Руске духовне приче: ПАСХА

Руске духовне приче: ПАСХА

ПОДЕЛИ

Пре неколико година на дан Пасхе ишао сам да честитам празник мом духовнику, који служи ту недалеко у суседном храму. Мало смо поседели за пасхалном трпезом и ја сам кренуо даље својим послом. Било је пролеће, сунце је сијало јако, Москва је била пуста. Многи људи су отишли у викендице. Приближавам се храму, срећем понеког. Сви знају да је Пасха. Пролазе парови са слушалицама у ушима и пивом у рукама, разговарају међу собом. Нико не окреће главу према храму. Имају своје слушалице и своје пиво, Пасха никоме није потребна.

А онда ту поред мене, мало испред, видим иде скитница. Запуштен, прљав, народ се склања од њега, они су сви чистти, светли… Када је дошао до храма испред врата спушта своје прње, дубоко се клања и крсти. А онда лагано продужи даље. Мој ауто је био у близини, у пртљажнику сам имао разних ствари и пасхалних поклона. Било је ту и кулича и кобасица и вина. У моменту одлучим да скитници нешто од тога поклоним, јер видим да није далеко одмакао.

Отварам пртљажник и зовем га:

– Хеј, рођени дођи овамо!

Он се окреће, прилази ми и каже

– Јел вам треба помоћ, баћушка?

Протојереј Алексеј Умински

Са руског превела,

Јагода Милета

Цитирај