту Христовог васкрсења. Васкрсли Господ био је потка и основа његове проповеди, како и сам пише Коринћанима: „ако Христос не уста, узалуд проповедање наше, а узалуд и вера ваша“ (1. Кор. 15,14).

    Васкрсењем Господа Христа из мртвих завршен је и довршен Богочовечански подвиг искупљења и спасења рода људског. Тек је у Богочовечанском васкрсењу природа људска добила свој прави смисао и значај, јер је из ње уклоњена тама греха и ужас смрти, и она се показала у својој првобитној безгрешној красоти и бесмртној светлости. Отуда је васкрсење Христово у ствари једино оправдање и осмишљење живота људског на земљи, због чега свети Апостол и каже: „Христос предаде себе за грехе наше, и устаде за оправдање наше“ (Рим. 4, 25).

    Васкрснувши из мртвих, Господ Христос се показао као Спаситељ људске природе и тиме Спаситељ свих људи свих времена, само ако Га познају и прихвате као свога Спаситеља. Он својом васкрсном силом и данас привлачи људе побожности, одушевљава их за добродетељни живот, поучава бесмртности, испуњује срца људска љубављу према небеским истинама, открива им знање о Богу Оцу, уништава идолопоклоничку безбожност и сваку јеретичку лаж и заблуду.

    Како онда, браћо и сестре, да се и ми данас не радујемо великом духовном радошћу, кад данас празнујемо највећи празник, најдивније славље? Света пасхална радост обасјава наша срца, загрева наше душе, крепи нас и бодри усред гомиле земаљских брига, надахњује за живот у доброти и љубави, дарује нам предосећај нашег личног васкрсења у које верујемо и коме се надамо. Данашњи празник собом испуњава радошћу небо и земљу и преисподњу, јер је то дан новог почетка, дан који не престаје и који ће трајати до свршетка света и века, јер је то дан новога вечнога живота. Од васкрсења Христовог настаје ново небо и нова земља „где смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести“ (Откр. 21, 4)

    Данас, на празник Васкрсења Христовог, Господ свима отвара благодатни извор те духовне радости и не пита никога у који је сат изашао на дело своје. Он познаје, прима и признаје за своје и оне који су се трудили од првога часа, и оне који су у виноград Његов ступили у једанаести час и свакоме даје по мери вере и труду који је уложио. Он прима последњег као и првог, и дела прима и намеру целива. Прима свакога који му са вером приступа, и никога који дође к Њему не изгони напоље.

    То нас храбри, ту вечиту духовну радост живимо у пуној мери и ми данас, децо наша духовна, иако Васкрсење Христово већ шест година дочекујемо у езгилу, протерани са нашег распетог Косова и Метохије, као и из Рашке области, изобилујући у страдањима и невољама. Ипак, дочекујемо тај радосни празник са вером и надом да ако са Господом страдамо да ћемо са Њим и васкрснути. Верујемо у Његове речи, изговорене у молитви Оцу своме небеском: „Оче, хоћу да они које си ми дао, буду тамо где сам и ја“. Многи данас ове речи Спаситељеве поимају тако да ће са Господом бити само у Његовој слави, у вечном Царству Његовом, у будућем блаженом животу. Но то је једнострано и себично поимање. Господ од нас очекује да будемо са Њим и у Његовом страдању, понижењу, распећу и погребу, да Га пратимо на свим путевима Његовим, па разуме се, да онда тај наш живот са Христом и у Христу буде крунисан и вечним битисањем са Њим Васкрслим у Његовој слави и вечном блаженом животу.

    Исту поуку и поруку даје нам, само другим речима, и свети апостол Павле, говорећи: „да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско“. И заиста, ако ико испуњава те услове који воде и уводе у живот вечни и Царство Небеско, то је онда наш српски народ на Косову и Метохији и у осталим областима где је изложен невиђеном страдању, прогону и понижeњу, који је саразапет Господу Христу, и годинама пролази „кроз многе невоље“, носећи Крст Христов достојно и са поносом, знајући да „страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити“ (Рим. 8,18).

    У Васкрсењу Христовом је извор наше вере и наде, као и ове пасхалне радости, коју нико не може одузети од нас. Једино, децо наша духовна, чега се треба плашити и што нас може лишити те вечне дуовне радости у Царству Христовоме, јесте грех, и само грех. Тама греха људскога је замрачила небо, а на земљи мрак је обавио целу планету. У тој тами људи помраченога ума и срца смислили су и извршили најстрашнији злочин у читавој људској историји. Бога су судили и на смрт Га осудили, на Крсту распели и у гроб положили. Грех је и нашег праоца Адама истерао из раја, грех и нас може лишити раја и Царства Небескога. А то значи да само грех нас може одвојити и раздвојити од сладчајшег Господа Христа. Христос је то знао, знао је и нашу слабост и склоност ка греху. Зато је и постао човек да људе спаси и ослободи од тираније греха. Христос је целокупним својим животом, посебно страдањем и васкрсењем, даровао људима победу над грехом, смрћу и ђаволом, и кроз то нам осигурао бесмртност и живот вечни.

    Стога, без обзира на све спољашње околности и невоље кроз које пролазимо и којима смо изложени са било које стране, Христов човек је духовно слободан, радостан, бесмртан. У Христу сваки хришћанин живи, креће се и постоји, као што и каже једна црквена песма на данашњи велики празник: „Јуче се с Тобом сапогребох, а данас васкрсавам с Тобом“. У томе је тајна хришћанства, у томе и извор наше пасхалне радости.

    Останимо дакле, драга децо духовна, са Васкрслим Господом, останимо у тој непомућеној радости, останимо на путу наших светих Отаца, у вери њиховој Православној. Чувајмо ту веру као што су они чували, сачувајмо ту веру неискварену, неизмењену, неупрљану разним јересима, и предајмо је нашој деци и омладини, да се и они њоме спасавају, останимо око наших светиња, око гробова наших славних и светих предака. Тај и такав крсто-васкрсни пут једини је који води и уводи у живот вечни где нас чека наш Васкрсли Господ. Та наша верност и оданост Васкрслом Господу, верност и оданост нашим духовним и народним коренима који су дубоко урасли у душу и биће нашег крстоносног народа српског, јесте највеће богатство које можемо оставити нашој деци и нашим потомцима, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.

    Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вам честитамо срећне и Богом благословене васкршње празнике, поздрављајући вас још једном сверадосним и победним поздравом

    ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

    Ваши молитвеници пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

    Епископ рашко-призренски у егзилу
    + АРТЕМИЈЕ

    Хорепископ старо-рашки и лознички
    + НИКОЛАЈ

    Хорепископ ново-брдски и панонски
    + МАКСИМ

    Хорепископ хвостански и барајевски
    + НАУМ

Цитирај