Томислав Кресовић: Моћ елите власти и интелектуалци у Србији

Томислав Кресовић: Моћ елите власти и интелектуалци у Србији

ПОДЕЛИ

Продаја и предаја елите

Продаја и предаја елите Нема парламентарних или председничких избора без учешћа интелектуалне и пословне елите, односно највиђенијег дела друштва који чини одраз друштвене јавности, утицаја и моћи. Када је реч о утицају говоримо о елити моћи, а када је реч о власти говоримо о елити власти, односно олигархији која за своју политику тражи подршку “друштвеног крема“, џет-сета или личности од угледа. На политичкој сцени Србије највише интелектуалне и друштвене елите “потрошила“ је власт Слободана Милошевића, као и долазак на власт ДОС-а у јесен 2000. године, пре свега преко ДС. Ове две партије су од 1990. до 2012. године имале највећи “резервоар“ јавних личности које су подржавале, агитовале или промовисале политике водећих лидера и партија.Када је реч о интелектуалној елити у Србији, можемо запазити да није довољно заступљена на јавној сцени, односно да се највећи број интелектуалаца налази иза “кулиса“ без ширег друштвеног утицаја. Ако претпоставимо да у Србији има око 18 хиљада научних истраживача, више стотина писаца и уметника, долазимо до тога да се у јавности појављује увек исти број етаблираних интелектуалаца, што максимално представља шест одсто интелектуалног капацитета у Србији.

Политички интелектуалци

Познати политички социолог Рајт Милс говори о присуству политичких и партијских интелектуалаца. Под појомом “политички интелектуалац“ подразумевају се оне јавне личности које подржавају страначку делатност, а део су јавног живота, пре свега познати писци, новинари и други припадници тзв. џет-сета. Србија има и своју пословну елиту која се није много мешала у изборне кампање, иако сваки избори имају и своје економске моћнике, финансијере или спонзоре партија и политичких вођа. Србија је током 25 година разорила своју друштвену елиту и срозала интелектулаце и средњи слој, тако да се у политичке камапање са различитим странакма и лидерима повезује око хиљаду личности, а доминантну улогу има мање од њих стотину, који представљају “перјанице“ на свим парламентарним и председничким изборима.

На жалост, највећи део креативне и пословне елите и интелигенције је пасиван или бојкотује политичке процесе или је дубоко пасиван. Интелектуалци дају шлаг на политичку торту, али често знају да промене тимове и дресове из личних или тренутних околности.

Обликовање елите у Србији

Да се мало вратимо у прошлост. Стасавање српске интелектуалне елите датира у периоду 1880-1914 године. Реч је о плејади великих која је радила на обликовању Србије као државе и процеса националног ослобођења у периоду 1912-1918 година.Интелектуална елита у највећој мери се опредељује за идеологију југославенства и стварања шире државе јужних Словена која је била под окупацијом Аустроугарске монархије и Отоманске империје. Између светских ратова српска интелигенција и друштвена елита у великој мери губи националну снагу. Почетком окупације Србије 1941 године српска интелектуална јавност се дели на ону која потписује „Апел српско народу“ и прихвата у име опстанка нације окупацију, и она која то неради и налази се на „црним листама“ окупацијског режима али и део која прилази Покрету генерала Драже Михајловића или марша Тита .

„Кетманска“ и емигрантака интелигенција

Победа Титових партизана и власт КПЈ је направила спискове непожељних интелектулаца,друштвене и привредне елите која завршава на насловној страни листа «Политика» уз репресивне мере ,ликвидације ,затворске казне,одузимање грађанских права и имовине.Остатак српске националне интелигенције или напушта Србију или се повинује новој власти.Тако се ствара емигрантско-национални део српског друштва који функционише до 1990 године уз репресивне мере УДБЕ . Брозова власт фомирира своју нову елиту потпомогнуту са „дисциплинованим“ остатком предратне која из страха, личног опстанка или из идеолгије власти подржава Брозов режим која добија две колоне отпора.Прва је емигрантска ,грађанска, и друга је дисидентска у оквиру Брозовог система састављена од бивших интелекетуалаца чланова КПЈ-СКЈ, или оних проглашених за „националисте“ Брозов режим од 1945-1990 по истраживањима је „ухапсио“ 2500 наслова у фондовима САНУ, 15000 цензурисаних дела, 570 забрањних књига,76 филмова, 70 позоришних представа, 15 изложби. Читав систем репресије прати и ликвидације стотине емиграната и хапшења и репресие над дестинама хиљада опонената Брозовог режима.Поред затвора ,цензура опоненти се шаљу и у психијатријске установе као вид друштвене изолације.

„Буђење“ националне интелигенције

Средином шездесетих с будисрпска, национална интелигенција поводом дебате око језика и спора са владајућом олигархијом као и интелектуалцима из Хрватске. Средином 80-тих година интелектуална елита из САНУ се „буни“ кроз «Меморандум САНУ» као недовршеног радног материјала коју су писали комунистички „дисиденти“ и неомарксисти и левичари „покајници“. Меморандум САНУ отворио је питање наслеђа Брозове власти и положаја Србије и српског народа. Почетком деведсетих велики део српске интелигенције и друштведне елите пристао је да буде „гласник“ и „декор“ власти Слободана Милошевића који је имао „презир“ према интелигенцији али ју је вешто „употребио“ у ратним и разарајућим годинама по Србију и српски народ. На другој страни формира се „опозоциона“ интелигенција грађанског и националног карактера, а делује и политичко национални клуб бивших „Праксисоваца» и поборника демонстрација 1968 године. Тако је функционисала милошевићева елита која га је следила, и она која је тражила његов силазак с власти.Грађанска и марксистичко – либералана али национална интелигенција стала је уз Студентске протесте 1991, 1992, 1996/1997 године све до пада с власти режима Слободана Милошевића.

Године које су појели „демократски“ скакавци?

Почетком 2000-тих година друштвена елита и највећи део интелектуалаца се окреће према новој власти ДОС-а и периоду владавине ДС и ДСС.Пораз политике и власти ДС и ДСС отворио је питање „разочарења“ друштвених елита и интелигенције у Србији која се интересно или по инерцији окреће око власти СПС и СНС. Значајан број моћника из периода владавине ДОС-а као и интелектулане елите прави „пребег“ у „реформисане“ политике СПС и СНС и служи им као политичка «налепница» и друштвени декор. Читав период од протеклих 70 или 25 година прати урушавање духовних и националних институција и пад ,духовни ,морални и економски интелетуалне елите која је требала да буде стабилни «средњи слој» Србије у 21 веку. На делу су у Србији данас структуре елите власти док је елита утицаја све слабије. Резултати су више од 200 000 младих ,образованих интелектуалаца који су трајно напустили Србију.Као што је Брозов режим уништио предратну грађанску елиту и интелигенцију у Србији тако су режими и политике од 1991 до данас уништили нову пост социјалистичку интелигенцију Србије. Елита друштва стасава у периоду од 15-20 година .Србија треба да чека изградњу једне критичке и истовремено национално свесне елите која ће Србију водити као што је то била елита у Србији формирана између 1880-1914 године у новим условима глобалних сила и великих миграција знања. Дуго су „успавене“ или девасиране институције попут САНУ, универзитета, СПЦ, медија које пристају да буду „слуге“ или послушници партијских олигархија које су све а најмање елита. Ипак су само „елита“ власти и моћи.

Томислав Кресовић

4 КОМЕНТАРИ

  1. Kao i obicno, verujem da ni pesnik ne zna sta je hteo da kaze . . . verovatno je opet u pitanju ispunjavanje norme (tekst na sta ili jos vise . . .).
    Dacu samo komentar na definicije intelektualca. Pada mi na pamet izuzetno objasnjenje ovog pojma od strane Djure Susnjica, koji od prilike kaze, da intelektualac nije obavezno neko ko je zavrsio visoke skole, ima ili je procitao puno knjiga, intelektualac je neko ko ima apriorne stavove, za razliku od inteligencije (svi sa zavrsenom osnovnom skolom do doktorata) koji nemaju apriorne stavove, oni imaju apriorne interese, a stavove stvaraju naknadno kako bi opravdali svoje interese.
    Znaci da je intelektualac vise nego retka zverka, tako da pojam ne bih prljao kaceci ga za svaku pokvarenu budalu sa nekom diplomom.
    Sta ocekivati od drustva koje na izborima za predsednika doktoru pravnih nauka, dokazanom strucnjaku i osvedocenom patrioti, da 4% glasova, a jednom lakrdijasu da 4 puta vise.
    Autor teksta mozda i ne razmislja kako ovakvi nedovoljno promisljeni tekstovi nesvesno uticu na pomenutu masu Preletacevicevih obozavaoca u postavljanju i utvrdjivanju vlastitih vrednosnih sistema.

  2. Autor komentara Mile nista iz ovog teksta nije shvatio ili se pravi da nije razumeo.Drago mi je da je dao prednost preletacevicu u odnosu na propalu i potrosenu inteligenciju

  3. Preletacevicu, bice da ti nisi shvatio ni autora teksta, a pogotovo ne mene.
    Konstatacijom da je tekst autora nedovoljno promisljen i izbegavanjem sireg komentara, sve sam rekao sta mislim o tekstu.

  4. Autor ovog teksta je napisao realno stanje u Srbiji.Intelektualci i tz elita odgovorna je za sudbinu Srbije .Ovo je jos i blago napisano.Sta je sa obicnim narodom,seljakom i radnikom u Srbiji.prodaja Srbije preko poltiicara isla je i preko elite

Цитирај