Насловна Инфо Гузитељ против давитеља

Гузитељ против давитеља

511
3
ПОДЕЛИ

Јединство у петокраки је, како видимо, замењена јединством у фонтани, али стање масовног духа је остало мање-више исто. Није, међутим, да нема баш никаквих помака.
Пише Бранко Лазаревић (чије поучне Дневнике ових дана помно читам) да је године 1947 на Славији налетео на колону радних људи и поштених интелигената који су грабили у бољу будућност то јест у 2017 (која је тада била далека боља будућност) иза гласа певајући: „Ко не воли петокраку/нека копа себи раку“.

Да је поживео до ове боље будућности – што би било право чудо јер је рођен 1883 – Бранко Лазаревић би на Славији могао видети у суштини исту, али формално нешто другачију слику – колоне нерадних људи и непоштених неинтелегената како певају следећу песму: „Ко не воли славијску фонтану/њему ћемо нагузити нану.

Јединство у петокраки је, како видимо, замењена јединством у фонтани, али стање масовног духа је остало мање-више исто. Није, међутим, да нема баш никаквих помака. Ево, рецимо, президент Вучић се после исцрпљујућих консултација и преговора са самим собом коначно пресалдумио и српском народу и сенату обзнанио да ће у наредном периоду премијер/ка Србије бити Ана Брнабић, „аутована“ (шта ли вам то „аутована“ значи, марво новинџијска) аџуванка, а да све буде истовремено и боље и горе – како за кога – још и Хрватица.

Било је предвидиво да ће на ту црну (или можда ружичасту, опет како за кога) вест јагодински градоначелник и мегамачомен, Палма, пасти у тежак српскодомаћински амок „Ана Брнабић није мој премијер“ – моментално је у праведном гневу благоизјавио Палма – а ја, скептик какав сам држим да ће му Брнабићева – намерава ли ДМП да остане у близини државне касе (а намерава) – још како бити премијерка и да ће Палма, ако то останак „на линији“ буде захтевао, скорих дана обући кожне панталоне са прорезима на гузици, а можда ће и момка наћи.

Као искусни дипломата, спољни Дачић је ћутке прогутао кнедлу, али претпостављам да му неће бити превелики проблем да се уклопи у нови поредак ствари. Подозревам, штавише, да му никакав проблем не би био ни да је Вучић на место премијера уместо Брнабићеве поставио Бика Који Седи. Турио би Ивица перјаницу на главу, провукао коску кроз нос, намазао се ратним бојама, уместо „кохибе“ почео да пуши лулу мира и – Бог те веселио! Напред у нове радне побједе!

Има још помака у односу на 1947. Уместо да нареди стрељање придављених новинара или бар њихово прогонство у Младеновац, Вучић је на Брнабићкином устоличењу строгим гласом заповедио да инаугурациони давитељи имају бити примерно кажњени, али да кажњени морају бити и „они који су хтели да изазову масакр“, са чим је моја маленкост – ако је таквих било, а можда и јесте – безрезервно сагласна, али не могу, а да Вучићу не поставим шкакљиво питање – зашто полиција није такве одмах саватавала на Зеленом венцу и по Теразијским пролазима и зашто је незаинтересовано гледала како давитељи малтретирају људе „мирне, добре и поштене“, бар колико и есенесовке присталице. Одговор ћемо добити 2087.

Светислав Басара

Данас.рс

3 КОМЕНТАРА

  1. Овај човек добија неоправдано публицитет. Корисније би и за њега и за нас било да се мало склони у изолацију.

  2. Дакле, ово стварно више нема смисла. Потпуно ћу заборавити да постоји Видовдан. Господо, да ли знате ко је Светислав Басара и каква му је пљувачка колумна у Данасу, једном биједном листићу који се гаси, а зашто се гаси, зато што га води онај, такође, псовач Дража. Не бих се ни освртао на глупости лумпкњижевника и лумпамбасадора да у тексту није упетљао велику српску личност, књижевника, књижевног и позоруишног критичара, познатог дипломату, амбасадора, Бранка Лазаревић. Прије пар година писао сам у једном тексту да сам имао част да у Херцег Новом упознам Бранка Лазаревића, јер сам пријатељовао са Драганом Јеремићем који је прерано умро. Драган је већ био већ познати књижевни критичар и естетичар. Објављивао је Бранкове есеје из естетике у часопису Савременик. Захваљујући тим хонораима и пријатељовању са Ивом Андрићем и познатим сликараом Војином Станићем, Бранко је материјално преживљавао, јер су га Павле Карађорђевић и министар Цинцар-Маркови 1939. на прљав начин избацили из дипломатије. Послије рата нису га прихватили комунисти, нису га вратили у диполоматску службу. Бранко је био са војском на Крфу одакле је писао, прошао Солунски фронт. У Другом свјетском рату изгубио је два сина, умрла му је жена. Живио је у собичку од 4 квадратна метра у туђој кући у Херцег Новом. Одузели су му кућу у Београду и велику вилу на Хвару. Бранко је био нихилиста и хедонуста.
    Тај лумпкњижњвник Басара (заборавили сте господо) правио је интервју са Вучићем, додворавао се њему и Дачићу у жељиу да га пошаљу за амбасадора. Своједобно једна група нас дипломата упозораваили смо Коштуницу да га не шеље за амбасадора на Кипар. Мислио је Светсислав да ће га Коштуница након 4 године амбасадоровања на Кипру премејестити у другу земљу за амбасадора, као што је премјештао из земље у земљу неке своје пријхатеље. Није га поново именовао, након чега је тај велики лумпкњижевник пљувао по Коштуници. Хране куче док те не угризе. Људи, немојте објављивати Басаре, Соње Бисерко и још понеке доказане србомрсце. И умало да заборавим, поново Светислав на мангупски начин хвали Дачића и назива га искусним дипломатом, али није навео да имају нешто заједничко. Од када је Дачић искусни дипломата, побогу људи.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде