Јанко Баљак за „Данас“: Вучић је делимично одговоран за смрт радника РТС

Јанко Баљак за „Данас“: Вучић је делимично одговоран за смрт радника РТС

Вучић, самим тим што је био министар информисања у влади током бомбардовања, сигурно сноси добар део одговорности за то што се десило

ПОДЕЛИ

Сасвим је јасно да је режим Слободана Милошевића имао монструозну намеру да пропагандни рат који је вођен против Србије преокрене у своју корист једном суманутом идејом да у згради државне телевизије буде преко сто жртава…

…покушај је режисера Јанка Баљака да за Данас да одговор који чланови породица 16 погинулих радника РТС-а већ осамнаест година чекају од државе: Зашто зграда телевизије није евакуисана 23. априла 1999. године? Одговор на исто питање Баљак је тражио у својим документарним филмовима – „Анатомија бола“ и „Анатомија бола 2“, а о истим темама расправљаће и сутра када у Медија центру буде један од говорника на комеморацији за запослене РТС-а коју организује Независно удружење новинара Србије. Према његовим речима, превише је индиција које указују на то да је 16 људи жртвовано.

— Те вечери у згради је без икакве потребе било око 150 људи. Такође, када је зграда погођена, РТС је моментално, са резервних позиција, наставио да емитује програм. То је било једно свирепо поигравање са људским животима.

  • Због чега тврдите да је више људи знало да ће зграда телевизије бити бомбардована баш те вечери?

— Постоји низ сведока који су то потврдили. Драгољуб Милановић, тадашњи директор РТС, осуђен је због постојања писане наредбе, али било је немогуће да се тако нешто изведе а да не буде упућен велики број људи. Врло је индикативно да нико од људи који су директно одговорни за смрт својих запослених те ноћи није био у згради. Додатно, волшебно су нестали снимци камера са РТС који су снимали ко улази у зграду, а има много индиција, као и сведочења запослених, да су бројни челници РТС-а непосредно пре бомбардовања напустили зграду.

  • Због чега је онда Драгољуб Милановић једини кривично одговарао за смрт запослених у РТС-у?

— Није било слуха да се одговорни људи изведу пред суд. Вероватно се мислило да је Милановићевих десет година затвора довољна жртва. А да се знало да ће телевизија бити бомбардована показује и то што су те вечери репортажна кола страних новинарских екипа напустила двориште у Абердаревој улици. Такође, свега неколико минута након бомбардовања на лице места долази Аркан да спасава људе из рушевина. Како је могуће да се Аркан ту појави за свега десетак минута? Има много индиција да је служба била веома умешана у тај прљави посао.

  • Како видите гостовање Драгољуба Милановићева на телевизији Пинк у којем је говорио о тортури коју је доживео 5. октобра?

— За мене је то ужасан ударац и непоштовање породица погинулих. То је покушај рехабилитације Милановића на велика врата, коју је извео Драган Вучићевић. Ипак, он то сигурно није урадио самоиницијативно. То је још један доказ да живимо у друштву где су такве гадости могуће. Где је могуће да се џелати претварају у жртве. То гостовање је довољан сигнал да се у Србији ништа није променило, као и то да се људи не мењају у касним четрдесетим. Александар Вучић, самим тим што је био министар информисања у влади током бомбардовања, сигурно сноси добар део одговорности за то што се десило, као и за оно што се није десило након бомбардовања. Такође, сматрам да су доста одговорни и људи који су на власт дошли након 5. октобра. Тада смо видели потпуну немоћ од врха државе, почев од Војислава Коштунице до свих министара одбране који су уследили.

  • Да ли то што се фотографија погинулог Небојше Стојановића налази на „зиду плача“ испред Народне скупштине и поред противљења чланова породице представља манипулацију жртвама?

— То је само наставак манипулације и то је оно што је најстрашније у целој причи. Тим људима са којима су се најтрагичније поиграли и даље манипулишу. Тај такозвани „зид плача“ није ништа друго до најобичнија мушема која је недостојна жртава које представља.

  • Како коментаришете то што се поново протестује испред зграде РТС-а?

— Протести испред РТС-а потврђују чињеницу да не живимо у демократској земљи. Ми живимо у једном медијском мраку у коме се јавни сервис свео на пропагандни апарат. Стога, није ми уопште чудно што се он поново нашао на удару. Иста мета, исто одстојање, док год се не десе корените промене. Ја се надам да ће ова генерација имати више снаге и воље да те промене изнесе до краја.

ДАНАС/НовиСтандард

Цитирај