Милан Цревар: (Про)летњи (про)тест

Милан Цревар: (Про)летњи (про)тест

ПОДЕЛИ

Сећам се једног новембра на Филозофском факултету у Нишу. Лепо јутро, обећава сунчан дан и лешкарење на кеју Нишаве, а ми налакћени и разасути по клупама као столњаци чекамо професора. Коме је још до предавања? Стиже вест да се из неког разлога штрајкује,  а ми ти брже-боље (као политички слоган ових дана), трк из зграде факултета на прву трафику. Повадисмо паре и здруженим снагама куписмо дволитарку Вајферт пива, кутију цигарета и шибица (Било је извесног шмека у припаљивању цигарете шибицом, чинило се да је мишљење тако темељније када огарављену шибицу пичнеш у Нишаву док се још дими). Због чега се штрајковало, данас, десет година касније не могу да се сетим, али дан памтим. И данас су актуелни  протести студената (читај грађана) широм Србије, а као реакција на диктатуру, медијиски мрак и незадовољство радом председнице Скупштине Маје Гојковић.
Иако одавно ван убеђења да се нешто питам као грађанин, уочио сам да су студенти често пластелин политичарима, покретне фигурице у безначајној партији. Нема те генерације студената која се није бунила или протестовала. Рекло би се да су протести студената тековина грађанског друштва, али и врло често  феномем „бунта“ карактеристичан за узавреле године.
Међутим, истина је да се иза свега крију лидери политичких странака и да ће, како год протести завршили, изаћи из овога са масним државним платама, апанажама и приватним пословним комбинацијама. И морам да напоменем да су у љигавости отишли корак даље, јер су некад знали заузети челна места на колонама, данас перфидно пију кафице са ставом „Ето, то су се грађани сами спонтано окупили.“ А студенти, па ништа. Нећете добити ништа сем уверења да се нешто питате, кажем уверења, јер се не питате ништа, баш као и остатак нације.
На крају крајева, зашто протест испред Владе и РТС-а, а не рецимо испред амбасаде САД-а или амбасаде Немачке. Зар и даље овде него верује како се Вучић или СНС питају за судбину овог народа. А то не. Грађанској Србији не пада ни на крај памети да иде корак даље, да коров чупа у корену, а не да га сече на површини. Политичка свита Србије је подизвођач радова, а извор проблема је у Вашингтону и Бриселу.
Дакле, протести су легална и легитимна тековина грађанског друштва уређене демократије. То што је демократија распала лешина, а грађани са убеђењем да било шта одлучују врло смешне појаве (и инспирација пародије већ сада) је други проблем, или први. На крају ће родитељи студената сами испаштати мучећи се да школују своју децу у једнако лошем систему образовања, поготово од усвајања Болоњске декларације.
И докле год сами не прихватимо сурову реалност новог светског тренда „Рачунај само на себе“ јурцаћемо се мерећи чији је протест већи. А што би рекао магарац Бенџамин у Орвеловој Фарми: „Са ветрењачом или без ње, живот ће тећи исто – значи лоше.“
Децо, драги студенти, баталите идеологије, држ те се књиге, са књигом барем подлактиш ногу кривог стола, са идеологијом ни толико! И када се сви оду на море, вама остају летњи тестови јунских рокова. А тада је време за све, само не за шетње.

3 КОМЕНТАРИ

  1. Protesti su svakako organizovani, a organizatori gledaju sa strane. Cilj je da se malo uzdrma Vuckov rezim, a kao krajnji cilj planira se dovodjenje novog zapadnog namesnika, a da narod i ne primeti da je rec o zapadnom coveku. Znaci, ovi protesti su vrlo jasno instrumentalizovanje nezadovoljnog naroda za dovodjenje zapadnih ljudi. Bitno je naci coveka koji je na prvi pogled pristojan, ko razume probleme gradjana, za koga bi mogli da glasaju i studenti i njihovi roditelji i njihove babe i dede koji vide da im deca propadaju bez posla, koji objedinjuje gradjansku opciju u jednu kolonu za naredne izbore. Zapadna masinerija dovodjenja novih predsednika i premijera ovog puta racuna na Sasu Jankovica. Na prethodnim izborima je to bio Dosta je bilo, ali kao proba sa slabim rezultatom. Sada je to Sasa Jankovic sa mnogo boljim rezultstom. I kada je obaran Milosevic, zapad je itekako pomogao, ali su dosli Kostunica i Djindjic koji su bili neuporedivo kvalitetniji od svih koje sada imamo na politickoj sceni Srbije. Sasa Jankovic je godinama radio za interes DSa, i evo sada ga DS podrzava, a narod generalno ne voli DS, pojedinci ne mogu da ga smisle. U svakom slucaju, politika Vucka, Sase Jankovica, Sase Radulovica, DSa, ali i Vuka Jeremica je generalno ista sa manjim razlikama… tako da su to sve lazne alternative. Drzite me za rec.

Цитирај