Хрватски медији: Срби ће ускоро нестати!

Хрватски медији: Срби ће ускоро нестати!

ПОДЕЛИ

Републичког завода Србије за статистику да се број становника Србије у протеклих годину дана смањио за 59.676 људи, што је број становника једног нешто већег града западног Балкана, изазвала је шок у овој земљи у којој је у 2012. години живјело 7.199.077 становника, извјештава новинар агенције Анадолија (АА). Такве информације Републичког завода Србије подгријале су раније процјене стручњака да ће Срби, ако се овако настави, нестати за 500 година или, како је раније оцијенила демографкиња Биљана Спасић, ауторица књиге „Зашто Срби нестају“, постати мањина у својој држави.

Према информацијама Републичког завода за статистику Србије, стопа наталитета је 9,3 посто, морталитета 14,2 посто, а стопа природног прираштаја је -4,9 посто! Према истом извору, природни прираштај становништва Републике Србије у 2011. години износио је -37.337, а у 2012. години -35.143.

Опћине у којима је стопа морталитета најнижа су: Бујановац (10,0‰), Прешево (9,5‰), Сјеница (8,8‰), Нови Пазар (8,1‰) и Тутин (7,2‰) у којима, занимљиво, махом живе Бошњаци и Албанци. Стопа природног прираштаја у 2012. години позитивна је у само осам опћина: Београд – Гроцка, Звездара, Сурчин, Нови Сад, Сјеница, Нови Пазар, Тутин и Прешево.

“Депопулацијске тенденције становништва с негативном стопом раста и негативним природним прираштајем забиљежене у регији Војводине почетком 80-их година прошлог стољећа, а у осталом дијелу Србије почетком 90-их, се и даље одвијају, а према изложеним индикаторима и према пројекцији броја становника, одвијат ће се и у будућности“, оцијењено је из Републичког завода за статистику.

Србија већ 50 година испод разине репродукције

Ове информације изнова отварају питање “бијеле куге“ у Србији и тога нестају ли Срби? На ова питања протеклих дана настоје наћи одговор и демографи из Србије.

“Природни прираштај је такав какав је. Он расте у том негативном смислу. Прошле године је био, истина, нешто већи, око 37.000, а сада је 35.000. Али, дефинитивно, бар у ових 10 посљедњих година, Србија губи још неких 15 или 20 тисућа људи додатно услијед миграција. Извјесно је, дакле, да је од прошлог пописа 2002. године до овог посљедњег 2011. године, број становника у Србији смањен негђе између 450 и 500 тисућа људи. То се не види директном успоредбом, јер ранији попис није обухваћао интерно расељене особе с Косова, а овај јест“, казао је у разговору за агенцију Анадолија др. Владимир Никитовић, знанствени сурадник Центра за демографска истраживања из Београда.

Разлоге, како каже, треба тражити у недовољном рађању, јер је Србија већ 50 година испод разине репродукције. Други разлог је, истиче, емиграција која је појачана од 90-тих. „То због приљева избјеглица није било видљиво. Али, они који нису хтјели виђети, сад могу виђети. То је, нажалост, нешто што се очекује и у наредним десетљећима да се догађа са становништвом Србије“, додао је др. Никитовић.

Надаље, објашњава како чак и оптимистични сценарији које су радили стручњаци Центра за демографска истраживања из Београда указују да ће се број становника у Србији до 2050. године смањити за око два милијуна становника!

“Говорим о Србији без Косова, јер не укључујемо те податке… Дакле, са садашњих 7,2 милијуна, број становника би се смањио на 5,1 милијун становника у Србији. То је један оптимистички сценариј. Смањење може бити и мање, а у неком најбољем случају, кад би се проводиле све популацијске политике, дакле, пораст рађања и да Србија престане бити емиграцијска држава, то би смањење било минимум милијун становника до средине овог стољећа“, истакао је знанствени сурадник Центра за демографска истраживања из Београда.

Годишње у Србији абортира између 200 и 300 тисућа мајки

Према већини показатеља, Срби су задња нација по стопи наталитета у Еуропи. У Србији је 2012. године рођено 67.257 беба, али статистике показују да годишње у Србији абортира између 200 и 300 тисућа мајки. С друге стране, 800 тисућа мајки не може родити због неплодности против које се боре медицинским путем.

Школе с једним учеником

Посљедица ниске стопе природног прираштаја је гашење више од тисућу насеља на подручју Србије само у посљедњих нешто више од 10 година. Тај тренд се наставља. Пражњење села, поготово на истоку Србије, посљедица је миграција у градове.

Према ранијим извјештајима србијанских медија, у неколико стотина села није рођено ни једно дијете. Према ријечима демографкиње Биљане Спасић, Србија има око 300 школа са по само једним учеником и око 250.000 неожењених мушкараца старости до 40 година.

Проблем “бијеле куге“ је присутан и у другим земљама бивше Југославије. Република Хрватска, која је у 2010. имала 4.418.000 становника, биљежи негативан природни прираштај од два посто. Негативни тренд раста популације није избјегла ни Босна и Херцеговина (БиХ), трећа по бројности земља у регији, са процјеном од око 3.839.737 становника.

БиХ је у 2010. години забиљежила негативан прираст становништва од 0,4 посто, с тим што је у Републици Српској (РС) стопа негативна, а у Федерацији БиХ позитивна. Република Српска, која има близу 1,4 милијуна становника, има негативан природни прираштај посљедњих 10 година. Статистичари у РС-у тврде како се број становника тог ентитета из године у годину смањује за број становника једне мање опћине, односно за око три тисуће. Прошле године становништво РС-а смањивало се по стопи од 2,9 посто.

У Федерацији БиХ стање је значајно другачије. Према службеној процјени, у ФБиХ живи око 2,3 милијуна становника и још увијек се биљежи благи пораст броја становника по стопи од 0,6 посто (податак из 2011.). Позитиван природни прираштај је, према посљедњим подацима, у Тузланском кантону (ТК), Сарајевски кантон (КС) неколико година уназад има негативан тренд, док је у Босанско-подрињском кантону (Горажде) прошле године забиљежен „еуропски просјек“, односно нулта стопа природног прираштаја.

У Хрватској до 2020. године негативан природни прираштај од 0,3 посто

За разлику од Србије, Хрватске и дијела БиХ, Косово, Црна Гора и Македонија су, према статистичким показатељима, земље растуће популације. Са процјеном броја становника од око 1,7 милијуна, Косово је према посљедњем службеном податку из 2010. године, имало природни прираштај од 12 посто.

И према резултатима истраживања Свјетске банке на тему “Показатељи свјетског развоја”, највећу стопа раста природног прираштаја међу земљама Балкана забиљежит ће Косово. Наиме, према најновијим подацима Свјетске банке, у периоду од 2010. до 2020. године нова еуропска држава ће забиљежити годишњи раст становништва од 0,7 посто, што је уједно и један од највећих постотака на еуропском нивоу. Послије Косова слиједи Албанија, гђе ће, како се наводи, у истом периоду бити забиљежен раст природног прираштаја од 0,2 посто на годишњој основи. У наредних неколико година природни прираштај и у Македонији, гђе, такођер, постоји значајан број албанског становништва, бит ће једнак нули, што значи да ће та земља имати једнак број умрлих и рођених.

Међутим, у преосталим земљама регије, односно бивше Југославије, предвиђа се изразито негативан природни прираштај до 2020. године. Тако ће, према процјенама Свјетске банке, у Србији у наведеном периоду негативан природни прираштај износити 0,2 посто на годишњој основи. Послије Србије, сљедећа земља која посљедњих година биљежи изразито негативан прираст становништва је Хрватска, у којој ће до 2020. године негативан природни прираштај износити 0,3 посто.

Индех.хр

Цитирај