Доц. др Јелена Вукоичић: Кинески пут свиле амерички интереси на Западном Балкану

Доц. др Јелена Вукоичић: Кинески пут свиле амерички интереси на Западном Балкану

ПОДЕЛИ
SRBIJA KINA PREDSEDNIK POSETA SMEDEREVO

Геостратешка позиција наше земље у прошлости нас је углавном коштала, а сад би коначно могла и да нам помогне

У сталном фокусирању на руске и западне интересе на Балканском полуострву, у Србији се понекад запоставља растући утицај Кине на Балкану и последице које то може да има на политику Запада и посебно САД у овом региону. САД још увек представљају водећу светску економску силу, али им се дани на тој позицији полако одбројавају. Кина је већ више од две године највећа светска економија, а позицију водеће економске силе преузеће у наредних десетак година. До 2015. године кинеска економија бележила је двоцифрен раст (у просеку 10 одсто годишње) током периода од три деценије. Последњих година кинески раст је успорен, али он и даље износи између 6 и 7 одсто на годишњем нивоу, што је далеко више од западних земаља. Нешто спорији раст последица је трансформације економског система из економије засноване на инвестицијама у локално тржиште и извозу у економију која се темељи на потрошњи и услугама.

Пораст потрошње последица је огромног раста стандарда и куповне моћи становништва. Некдашњи имиџ Кине као земље сиромашних људи и јефтине радне снаге више не одражава реалну слику. Истраживања показују да ће до 2022. године 76 одсто урбаног кинеског становништва припадати средњој класи. Поређења ради, 2000. године тај број је износио само четири одсто. Кад се погледају цифре, може се закључити колико је невероватна и импресивна ова економска и демографска трансформација. У кинеским градовима је 2015. године живело 730 милиона људи. Чак и да се овај број не промени (а он ће сасвим сигурно расти), до 2022. више од 550 милиона Кинеза припадаће средњој класи. Ова чињеница утицаће на то да само кинеска средња класа буде толико бројна да чини трећу по реду најбројнију популацију једне државе на свету.

КИНЕСКА ЕКСПАНЗИЈА И АМЕРИЧКА СТАГНАЦИЈА
Трансформација кинеске економије довела је дотле да Кина постане највећи савремени извозник капитала, односно инвеститор у глобално тржиште. У протеклом периоду Кина је постала један од највећих инвеститора у Африци, Латинској Америци, Централној Азији, али и у САД и Европи. Кинеске инвестиције на страна тржишта 2015. године износиле су 145 билиона долара што је довело до тога да Кина претекне Јапан и избије на друго место највећих глобалних инвеститора. Испред ње су (још увек) једино САД. Само у Европу и САД Кинези су исте године инвестирали 38 билиона долара.

Релативно успоравање кинеског привредног раста у протеклим годинама довело је да су поједини западни економски аналитичари почели да „прогнозирају“ скори крај кинеске економске експанзије или чак тотални колапс економског система друге економске светске силе. Ово класично западно (посебно америчко и британско) спиновање нема много додира са реалношћу, као што је и иначе случај са сличним покушајима дискредитације конкурената и противника у различитим сферама друштвеног, политичког и економског живота. Кинеска економија расте спорије зато што у свом новом облику више не може да има двоцифрен раст, али стабилан раст од 6,7 одсто, колико је износио прошле године, нешто је о чему САД, као и све западноевропске земље могу само да сањају. Требало би истаћи да се САД још увек нису опоравиле од економске кризе из 2008. године. Након рецесије из 2008. и 2009. године, америчка економија је у просеку расла 1,5-2,5 одсто на годишњем нивоу. Док неки амерички аналитичари и даље (у просеку на сваких пар месеци) прогнозирају економски бум и пораст привредног раста на 3 или 4 одсто, они објективнији упозоравају на то да су 2 одсто нешто на шта би Американци требало да се навикну, с обзиром на чињеницу да реални економски показатељи не упућују на то да ће се овај слабашни раст у ближој будућности значајно мењати.

trampsiВелика економска обећања давао је у својој председничкој кампањи и Доналд Трамп, али ни његов улазак у Белу кућу, барем засад, није донео велике промене на економском плану. Америка нема ниједан од параметара који би јој донео значајнији раст, и то је највероватније иреверзибилан процес. Са друге стране, Кина, иако спорије, и даље расте на здравим основама, што ће неминовно довести не само до промена на светској листи најмоћнијих економија него и до промена на међународној политичкој сцени.

КИНЕСКИ ПЛАНОВИ ЗА БАЛКАН И ЕВРОПУ
У протеклом периоду Кина је званично најавила свој план за оживљавање древног Пута свиле, који води од западне Кине, преко Централне Азије, Ирана, Турске и преко Босфора на Балкан и даље у Западну Европу. То би смањило време путовања до европских тржишта са просечних 36 дана контејнерским бродом на десетак дана теретним возом. Инвестирајући у инфраструктуру у балканским државама, Пекинг жели да развије мрежу лука, логистичких центара и железница за дистрибуцију кинеских производа, као и да убрза трговину између Истока и Запада. Кинези су власници грчке луке Пиреј, која им је практично отворила врата за улазак у Европу. Кина гради аутопутеве у Србији, Републици Српској, Македонији и Црној Гори. Пупинов мост у Београду такође је кинеска инвестиција, а планира се и изградња брзе пруге Београд-Будимпешта.

Поред инфраструктуре, друга област за коју је Кина јако заинтересована је енергетика. Кинези су финансирали изградњу термоелектране Станари у Републици Српској, а градиће и други блок ТЕ Гацко. Кина такође финансира термоелектрану Блока 7 ТЕ Тузла у Федерацији БиХ и ТЕ Костолац у Србији. Све ове инвестиције мере се милијардама долара и представљају део дугорочне стратегије Кине да се позиционира као један од водећих инвеститора на Западном Балкану и искористи стратешки положај овог региона за свој даљи продор ка Западној Европи. Иако се Кинези у својим плановима, као што можемо да видимо, фокусирају на више држава на овом делу Балканског полуострва, директна траса Пута свиле води преко две – Македоније и Србије. Због свог положаја и величине, Србија, међутим, има посебно централно место на балканском Путу свиле, што, апстрактно речено, може да буде и благослов и клетва.

Као што је већ наведено, Кинези финансирају изградњу једног дела аутопута Београд – Јужни Јадран (Коридор 11) и термоелектране Костолац. Кинески инвеститор је купио и Железару Смедерево, а у току су и преговори о преузимању РТБ Бор. Кина у Србији инвестира и у производњу. У току је изградња фабрике Меи Та у Баричу, која ће запослити преко 1.400 људи, а гради се још неколико фабрика, док су неке већ почеле са радом. Сарадња се успоставља и на другим пољима. У Србији је почела да ради Кинеска банка, укинуте су визе за грађане Кине, а током ове године очекује се и отварање директне авионске линије на релацији Београд – Пекинг. Значај Србије за Кину потврдила је и прошлогодишња посета кинеског председника нашој земљи, први пут након 32 године. У јуну 2016. године Син Ђинпинг започео је своју европску турнеју тродневном посетом Србији, што је представљало својеврстан доказ блиске сарадње и великих планова.

putsvile05Сви ови подаци показују колики је стратешки значај Србије за другу економију света и колико користи ова сарадња може да донесе нашој земљи. Као и увек када се ради о великим инвестицијама, међутим, економију прати и политика, а на кинеско ширење и продор у Европу не гледају сви подједнако благонаклоно. Када је у питању највећи економски ривал Кине САД, логично је да се кинески интереси у Европи у знатној мери сударају управо са америчким. Европа, односно Европска унија, највећим делом представља политички сателит САД, који беспоговорно извршава све налоге који долазе преко океана, невезано за то да ли од тога има штете или користи.

ШТО НЕ МОГУ КИНИ, МОГУ СРБИЈИ И МАКЕДОНИЈИ
Што се Балкана тиче, он је такође у највећој мери под америчком политичком контролом. Већина европских држава поред тога припада НАТО, на чијем су челу опет САД. Јачање кинеског утицаја на Старом континенту, према томе, никако не иде у прилог стратешким америчким интересима јер, иако је у овом тренутку Кина искључиво заинтересована за економске инвестиције, са економским утицајем пре или касније долази и политички а затим и војни, што Американци јако добро знају.

Наиме, будућа водећа економска сила не седи скрштених руку када су у питању улагања у војску. Буџет који Кинези издвајају за потребе раста војне технологије из године у годину све је већи; модерна инфраструктура има и стратешки војни значај, и у савезништву са Русијом Кина постаје глобална конкуренција САД и савезницима.

САД и неки њихови западни савезници су, наравно, свесни чињенице да Кину не могу озбиљно да угрозе ни на један начин. Америчка економија је између осталог зависна од кинеског капитала који је у њу уложен, а, и да није тога, било какав озбиљнији окршај са Кином реално није изводљив. Србија и Македонија су опет, друга прича. Дестабилизацијом ове две земље, чији је покушај управо у току, западне структуре могле би да привремено зауставе и поремете кинеске планове повезивања са Европом и ширења економског утицаја. Разлога за дестабилизацију Балкана има, наравно, много више, али један од свакако значајнијих је и управо наведени.

Србија, нажалост, има и превише искуства са покушајима дестабилизације и различитим врстама притисака, уцена и отворених напада. Нажалост, Србија не може директно да се оваквим покушајима супротстави, али може да их препозна и учини све што је у њеној моћи да се одрже мир и стабилност земље. Оно што још може и треба да ради је да привуче што више кинеских инвестиција јер јој управо то, осим боље економске перспективе, отвара и шансу за већу политичку стабилност у будућности.

vucicmekejnbgd03Геостратешка позиција наше земље у прошлости нас је углавном много коштала, а сада би коначно могла и да нам помогне у сваком могућем смислу те речи. Иако се о сарадњи са Кином доста говори и пише, она некако ипак остаје у сенци односа са Западом и Русијом. Сарадња са Западом је политичка неминовност, а у случају Европске уније и реална потреба Србије када се у обзир узму инвестиције и међусобна трговинска размена. Сарадња са Русијом је резултат, како стратешке и економске потребе, тако и културне блискости и односа који историјски везују два народа. Сарадња са Кином, међутим, има једну посебну димензију, јер се та земља незаустављиво креће ка светском економском трону, захваљујући којем ће и њена будућа позиција на међународној политичкој сцени бити умногоме значајнија него што је данас.

17103260_10156582380697524_3617655221180391988_n

Доц. др Јелена Вукоичић

 

 

Стандард

1 КОМЕНТАР

  1. Не могу Кинези произвести толико материјалних добара колико АнглоАмериканци могу да одштампају новца без покрића.

Цитирај