У Ирану 1.636 председничких кандидата

У Ирану 1.636 председничких кандидата

Ко су фаворити на предстојећим председничким изборима у Ирану и како се одвија изборни процес у тој земљи.

ПОДЕЛИ

Неко може да буде изненађен што се за председничке изборе у Ирану, који су заказани за 19. мај, пријавило 1.636 потенцијалних кандидата. Треба, међутим, узети у обзир да сви они треба да прођу специфичну селекцију, коју спроводи Веће чувара Устава, тела сачињеног од верских вођа.

Према одредбама Устава, свако ко је рођен у Ирану, верује у ирански политички систем и шиит је има право да поднесе пријаву за кандидатуру, за коју није потребан никакав цензус.

Последњи одзив у тако великом броју за пријаве за председничког кандидата догодио се 2005. године, када је око 1.000 Иранаца пожелело да се кандидује за председника своје земље. Страни аналитичари верују да је број потенцијалних кандидата већи што је власт мање конзервативна.

Ипак, већ сада се може проценити ко су главни фаворити. Актуелни председник Хасан Рохани, за чијег је мандата са великим силама постигнут договор о иранском нуклеарном програму, кандидује се за још један четворогодишњи мандат.

Председник Ирана Хасан Рохани на војној паради у част Дана војске
Председник Ирана Хасан Рохани на војној паради у част Дана војске

Поред њега, ту је и бивши председник Махмуд Ахмадинеџад, који је у председничку трку ушао упркос савету верског вође ајатолаха Алија Хамнеија да то не чини, јер би његова кандидатура могла да отвори једва зацељене ране од ранијих подела у иранском друштву, док је трећи фаворит тврдолинијаш, клерик и судија Ебрахим Раиси.

Управо Раиси важи за фаворита кога подржавају Хамнеи и остале конзервативне верске вође. Раиси је наводно умешан у масовне егзекуције политичких затвореника 1988. године. Поред њих као фаворити помињу се и брат покојног председника Акбара Хашемија Рафсанџанија, Мохамад, као и градоначелник Техерана Мохамад Багер Галибаф.

За сада, Рохани је миљеник аналитичара. Томе у прилог иде и чињеница да је сваки ирански председник од 1981. године био реизабран на функцију. Међутим, то не значи да ће Роханију бити лако, јер, како наводе аналитичари, Иранци још не осећају корист од нуклеарног споразума, којим су Ирану укинуте санкције, док је Иран заузврат прекинуо обогаћивање уранијума у војне сврхе. Све су процене да ће економија на предстојећим изборима играти кључну улогу.

Оно што може још више да искомпликује ситуацију је најава америчког државног секретара Рекса Тилерсона да ће САД размотрити нуклеарни споразум. То би могло да доведе до радикализације иранског бирачког тела.

Изборни процес у Ирану строго је одређен законом. Наредбом министра унутрашњих послова од 11. априла изборни процес је почео: до 13. априла формирана су локална изборна тела, до 15. априла трајала је пријава кандидата, између 16. и 27. априла Веће чувара Устава одлучиваће о подобности кандидата, 28. априла почиње званична изборна кампања, која траје до 17. маја. Избори ће бити одржани 19. маја.

Врховни верски вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи
Врховни верски вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи

Дванаесточлано Веће чувара Устава, чију половину чланова је именовао врховни верски вођа, а другу половину предложили судови и потврдио Парламент, одлучиће о подобности кандидата. Веће надгледа регуларност изборног процеса и потврђује законе које усваја Парламент. До сада, Веће никада није дозволило жени да се кандидује за председничку функцију и рутински је одбијало сваког кандидата који је позивао на радикалне реформе иранског политичког система.

Веће је највише контроверзи изазвало потврдом победе Махмуда Ахмадинеџада 2009. године, када су се појавиле сумње у регуларност избора, а у већим градовима симпатизери опозиције изашли на улице. Полиција је силом угушила немире, а међу демонстрантима је било и мртвих.

Избори у Ирану су јавни, страним посматрачима је забрањено да их прате. Сложена подела власти између верских вођа и политичара, установљена после револуције из 1979. године, у којој се не зна јасна граница између религије и политике, међу посматрачима и аналитичарима, како тврде критичари, оставља траг сумње у демократичност иранских избора.

Никла ЈОКСИМОВИЋ, СПУТНИК

Цитирај