Др Иван Пајовић: Како ће се завршити блокада Донбаса

Др Иван Пајовић: Како ће се завршити блокада Донбаса

ПОДЕЛИ

 

 

Европа је оштро реаговала на одлуку Савета за националну безбедност и одбрану Украјине (СНБО) о потпуном прекиду саобраћајних комуникација са Донбасом.

Штефан Зиберт, портпарол немачке канцеларке Ангеле Меркел, громко је изјавио: „Национализација на територији која није под контролом Украјине компликује ионако замршену ситуацију. Не испуњавају се одредбе договора о примирју. Ми смо забринути због одлуке СНБО да прекине везе, ја верујем да ће то још више удаљити Донбас”. Портпарол Немачког министарства спољних послова Мартин Шефер је још категоричнији: „По нашем мишљењу, ова одлука не доприноси умиривању, већ сасвим супротно, јача сепаратистичке тенденције.”

Интересантна је чињеница да већина проевропских медија у Украјини није сматрала како је неопходно да се украјинском аудиторијуму пренесу мишљења Немачке — земље чији је допринос мирном решавању сукоба у Донбасу тешко преценити. То је и разумљиво: Берлин говори непријатне ствари за украјинске власти.

Сасвим је јасно да блокада Донбаса не само да је у супротности са Минским споразумима, који предвиђају потпуну обнову друштвеноекономских односа, већ је непремостива препрека за реинтеграцију те територије. Према речима председника Украјине, то је уништило Украјину у Донбасу. У том контексту, одлука о блокади изгледа, благо речено, апсурдно, као што је већ изјавио шеф делегације Европске уније у Украјини Хју Мингарели.

Прво је влада у Кијеву месец дана убеђивала земљу да блокада Донбаса представља претњу енергетици и националној безбедности, а затим је СНБО ову претњу сама почела да реализује. Спочетка, украјинска власт је тврдила да ће потпуна изолација Донбаса довести до обуставе девизног прилива у земљу (милијарди долара!), а онда даје изјаву како је блокада неопходна.

Влада прво уводи ванредне мере у области енергетике и усваја резолуцију којом се утврђује „Распоред кретања робе на подручју или из подручја на ком се изводе антитерористичке операције”, а две недеље касније одлука СНБО ове кораке владе чини бесмисленим. Прво Кијев тражи помоћ од међународне заједнице за заштиту угрожене инфраструктуре од терористичких напада, а  Савет безбедности УН подржава резолуцију коју је предложила Украјина. Месец дана касније се испоставило да и сам Кијев ствара препреке за функционисање тих објеката. Прво влада усваја план реинтеграције Донбаса, а два месеца потом ставља тачку на то, обустављајући све економске везе са регионом.

Слика је више него апсурдна. Стиче се утисак да је злогласна реинтеграција Донбаса и очување територијалног интегритета Украјине нешто што брине Немачку много више него украјинску владу.

Да ли постоји бар зрно здравог разума у овој блокади?

Чини се да су украјинске власти бившом ситуацијом биле веома задовољне. Добијали су јефтини донбаски угаљ; прикупљали су из Донбаса новац од пореза на  предузећа олигарха Рината Ахметова, који је могао потом бити усмерен између осталог и на рат. Кијев није исплаћивао пензије становницима ДНР и ЛНР, тојест уопште није трошио никаква средства за ове области. Имајући све то у виду, блокада Донбаса је комплетан идиотизам. Али Украјина није земља у којој важе закони логике.

Који су први резултати „донбаске блокаде” за Украјину? Прекида се маријупољски металуршки ланац, а земља улази у енергетску кризу. Блокада ће довести до квалитативне промене у односима између Украјине са једне, и Доњецке и Луганске Народне Републике са друге стране.

Шеф украјинске стамбене заједнице А. Скубченко наглашава: „Пролеће Украјини не носи ништа добро. На лоше стање смо се већ сви навикли, али биће још горе. Од 1. марта је већ порасла цена електричне енергије. Од априла је скочила цена гаса, и још ће се повећати. Да будем јасан: у цену хладне воде улази 70% трошкова електричне енергије, а у цену  саме електричне енергије исто толико за гас и угаљ. Што хоће рећи: чека нас неизбежан скок цена”.

Уз раст цена комуналија неминован је раст цена свих добара и услуга произведених у Украјини. Поред тога, увођење спољног управљања у предузећима у ДНР и ЛНР  која су раније плаћала порезе Украјини, довешће до тога да Украјина те порезе неће више ни видети. Неће видети више ни девизне приходе које су доносила ова предузећа: негативан трговински биланс ће се претворити у провалију. Раст курса долара значи да ће увозна роба постати још мање доступна за новчаник просечног Украјинаца.

Под оваквим условима економске блокаде Донбаса, судбина индустријског комплекса Украјине биће запечаћена: очекује га потпуни слом. Металургија Украјина неће моћи да функционише без тесне сарадње Донбасс—Кривбас. Металуршка предузећа Доњецке и Луганске републике ће имати озбиљне потешкоће, али ће преживети уз нову корпоративну сарадњу са Русијом и уз њену непосредну помоћ. А Украјинска металургија нема од кога да очекује помоћ, она је остављена да умре. Машиноградња у Украјини такође не може опстати без сарадње са машиноградњом Русије.

Озбиљно је питање, наравно, постоји ли за донбаским угљем потражња у Русији. Пре почетка сукоба, на пример, цена тог угља није била конкурентна цени угља из Кузнецкога басена на Уралу. Ипак, рат, смањење плата, одсуство инвестиција и блокада Донбаса изменили су ситуацију. Можда ће угаљ из Донбаса наћи своје потрошаче у Русији или ће се препродавати преко Русије у Украјини по увећаним ценама.

Потражња за угљем у Украјини је заиста велика. Генерални директор предузећа „Азовстаљ” Енвер Цкитишвили изјавио је како је фабрика сада принуђена да тражи кокс од два главна произвођача: Русије и САД. После те изјаве, цена кокса у Русији порасла је за 37%. Ово је био озбиљан ударац за украјинску привреду, који је ставио Украјину у позицију економске зависности од Русије и Донбаса.

Већ сада је без угља за коксовање остао Авдејевски коксохемијски завод у власништву Рината Ахметова. То је аутоматски довело до несташице кокса у железарама  Запорожја и Маријупоља.

Као резултат свега, Донбас је добио толико жељену стварну независност од Украјине, транспарентност економских односа, контролу над главним извозним предузећима. Међутим, он је и даље далеко од стварног политичког признања, укопан у статусу „непризнате републике”. После раскида економских веза Украјина може да бесконачно одуговлачи са симулирањем спровођења договора из Минска.

Са друге стране, Украјина ће наставити са својим наопаким битисањем као територија под спољном контролом. Заправо, наставиће да постоји као средство наношења максималне штете Русији, без обзира на интересе становништва.

Председник Украјине Петро Порошенко је изјавио да је као резултат блокаде Донбаса, Украјина изгубила свој утицај на ту територију. Међутим, чини се да за Порошенка повратак Донбаса нема никакву практичну вредност, заједно са становништвом. Мере које се тренутно предузимају како би се Донбас ставио у положај сличан Придњестровљу врло вероватно одговарају његовим интересима. Објективно, пред Порошенком стоји задатак учвршћивања личне власти, односно прелазак из једног врло анархичног стања украјинске стварности на мање-више диктаторски облика власти. То је једини начин да се настави досадашња неразумна политика Кијева.

Узгред, украјински националисти такође су прилично задовољни блокадом. Њима је потребно да гурну земљу у хаос, јер је то једини начин којим би добили прилику да преузму власт. Потребно им је избезумљено осиромашено становништво и немоћни државни органи.

Русија и даље остаје за Украјину трговински партнер и инвеститор број један. Захтеви за раскид свих односа са тобожњом „земљом-агресором”  подразумевају разоран ударац економском систему земље, а забрана рада руским банкама би поткопала читав банкарски систем Украјине. Али чак и ту радикали успевају да наметну своју вољу. Проћи ће још неко време, па ће се власт просто „ваљати улицом”, али се за њу нико неће отимати. Осим радикала, наравно.

Цитирај