Саша Недељковић: СРБИ У ДУБРОВНИКУ ПОСЛЕ 1945.

Саша Недељковић: СРБИ У ДУБРОВНИКУ ПОСЛЕ 1945.

ПОДЕЛИ

У Дубровнику за време Другог светског рата деловао је „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини. (1) Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали  у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945. (2) О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став партизана је да свако ко је у време окупације живео у граду и није радио у илегали аутоматски колаборациониста. Тајна полиција од које се сви боје кренула је на посао, и сваки дан људе одводе из својих кућа … и стрељају”. (3)

Dubrovnik septembar 1951На седници Председништва АВНОЈ-а 24. фебруара 1945. решено је: „Хрватска у границама бивше Савске бановине са 13 срезова бивше Приморске бановине и Дубровачким срезом из бивше Зетске бановине” (4)  Припадници поражених снага настојали су да побегну из земље. Србин католик Иво Божовић био jе капетан трабакула коjи jе са групом од 11 припадника ЈВуО пребегао у Италиjу октобра 1947. упркос потери бродова и авиона ЈНА. Авиони коjи су учествовали у потери полетали су са Мостарског аеродрома. Иво Божовић и Иво Бановић били су из Плата у Жупи дубровачкоj а Ђуро и Јаков – Јакица Ђурковић из Вељег Дола у Конавлима. (5)

Послератне власти радиле су на томе да присвоје имовину која им није припадала. Поводом смрти Федерика Главића 2. јануара 1941. његов нећак Томо Главић одредио је да се зграда, позната под именом „Косовка” на путу од Гружа, преда „Задужбини Федерика и Томе Главића” (6) У тој згради био је смештен Радио Дубровник. Дом Задужбина великог добротвора генерала Александра Константиновића од Гверман Обреновића” отворена је 6 маја 1933. Дом је радио до 1947. када су одлуком градских власти штићеници пребачени у градски дом, а у зграду су усељени станари.  (7) Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога” угашено је 1947, а наставило је деловати као дубровачка подружница српског културног друштва Просвјета која је у Дубровнику деловала до 80 година 20 века. Имовина „Слоге” секвестирана је у корист српског културног друштва “Просвјета” (Бр. 5978/46 Одјел унутрашњих послова при Обласном извршном одбору Далмације у Сплиту). Др. Владимир Бердовић је до 1941. водио „Слогу“, а од 1943. до смрти 1980. водио је хор. Од 1924. био је стални члан Дубровачке филфармоније. После Другог светског рата водио је хор православне цркве св. Благовештенија, који је често изводио његове композиције. Од оснивања Дубровачких летњих игара дао знатан допринос њеном развоју а од 1954. до 1963. био је уредник њиховог музичког програма. У некадашњим просторијама друштва „Слога” у „Салоча од зрцала” радила је  дубровачка Народна књижница. (8)

Radnici na Jadranu

Народни одбор града Дубровника тражио је 1950. од Управе црквене општине у Дубровнику да градским властима уступи на коришћење велику дворану и остале просторије на другом спрату палате Бонда у Улици од пуча, у којој се налазила библиотека и читаоница Матице српске. Ту су планирали да сместе клуб просветних радника. Црквена општина се жалила, па је Конзерваторски завод решењем од 14 јуна 1950. заштитио као споменик културе палату Бонда и сав инвентар библиотеке. Упркос том решењу градске власти донеле су решење о одузимању просторија. На интервенцију Савезног института за заштиту споменика културе у Београду није дошло до одузимања просторија. (9) Уместо соколског друштва у Дубровнику је деловало Друштво за телесно васпитање Партизан.  Послератна власт представљала је Дубровник као туристички град, који су обилазили домаћи и страни гости. Народна банка је 1955. издала новчаницу од 100 динара са ликом конављанке с једне стране и сликом Дубровника са друге. У београдском часопису „Дуга” од 24 јула 1955. изашао је чланак „Професор Хенрик Барић”. У чланку се доноси интервју са Хенриком Барићем. На питање Љубе Стојановића „шта сте по народности ?”   Хенрик Барић је одговорио „Србин из Дубровника”.(10)

У послератном периоду мало је писано о историји Срба и српских друштава у Дубровнику. Било је изузетака. О некадашњим српским друштвима у Дубровнику писано је у књизи Милана Ж. Живановића, ,,Дубровник у борби за уједињење 1908-1918“. Књига је изашла у  Београду 1962. У својој књизи користио је „Споменицу 25. година соколског рада у Дубровнику“, коју је издало  Соколско друштво Дубровник 1929. Раде Вукомановић је у „Алманаху Срби и православље у Далмацији и Дубровнику” издатом у Загребу 1971. написао чланак „Дубровник”. К. Милутиновић је чланак  „Матица Српска у Дубровнику“ објавио у Југословенском књижевном лексикону који је издала  Матица Српска у Новом  Саду 1971.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене:

  1. Богдан Радојичић, „Устанак у невесињском срезу”, „Споменица Организације српских четника „Равна Гора”, Крагујевац, 2008, стр. 129, 1.036, 1.037; „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945”, Сплит, 1985, стр. 79, 80, 104, 481, 487, 622, 1057, 1058, 1087;
  2. Милорад Екмечић, „Дуго кретање између клања и орања : историја Срба у Новом Веку (1492-1992)“, Београд 2008, стр.511;
  3. Мари-Жанин Чалић, „Историја Југославије у 20. веку”, Београд, 2013, стр.214;
  4. Коста Чавошки, „Згажени устав”, Београд 2003, стр. 22;
  5. Марко Ручнов, „Тако jе то било”, Београд 2009, стр. 19, 21, 65, 68
  6. „Федерико Главић”, март 1941, бр.3, ,,Јадранска стража”, Сплит, стр.120;
  7. Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 277, 279;
  8. Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 203, 204, 276, 336; Раде Вукомановић, „Дубровник”, „Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику”, Загреб 1971, стр. 99;
  9. Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр.362, 363;
  10. „Професор Хенрик Барић”, „Дуга” Београд, 24 јула 1955, број 503, стр. 6;

1 КОМЕНТАР

  1. Onaj ko je proglasio da Srbi katolici nisu Srbi, otsekao je Srbiji jednu ruku.
    Onaj ko je proglasio da Srbi muslimani nisu Srbi, otsekao je i drugu.
    Time je raspalio sukob i smanjio Srbe i Srbiju.

Цитирај