Саво Штрбац: Узрок смрти – непознат

Саво Штрбац: Узрок смрти – непознат

ПОДЕЛИ

У РОДНОМ селу Жегару код Обровца недавно је сахрањен Гојко Комазец (79). Његови посмртни остаци ексхумирани су 2013. са Градског гробља у Задру, а идентификовани по ДНК методи децембра прошле године, у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу.

Гојко је за време „Олује“ остао у својој кући у Ервенику, где је радио као просветни радник. По завршетку акције, одведен је од стране припадника хрватске полиције у непознатом правцу. УНПРОФОР и Хрватски хелсиншки одбор у својим писаним извештајима наводе да је 6. септембра 1995. виђен у Полицијској станици у Грачацу, и да је, истог дана, његово тело са три метка у стомаку виђено у засеоку Милановци, код Зрмање. Уз тело, пронађени су и његови лични предмети и документи, које су унпрофорци, такође тог дана, предали полицији у Грачацу.

До Гојкове породице давно је стигла прича да је са једним возачем који је превозио путнике из Србије за Крајину путовао човек који је тврдио да је био у групи цивила који су из ПС Грачац, у пратњи хрватских војника, превожени трактором према Книну, међу којима је био и Гојко, који се у путу нешто „побунио“, због чега је скинут са трактора и убијен.

О Гојковој злој судбини говорио је и сведок одбране Иве Кардум, „ратни заповедник задарске криминалистичке полиције“, на суђењу генералу Готовини и Маркачу пред Хашким трибуналом. Он је сведочио да је, по пријатељској линији, учествовао у истрази смрти Гојка Комазеца, на молбу његовог брата Милана, задарског кошаркаша из шездесетих година и оца чувеног кошаркаша Аријана, југословенског и хрватског репрезентативца, с краја осамдесетих и почетком деведесетих прошлог века.

И поред свих његових интервенција, Гојково тело званично је пронађено тек 5. марта 1996, уз макадамски пут Зрмања – Прибудић, у пределу званом Мрачај. На увиђају су, поред задарске полиције, били и истражни судија и патолог, који је констатовао да је узрок смрти био „хеморагијско-трауматски шок“ (искрвављење од удараца). Сећа се и да је патолог констатовао, поред повреда, и ломове, за које је рекао да су могли настати и после смрти, од пада са висине од пет метара.

А Милан каже да су га после проналска братовљевог тела позвали у задарску полицију и показали му фотографије, одећу и сат мртвог брата, али не и посмртне остатке, за које му је речено да ће бити покопани на задарском гробљу, што је и учињено, али без његовог присуства. На крсту је било исписано Гојково име и број 814.

Ни приликом коначне идентификације породици није дато објашњење ни како је Гојко убијен ни ко га је убио, а у званичном документу пише: „узрок смрти – непознат“.

Пошто и поред свих доказа, званична истрага о Гојковом страдању није ни покренута, његова породица је у јануару 2016, преко загребачког адвоката Шушка, поднела кривичну пријаву против Н. Н. починиоца, под квалификацијом ратног злочина против цивилног становништва, којој су приложени и сви прикупљени докази. Пријава је упућена задарском државном одвјетништву (тужилаштву), које је убрзо ту пријаву проследило карловачком, а ово ријечком, „трагајући“ за месном надлежношћу. Породица је у јануару ове године, од ријечког тужилаштва, обавештена да су „у току извиди и прикупљање података“.

Гојко Комазец је једна од 1.856 до сада, по Веритасу, регистрованих српских жртава у хрватској акцији „Олуја“, међу којима је 65 процената цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 546 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од „црних“ рекорда грађанског рата деведесетих прошлог века на просторима претходне Југославије.

Ако се у утврђивању истине о Гојковом страдању, поред свих материјалних доказа, притом имајући у виду и велике заслуге његовог брата Милана и синовца Аријана за задарску и хрватску кошарку као и њихове високе везе у хрватској полицији, и велику енергију његове породице, уз ангажовање познатих адвоката, није одмакло даље од „извида и прикупљања података“, онда није ни чудо да је до сада само један припадник хрватских оружаних снага правоснажно осуђен за ратни злочин почињен над Србима у акцији „Олуја“ (случај „Прукљан“).

Гојкова породица је, пре сахране његових посмртних остатака, самоиницијативно ангажовала патолога из иностранства који је коначно обавио обдукцију на костима покојника, која је показала серијске преломе ребара и неких других костију, као и недостатак једне руке. Пронађене су и три рупе од метка на предњој страни мајице у пределу стомака и једно зрно од метка. И овај обдукциони налаз породица ће доставити надлежном хрватском тужилаштву не би ли их натерала да коначно ураде оно што је требало да ураде пре двадесетак и кусур година.

Вечерње Новости

Цитирај