Насловна Актуелно Александар Ламброс: Џиберско усташка елита

Александар Ламброс: Џиберско усташка елита

3892
19
ПОДЕЛИ

Једна од епизода из основне школе које се јасно сећам (а данас се питам зашто и јесам ли још онда наслутио да нешто није у реду, чим је тако живо памтим) јесте како смо зезали извесну Марину кад нам је на великом одмору саопштила, сва срећна, да ће је водити на концерт Весне Змијанац. „Јао, сељанко, шта ти слушаш“, смејали смо се. Марина је била и једно од свега неколико деце која су у школу за Ускрс носила фарбана јаја да их туца с другом сељачком децом. Већ сам био форматиран као мали Југословен и комуниста, и нисам имао никакву националну свест, тј имао сам југословенску што је и био део плана о чему опет нисам имао никакву свест.

Био сам од оних малих шминкера у разреду што слушају страну поп музику, а од домаће поп, по могућству хрватски, јер наша је република била специјализована више за те сељачке масовне народне забаве, уз прасенце и раџу, ко ми је генерација схватиће о чему причам, и та је подела, дионизијско аполонијска академски речено, ишла по линији вековне окупације наших братских народа који су од како је света и века, тако су нас лагали, маштали само о томе да се уједине у једну братску државу – наиме по линији аустроугарске с једне и турске окупације с друге стране. Чак и најповршније упућени у геостратегијске токове, знају да је то линија коју атлантистички стратези називају некад експлицитно некад имплицитно, цивилизацијском границом. По несрећи, та граница иде право по сред српских земаља, што објашњава опседнутост атлантистичких стратега Србима а ви ако мислите да сте толико битни да је неко опседнут вама онда сте теоретичар завере, ако контате виц.

large

Ми којима је геостратешки намењена та периферија „цивилизованог света“ осуђени смо да по сваку цену будемо економска, технолошка, културолошка маргина. И да би то и били није довољно само непрестано нас политички злостављати на скали од лакшег медијско пропагандног малтретмана па све до конкретног и жестоког, геноцидно-уранијумског. Цивилизацијски свет вам је онај што игра валцере и једе захер торте у барокним салонима позлаћеним колонијалном пљачком, све спроводећи геноциде у трочетвртинском валцер такту. Нецивилизовани, по несрећи ми, су они који би да су слободни, независни и који уз то имају и нешто мало изворног стваралачког генија, па не мисле да су валцер и захер и напудерисана перика врхунац цивилизације, штавише, за разлику од назови цивилизованих код којих само танушни слој богате елите има стваралачког импулса, код нецивилизованих стваралачким генијем је обдарен читав етнос, о чему макар у српском примеру сведочи народна поезија и целокупан фолклор. И да би нас се држало у тој пројектованој позицији као што рекох горе, није потребно само непрестано нас злостављати, већ је потребно у томе имати и поуздане помагаче, а где ћеш наћи боље од искомплексиране домаће елите. Баш онакве каква сам ја и слични мени, добри ђаци који су се спрдали с Марином што иде на концерт Весне Змијанац, требали да постанемо.

Деценијама касније нађе се Змијанац и на мојој youtube play листи. И то се заиста лепо венчава с мојом навиком да понекад одем на концерт класичне музике. Штавише, допуњује се. Лејди Гага може бити авангарда само некоме ко није упознат с раним радовима (и стајлингом) Весне Змијанац. „Врањанска свита“ у кореографији „Крсманцастоји на једнакој нози са Морисовим „Болером“ у кореографији Мориса Бежара, иначе мојом омиљеном. С једном разликом, „Врањанска свита“ је производ народног стваралачког генија, а „Болеро“ угледних уметничких академија.

Укратко, Весна Змијанац је висока уметност за све хрватске магазин-фосили-дорис-борис и сличне сраћкалице. Она је уметност и за сав онај амерички хип хоп блек латино луфтвафен сисе и афричке златне резерве на истетовираном врату убер треш гузотрес. Уз то Срби имају и поп а Хрвати никад неће имати фолк, такав нам креативни потенцијал. Хоћу да кажем, ономад на школском одмору с Марином, није она била сељанка, већ ја сељак, а не бих ни то часно занимање да омаловажавам жаргонском употребом речи, па ћу рећи да сам био џибер.

59832a61-2ad4-479a-90f5-beaa4331011d

Баш ко неки дан Никола Којо који је на свом ФБ профилу окачио скриншот телевизије Студио Б са гусларом уз коментар „Стааааара београдска традиција“. Баш тако, са 5а, ваљда да подвуче старину традиције. Можда 5а нису случајно откуцани. Римљани су, наиме, сматрали да се Римљанином не може звати неко коме преци пет генерација уназад нису били грађани Рима. Можда је за Рим ова административна строгост оправдана, али примењена на Београд добија се да нико није Београђанин већ да су сви сељаци. Што је ок. Оно што није ок је тo самопрокламовано београдско патрицијство уз пратећи презир према широким масама пучанства. Палатинско брдо версус пучанских наџоџаних инсула око циркуса Флавијуса, или, преведено на београдске прилике круг двојке версус Калуђерице. Два клика на интернету и дођеш до податка да је Николин деда протојереј из Мостара, Херцеговац дакле. Епицентар гусларства.

Где је онда фасовао тај презир? Којо је од оних ликова који се броје у некакву српску уметничко-интелектуалну елиту, од оних вазда спремних да подрже такозване грађанске иницијативе, што се појављују у такозваним пристојним и нашминканим илити свезубеним политичким спотовима, урбан лик, антитеза пинку, с пар озбиљних улога међу којима обавезно мора и да је нека на тему српског сељачења познатог као србовање јер ако се Холивуд уваљао у говна до лактова ми морамо до рамена, што се шекспировски театрално клањају пред публиком у Сарајеву, увек београдско мангупски спреман на неподношљиво лагани самопрезир.

Фасовао га је где и ја, у југословенству у коме су Срби имали да излече све комплексе инфериорности такозваних братских народа и да се сведу на њихову трећеразредну хабзбуршко провинцијалну меру. Сетите се оног квоташког угуравања у исту раван епске српске историје и грофа Зрињског и некаквог шатро првог каменог престола неког шатро словеначког кнеза. Где смо морали да се претварамо да је српска државотворност исто што и некаква хабзбуршка повеља на мађарском с царским обећањем да ће Хрвати једног дана бити народ у оквиру монархије са статусом слободних коњушара и с правом да певају на загорском. Чим им помогну да се реше Срба.

Виц је у томе што се пажљиво негује мит да су Којо и ала Којо некаква интелетуална герила, последњи герилци у борби против подивљалог српског национализма, зрачак космополитизма у Србији која је остала заглибљена у 1389-у, грађани против сељака и свезуби против крезубих. Витез Којо против србовања, јер гуслање је србовање. А од србовања нема ничег горег, то је културна пракса на маргини цивилизованог света, оног на чијој граници је валцер остао да чека да гусле заћуте па да уђе да нас приведе сенци хабзбуршког трона или кулоару климатизоване бриселске канцеларије. Стварност је потпуно другачија. Ова исфабрикована другосрбијанска елита је заправо свеприсутна. И количина медијског простора који можеш да добијеш зависи искључиво од тога колико си се убедљиво легитимисао као другосрбијанац.

Фејсбук статус Биљане Србљановић
Фејсбук статус Биљане Србљановић

Другосрбијанац је, да дефинишемо термин, онај који је усвојио усташки наратив о Србима као цивилизацијској маргини културне Европе и мит о великој Србији као рационализацију за геноцид ниског интензитета у мирнодопским и високог у ратним условима. То су они што непрестано прде о српској урођеној неспособности за грађански суживот у окружењу у коме је једино Србија истински мултиетничка и мултиконфесионална. Што даље непрестано упозоравају на великосрпске апсирације и агресију која је тим већа и опаснија што су велика Хрватска и велика Албанија реалније, јер Срби никад не могу да буду задовољавајуће мали да би успели да нахране хрватско-бошњачко-шиптарско-македонску фантазију о сопственој величини. То су они који се баве сопственим злочинима и чишћењем сопственог дворишта као изразом ултимативног родољубља у пакету с потпуном неосетљивошћу и праведничком строгошћу спрам српског страдања и српских жртви. То су шампиони у западњачкој дисциплини менталне акробатике концептуализације по којој су српски ратови за ослобођење империјални ратови српске буржоазије а усташки геноцид „инцидент“ вековне хрватске еманципујуће тежње којој иначе нема шта да се замери. Они којима је некакав фантомски меморандум импотентних и потпуно ирелевантних српских академика, иначе никад званично усвојеним, у истој равни са Mein Kampf док је Изетбеговићева Исламска декларација, иначе, истински кривац за крвопролиће у Босни, израз еманципаторских тежњи још од богумила јер су и Немањићи били геноцидни. Они којима је ћирилица израз примитивизма, провинцијализма и легитимизације атлантистичке цивилизацијске границе па би да је укину. То су они што се легитимишу као космополите и левичари све испијајући пићенце (о трошку српске владе, или српских порезних обвезника) с перјаницама најбруталнијег и најкрвавијег империјализма у историји човечанства, као што је Бернар Анри Леви – „Хвала ти што си дошао да нам објасниш колико смо примитивни и само да знаш, мало сте нас бомбародвали! Требало је још, погледај нас нашта личимо!“

То другосрбијанство или на ивриту „самомрзећи синдром“ је, сасвим супротно митологији која се пажљиво негује новцем из фондова за евроатлантске интеграције, апсолутно свеприсутан у српском јавном простору. Озбиљни историчари и озбиљни аналитичари, или баш ако морам да будем експлицитан, интелектуално поштени, аутоматски се дисквалификују као митомани и исмеју као маскоте србовања. Њих можете читати на малим ћириличним порталима и гледати у малим импровизованим ТВ студијима са нерешеним техничким проблемом микрофоније. Другосрбијанство је културна политика колаборационистичке владе која из буџета финансира србомрзећа Марковићева целулоидна срања, гостовање Анри Левија или дане „Косовске културе“ у Београду, јер има ту и неке поезије, није само да је трговина бубрезима и хероином у питању како би злонамерни да вас убеде.

Распон је широк, од благог Којиног антигусларског, до отвореног усташког Биљане Србљановић и Дубравке Стојановић. Тешко да ћете да пустите гусле док бришете прашину, ја се слажем. Али, о малом Радојици заиста не можете певати уз харфу. Епика и трагика те величине, којој у шатро цивилизованој Европи (у стварности германско-романско-католичкој) парира још само Хомер, и то не кажем ја већ Гете, може само на гуслама да се пева. За очекивати је да неко ко је признати уметник уме да препозна проблем форме и садржаја. Биљана Србљановић, poster girl другосрбијанства, што дивно иронично иде уз њено презиме, историју Републике Српске сумира овако – „прво је био геноцид па је онда била држава“. Наивни или потпуно неупућени би закључили да мисли на усташко-балијски геноцид који је нужно довео до потребе да се формира српска држава онако како је холокауст довео до потребе да се формира Израел. Али не, она не мисли на силне забетониране босанске јаме пуне закланих Срба, већ на ничим изазване српске злочине над босанским муслиманима, данас уз косовске Шиптаре главне извознике џихадиста из Европе у левантски калифат.

18788527_798976623604148_1060150292_n

Могуће да би Дубравка Стојановић имала објашњење за овако противречне феномене. Својевремено је објаснила да су Срби изгубили Косово због своје неспособности да интегришу Албанце. Способности која, иначе, иде уз цивилизоване, није рекла али претпостављам. Рецимо Французе, којих има неких стотинак хиљада конвертованих у ислам. Али да не шпекулишем, слаб сам с том врстом менталне акробатике.

18788443_798976613604149_714025240_n

Може вам се учинити да је „џиберско-усташка“ елита престрог назив за данашњу српску интелектуално-културно-политичку елиту. Али није, он је тачан. Упркос уверењу те елите да су суперхероји некакве епски неравноправне борбе, типа „300 против Персије“, у којој од примитивизма, национализма, заосталости, тираније и нередовних контрола код зубара, спашавају једну нацију на маргинама цивилизације у очајничком покушају да је из опанака преобују у Лубутана с црвеним ђоном (не могу да се отмем симболици црвене као крв и елегантног гажења салонском штиклом по жртвама, how western or how civilized is that?) Србија је заправо огледало своје „елите“. Она је тачан одраз својих интелектуалаца који попут Марића продуцирају „Парове“ и мењају Карађорђеву звезду за плочу Ролингстоунса.

18788311_798976603604150_1405904315_n

Пишем ове редове у аутобусу, иначе, једва су препознатљиви од дрмања и има баш да се намучим да их прекуцам. Враћам се из Антиба у Ницу, ишао сам да код једног антиквара погледам омоте француских чоколада с краја 19. и почетка 20. века с ликовима српских крунисаних глава … Добар ми је улов био, четири омота чоколада GuerinBoutron с ликовима краљице Наталије од Србије, краљевића Ђорђа од Србије, кнегињице Јелене од Србије и престолонаследника Александра од Србије, плус једна белгијска чоколада Antoine са сценом српског поштара који доставља писмо српској сељанци у ношњи. Купио сам их а антиквар ми је рекао да је сигуран да има још таквих ствари са српским мотивима и да ће ми их потражити. Ја вам обећавам да ћу купити и омоте са хрватским краљевима, чим их будем пронашао, ево у име југоносталгије. Мора да има неки, па Хрвати су пребројали 302 своја владара од бана Борне из 819. па до пада Хабзбуршке монархије у 20. веку. Не знам ја, немојте мене да питате, можда Дубравка Стојановић зна нешто више о томе. Могу само да вас посаветујем да Василија Крестића не консултујете, тај је митоман а и великосрбује. Ја знам за Томислава II, краља НДХ. Заправо се звао Aimone Roberto Margherita Maria Giuseppe Torinodi Savoia, а пуна краљевска титула била му је „краљ Хрватске, принц Босне и Херцеговине, војвода далмације, Тузле и Книна, војвода од Сполета и Аосте, принц од Цистерна и од Белригуарда, маркиз од Волгхера и гроф од Пондера.

Јел вам смешно? И њему је, кажу да је хрватску круну опоруком завештао свом мачку.

18788539_798973933604417_54927225_n

Са дословно сваке аутобуске станице, а има их једно тридесетак од Антиба до Нице, смешка ми се Новак Ђоковић, тренутно други рекет света који је својевремено у емисију Jaya Lenoa, довео фолклораше у опанкама и шајкачи да поведу коло. А ево га сада, на сваких 150 метара Азурне обале, леп и елегантан у Lacoste белом оделу. Тенис је најаристократскији од свих спортова а Lacoste вам је једна од најаристократскијих модних марки, симбол француске спортске елеганције. Србин може и то. Али, Новак помаже косовскометохијске манастире, који се већ можда за пар година нађу на програму Дана косовске културе у Београду као шиптарска културна баштина. А то је већ србовање, и то вас, баш као и Нoвака чини сељаком, па нек је и заштитно лице Lacoste. А од србовања нема страшније оптужбе и то сведочи да имате паланачки менталитет, онакакав какав је описао филозоф Радомир Константиновић у „Филозофији паланке“, другосрбијанској мастурбаторској литератури.

18871214_798973963604414_326943934_n

Константиновић који је поводом Титове смрти написао један од највећих хвалоспева који је овај диктатор икада добио. Толико о паланачком духу.

До ослобођења!

Александар Ламброс
ПАТРИОТ

 

 

19 КОМЕНТАРА

  1. Читајући овај чланак, најзад сам се осетила Српкињом. Обула опанке, ставила шајкачу, узела гусле.
    И схватила да нас типови као Којо, Стојановић и сл воде у коло европских народа. Новокомпонованих, корумпираних…
    Наше место је међу старим поштеним интелигентним витешким азијским народима.

  2. Sve je OK…“drugosrbijanci“ ovo,“drugosrbijanci“,ono…
    Onaj mamlaz ,sto ima vilicu dva broja manju,sto svakog meseca najavi bar jedan drzavni udar…ubi nas pricom o DRUGOSRBIJANCIMA,o ZUTOJ OLOS ELITI…zutoj Olji,zutom Bujketu…
    BACA NAM PRASINU U OCI.
    A STA JE SA „PRVOSRBIJANCIMA“?
    Njima je LAKO,njima je na glavi DRUGOSRBIJANSTVO…a sta ce mo mi,sta ce Srbija,njoj se na glavu nakacili I prva I druga I treca srbija,i…SVI PLJACKAJU NEMILICE!
    SVI DO PAROVICA,koji nije rekao kako je vratio pare,jer nije prosao census.
    TO JE DRZAVNA TAJNA,A MI CE MO TO PLATITI.
    Kada neko prica od DRUGOSRBIJANCIMA,odmah pomislim da radi za sadasnju vlast…SPONTANO,OBJEKTIVNO,AKO NE SUBJEKTIVNO.
    Dakle,PLACAM STA KOSTA, DA MI NEKO OBJASNI MESTO I ULOGU „PRVOSRBIJANACA“.
    Ako su to ovi na vlasti?
    Ili su to neki drugi,ali ne znamo koji su?
    Jer nema razlike,caruje lopovluk,caruje pederluk i caruje IZDAJA!
    A Kojo,jeste ustasa,jer su svi ustase koji na strateski nacin ili konkretno,nanesu srpskom rodu stetu,posebno zato,JER JE NEKO SRBIN.
    Objavljivanjem laznog JMBG,koji treba da ukine RS u BIH,jeste ustaska manifestacija,zajedno sa Sergejem Trifunovicem,koji je ,pre toga,vec promovisao ustastvo,noseci crnu majicu sa slikom Jovana Divjaka,Alijinog generala,ratnog zlocinca I srboubice.
    Treba konkretno govoriti,posebno kada se daju konkretne ocene necega ili nekoga.
    U suprotnom,KADA BUDEMO SVI STALI POD SLJIVU,delicemo ko zna cije cokolade,sa likom prvosrbijanaca,drugosrbijanac,trecesrbijanaca…ukratko,SVEKOLIKE SRPSKE BAGRE.
    Ili sa likom ustase Koje Ili ustase Serfgeja Trifunovica…kome ova PRVOSRBIJANSKA VLAST,odaje sve pocasti,daju im firme za reklame,serije,osnivaju fondacije…SVE NAJVISE POCASTI!!!

    • Ваша збуњеност око друго, прво и које већ по реду- србијанства, исписана ћелавом латиницом; истог је порекла као и афирмација Весне Змијанац у српску стваралачку културу од стране г. Ламброса. А то порекло је он сам означио у, ако изузмемо поменути гаф, иначе добром чланку вредном пажње. У датим околностима сте свакако поставили право питање које лебди где год да се окупи оно што се код нас може назвати иоле родољубивом јавношћу.

      • Laptop mi je iz EU…nema dalje misterije…zato je latinica,pa jos celava…pokusacu da nadjem cirilicu,pa da moje reakcije „dobiju na argumentaciji“.
        I slovo „I“ mi se cesto pojavljuje kao veliko slovo tekstu,sto je van moje kontrole…
        Kako bi smo nazvali tu vrstu uvreda…zbog boje koze,pola…izgleda slova…
        Znate li da je latinica ravnopravno Pismo…U SRBA…I smetaju lli vam „celava“ prezimena nekih nasih sportista na dresovima…kada im se prezime zavrsi za ovim celavim „C“.

        • Kako bi smo nazvali tu vrstu uvreda…zbog boje koze,pola…izgleda slova…

          Не ради се „увреди“ господине (нити о “изгледу слова“)
          Него о аргументу који има смисла упутити онима који причају о србском идентитету… а пишу на латиници.
          Србски идентитет јесте базиран на језику, писму и православној хришћанској традицији и култури (били ми верници или не).
          Изједначавање латице и ћирилице долази од процеса унијаћења и тоталног губитка културног и етничког идентитета.
          Пример;
          Ако нисам православне вере и још пишем латиницом и говорим “ијекавски“. На чему се базира мој идентитет?!
          Само на некаквој генетици?!
          Ја као Србин из Хрватске (из Вуковара) уопште се више не могу разликовати од Хрвата (без мог језика и писма).

          О ћирилици…
          Мој рачунар је из ЕУ и то (као што видите) нема везе са опцијом језика јер она се налази у свим “Windows“ програмима
          Ако имате оригинал “Windows“ инсталиран (са свим језицима) можете изабрати ћирилицу врло лако.
          Довољно је да питате било кога ко се мало разуме и јако брзо ћете схватити како да то сами урадите (када вам треба промена писма).

          • I sve ti je to vaznije,nego sto sam gore rekao u prvom komentaru?
            I zabvredjuje da me ovde vredjas?
            Mene koji mnogo dobro znam sta je Vukovar.
            Pa sta je vaznije,PO TEBI,Srb,sto ne znam sa kompjuterom ili sto branim srBstvo?
            ALI KRATKO!
            Znas li ti,da semenke jabuke imaju otrovni sastojak?

  3. Oprostite, a gde to nas autor ovog članka odjavljuje iz neke grupe naroda i prijavljuje u neku drugu grupu? Tekst je malo poduži pa je moguće da sam prevideo taj deo. Ili pak vi tu nešto proizvoljno konstruišete?

  4. Људи су превише кивни на другосрбијанство, јер му придају превише важности. Можете да замислите штребере у једном оделењу, који се држе разредног старешине ко пијани плота, јер би од осталих добили батине – е то вам је статус другосрбије; све заједно са медијима, са својом сликом цивилизације и нецивилизације – све химере и фатаморгане, које ће нестати оног дана када СИЛА призна да више нема чиме да нас уцењује.

  5. Никола Којо и онај Бјелогрлић нису у рангу наших старих глумаца попут Бате Стојковића и других.
    Ово су најобичнији симулатори холивудске глуме.
    Јефтини, продане душе.
    Ламброс је српска савест и отворио је очи многим људима који не могу да се идентификују са турбофолк културом а који због тога били склони да прихвате тај антисрпски другосрбијански наратив.
    Надам се да неће престати да пише и раскринкава ове другосрбијанске малограђане.

    Ламбросе свака ти част!

  6. Свака част један од бољих текстова који сам читао на ову тему. Брутално јасан и оштар али истинит.

  7. На приложеним сликама Новак Ђоковић у „Nike“ патикама држи тенис-рекет. Неки би можда више волели да је у опанкама држао гусле.

    • Pa ti bi „ponosna“,gore ,sto obu opanke I uze gusle…sta sad bi?
      Imali smo do skoro ovde izvesnu osobu,koja se potpisivala sa „Vida“…ako to nisi ti,iste ste.
      I nisu „Nike“ patike,jer Novak ima dosta jak ugovor sa Adidasom,sto se patika tice…ovo su patike bez marke,ako nisu Lacoste…
      I ne kaze se u opankama,vec u opancima.

  8. Александар Ламброс је у праву.
    Док неки наши западни суседи негују неке грађанске, грађанерске, грађанистичке вредности, ми гусламо у опанцима – чувамо нашу традицију. Без тих атрибута, ми би потонули у мондијалистичко море.

  9. Pored svega, autor – G. Lambros, nas deli na prvosrbijance, drugosrbijance, trecesrbijance i, obicne.
    Ranije su nas delili na partizane i cetnike.
    Pa na rodoljube, izdajice i strane placenike.

  10. После тезе Арчибалда Рајса која се испоставила истинитом, тешко да се нешто ново може рећи о Србима данас, и у последњих 70 година. Да подсетим: Рајс је предивео да, ако не постанемо ВЕЛИКИ народ, одосмо у ропство. Што се српске елите у БГ тиче: 99% станара Београда су ИЗБЕГЛИЦЕ. Партизани побегли од усташа, завели терор у пустој земљи где је и шака јада краљевске војске, или заробљена, или спрема „устанак“. БГ, и пре свега БГ, је већ 70 година филијала дошљака који свој пут започну србовањем, а онда почну да „уче“, углавном вечерње школе – а онда, макар њихова деца, нишане велике светске градове као следеће станиште. Запитасте ли се зашто су сви ти дошљаци правили виле и одмарали на Бледу, не на Власини, или Палићу, за време њима драгог ТитЕ? И зашто им се деца не одсељавају на села, као што то чине европски млади људи, већ хрле у Париз, Лондон, или Берлин? Драги моји, са дошљацима дошла је и слуганска свест која о себи има исправно мишљење. Ево и једне ОПТИМИСТИЧНЕ прогнозе: све ове новокомпоноване балканске државице око нас угушиће се у сопственом избљувку. Живот тражи своје – доћи ће и нове српске елите – али не новокомпоноване и досељене – немају откуд да дођу. Та видите ЛИ да Пицеки у Загребу НИШТА не умеју – чисти УЗУРПАТОРИ? Та државица већ нестаје – нема Срба за покатоличавање. Једини упитни остају Албанци. Србија јесте еманциповала све мале народе, али Албанци расту, и то се мора узети у обзир. Нова политика нам треба.

  11. Rekao ti covjek: da takvima pokaze da niti su Srbi, niti zapadno’evropljani, tako- nistice, a kao nistice nit’ citaju, nit’ vezu ni okom vidljivo; pokaze ti ksko su Francuzi s r p s k e vladare- slike- stavljali na svoje proizvode, a, namjera im!, zabljesnuti ( los izraz) Francuza i kao covjeka i kao kupca silinom kraljevskih odora, koje nisu od juce, no su takve po u njih ugradjenoj istoriji – prije i bioloskih i germana i romana; To onaj Francuz zna, pa i tebi pruzi priliku da bar, eto, nesto znas.Autor povlaci paralelu sa ovim tvojima- ako nadjes bilo sta od njihova kraljevanja…, ta citaj, imas napisanu jednu rijec, iza nje druga…, povezi bar dvije, to je jedini put za debudalisanje; a da ti debudalisanje ukrojeni se: Jucer u Belgiji, a u Lijezu, otkri se spomenik Petru Prvom Romanovu- treci spomenik “ smrdljivom“ Rusu u Belgiji; prije petnaestak dana u Parizu. Oni, budale, z n a j u, a ti, pametan, neznas; tako pametniim ti, za koje ti mislis da im pripadas, pokazuju – dobra im namjera!- da se iz budalastine izlazi debudalisanjem; uvijek su u nadi da ces ostat kakav jesi, nikakav, e da bi oni bili n e k a k v i.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде