Андреј Акулов: Трампова блискоисточна политика: од „Америке на првом месту“ ка „свеприсутној...

Андреј Акулов: Трампова блискоисточна политика: од „Америке на првом месту“ ка „свеприсутној Америци“

ПОДЕЛИ

Председник Трамп каже да не планира да уђе у Сирију, упркос томе што је недавно наредио ваздушне ударе на сиријску војну базу. „Не улазимо у Сирију“, рекао је Трамп Марији Бартиромо у ексклузивном интервјуу за FOX Business. „Али када видим људе који користе ужасно хемијско оружје… и видим ону дивну децу како леже мртва у рукама својих очева, или видиш децу како дахћу борећи се за живот… када то видите, одмах сам звао генерала Метиса.“

Дакле, напад на Сирију је представљао импулсивну одлуку, и (још увек) нема стратегије нити дугорочних планова… Тако нам бар говоре. Могуће да је тако, али итекако постоје разлози зашто би ова уверавања требало да прихватимо са резервом. А ево и зашто. 

Сједињене Државе су већ ушле у Сирију. Њихова војска је већ сада тамо. Америчка ратна авијација је недавно проширила своју ваздухопловну базу у северној Сирији. База је близу Кобанија, који је око 145 километара северно од Раке, последњег урбаног упоришта Исламске државе (ИД).

И није реч само о Сирији. Пошто је претходно појачала своје преостале војне снаге у Ираку, Америка је у лето 2014. обновила своје војно присуство у тој земљи, започињући кампању (операција „Непоколебљива одлучност“) превасходно ослоњену на ваздушне и специјалне операције, чији је циљ наводно била ИД. Током 2016. америчка војска је успоставила аеродром у Кобанију у Сирији, као и аеродром у Западној Кајари у северном Ираку. Писта у Кобанију је модификована за прихват авиона Ц-17, највећих теретних авиона којима је потребна ојачана писта која ће издржати њихову тежину, као и других авиона. Само у марту је на аеродром слетело најмање 50 Ц-17, као и више од 100 војних теретних авиона Ц-130.

Сједињене Државе такође разматрају још један аеродром, близу поново освојене бране у Табки, северно од Раке, коју су заузеле амерички подржане Сиријске демократске снаге 26. марта. Новоосвојени аеродром у Табки, око 110 километара северно од Раке, био би коришћен на исти начин као и онај у Западној Кајари у Ираку, који се користи за потребе операције ослобађања Мосула. Када буде био завршен, аеродром у Табки ће омогућити САД размештање дупло већег броја ратних авиона и хеликоптера у Сирији него што Руси тренутно имају тамо. База се већ назива „Инџирликом 2“, односно „Кајаром 2“.

Нова база је пројектована да прими 2.500 припадника америчке војске који су сада стационирани у Инџирлику у Турској. Америчка администрација је на путу да пребаци јединице америчког ратног ваздухопловства из Турске у пет нових и проширених авио база у Сирији. Анкара је 2003. одбила да уступи свој ваздушни простор САД и њиховим савезницима приликом почетка инвазије на Ирак. Та одлука је касније повучена, али је турски парламент гласао против употребе војних база на турском тлу, што је значајно омело америчке операције у Ираку. Ако сиријски ваздушни простор буде постао отворен за америчке летове, САД више неће зависити од Турске. То је део једног ширег плана.

Аеродром у Табки се обнавља у склопу процеса у ком САД дискретно повећавају своје ваздушне капацитете у северној Сирији, правећи нове аеродроме и базе. Према Гласу Америке, те базе допуњују три већ постојеће у пограничном региону Сирије према Ираку, које су већ под контролом америчких савезника: сиријски Курди су прошле године направили авио базу Абу Хаџар на пољопривредном земљишту у подручју Рмелана и практично дуплирали дужину писте за потребе прихвата теретних летова, а про-америчке курдске снаге су такође прошириле још два аеродрома у региону – један бивши пољопривредни аеродром и једну бившу сиријску војну базу.

Изградња ваздушних база је скупоцена; она се увек спроводи као део шире стратегије са геополитичким циљевима. Пет ваздушних база представља велики инфраструктурни подухват. О том питању, које се углавном држи подаље од очију јавности, нема много извештаја у мејнстрим медијима.

Отприлике у исто време када су започеле операцију „Непоколебљива одлучност“, САД су повећале број шпијунских летова над Сиријом, у склопу тајне подршке одређеним опозиционим снагама. Америчко војно особље на терену у Сирији се непосредно умешало у борбена дејства, и од тада су се операције Специјалних оперативних снага интензивирале и прошириле. Током 2016. САД су разместиле специјалне снаге у бар седам база у северној Сирији, у регионима Камишли, Аин Иса, Кобане, Хасака и Тал Абјад.

САД се спремају за успостављање „безбедних зона“ („зона стабилности“) или квази-држава под својом контролом, које ће бити коришћене као одскочне даске за војне операције у блискоисточном региону.

Ескалација војних дејстава се разматра и на другим местима. Додатних 2.500 падобранаца је размештено у бази у Кувајту. Амерички војни званичници траже додатне војне снаге од Конгреса и од Беле куће, која разматра лабављење правила борбеног ангажмана у Авганистану и Сомалији. Ово све наврх најављених планова о ескалацији америчког војног ангажмана у Јемену.

Све у свему, има разлога да се на амерички напад на Сирију од 7. априла гледа као на нову фазу у текућим припремама за рат. За САД није битно да ли председник Асад држи дизгине власти у Сирији или не. Асади – отац и син – су на власти још од 1970. године, и од тада су сиријско-амерички односи константно напети. Зашто је онда Американцима толико битно да баш сад уклоне сиријски режим? Наводни напади хемијским оружјем и сличне ствари се очигледно користе као повод за правдање већег војног присуства у читавом региону.

Рат у Сирији нису подстакли неки скорашњи догађаји. Он је почео много пре него што је Доналд Трамп постао председник. Нови амерички председник не ради ништа ново, он је само одлучио да настави тамо где су његови претходници стали. Генерално посматрајући, америчка администрација наставља тамо где је Џорџ Буш Млађи стао. Председник Трамп, који се залагао за избегавање иностраних ратова током предизборне кампање, је у међувремену променио свој став – од „Америке на првом месту“ ка „свеприсутној Америци“.

ФСКСРБ

Цитирај