Ненад Узелац: О ВИДОВДАНУ

Поделите:

Кад год размишљам О ВИДОВДАНУ јавља ми се оно хамлетовско питање Епископа Николаја: да ли је боље да није било Косова и Видовдана, а да живимо срећно и у благостању кроз историју, да будемо физички велики, а историјски мали народ, или да је добро што га је било, јер нас је управо Видовдан учинио историјски великим народом по цену великих жртава, патњи и трагедије.

„Ко чува свој живот изгубиће га; ако изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га (Мат. 10,29).“ Тим начелом се водио и кнез Лазар када је одлучио да своје име утка у духовну нит наше историје која созрецава сваки Видовдан као моменат историјског процеса који твори континуитет нашег колективног историјског сећања и падовима или успонима које он – Видовдан – ствара кроз историју чини наш колективни живот – живим.

После Косова смо пали у ропство, а после ропства у ослобођење и увек је Видовдан био носилац те наше историјске криве. Период до пада српске средњовековне државе је период борбе за славу, период ропства је борба за опстанак, а период после борба за ослобођење. На Косову смо купили славу и духовну снагу која нас је одржала током ропства, а то се најбоље види кроз народну поезију која је створена, а што није успело ниједном другом народу у тим условима. Маркс, када је у Народној библиотеци у Лондону пронашао српске епске песме, писао је Енгелсу како је на истоку Европе пронашао још један историјски народ, а то је дужан својој епици као резултату борбе за славу. У борби за славу Лазар је дао главу, у борби за опстанак (искупљење) Оливера је дала образ и тако у борби за ослобођење смо добили награду – слободу.
Тако је наша историја велика сакрална драма, како каже Николај, која се састоји од узраста и пада (узраст и пад српске државе), Искупљења (ропство) и Васкрсења (ослобођење). И носилац те сакралне драме су Косово и Видовдан. Тиме је цела наша историја као наша сакрална драма почела на Косову на Видовдан. Ако погледамо 20. век, као историју у малом која је донела велике промене, видећемо сличан ток; након ослобођења и васкрсења, успона нове „српске“ државе Срби су пали (уништена Краљевина) у ропство (комунизам) и до дан данас се искупљујемо до ослобођења.

Сакрална историја има своју посебну нит и законитост у односу на фактичку историју, јер је она у случају Видовдана носилац јеванђеоског, духовног, принципа и за њу не важе правила међународног права и политичких одлука; за њу важе само правила духа и јевађеоски принцип – узраст, пад, искупљење и ваксрсење. Зато, када дође тренутак ослобођења она ће „прегазити“и одбацити све историјске факте и политичке одлуке и тако заокружити процес наше историје као нашу сакралну драму. За видовдански путоказ имамо принципе Лазара и Оливере и принципе Карађорђа и Милоша (као и многе друге) – сваки је важио у одређеном историјском периоду као иманентни начин за: борбу за славу, борбу за опстанак или борбу за ослобођење.
Као такав, он одбацује почетно питање, јер Видовдан је био, јесте и биће наша вечита историјска борба за славу, опстанак и ослобођење. Видовданом налазимо Њега…

Ненад Узелац

Видовдан

Поделите:
1 reply
  1. Драган
    Драган says:

    Ми смо, на жалост, једини народ на свету који кроз народну поезију опева
    сопствену пропаст – “ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГ“?!
    Историјски није тако, али је народни песник тако сагледао тај историјски тренутак,
    и КЛЕТВУ, бачену на издјанике, оне који не дођу у Бој на Косово учинио основним
    садржајем Косовског завета“.
    Лепо звучи, али лоше значи!
    Та песма, и клетва изречена у њој, генерацијама је била обавезно школскоо
    градиво,и ко зна колико милиона пута је изговорена, и тако, несвесно,
    “инсталирана“ у народно памђење као модел понашања у сличним историјским
    ситуацијама, и увек резултирала НЕСЛОГОМ – ПОДЕЛОМ НА “ОБИЛИЋЕ“
    – родољубе – и “БРАНКОВИЋЕ“ – издајнике.
    И док је Свети Сава са Неба благосиљао, дотле је Кнез Лазар са земље –
    прклињао?!
    Благослова Светога Саве са Неба, не можемо се одрећи, а клетву Кнеза
    Лазара са Земље, прпевати у Благослов Кнеза Лазара са Неба и тако та
    два бласгослова објединити на добробит Православног рода србског –
    остварити благословено јединство НЕБЕСКЕ и ЗЕМАЉСКЕ СРБИЈЕ.

    Зато клетву треба препевати у благослов Кнеза Лазара, и објединити га
    са благословом Светог Саве изреченог у Светосавској химни.

    КНЕЗ ЛАЗАР:
    “Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, с мислима се бори.
    Да је коме стати па слушати
    Како кнеже Србе благосиља,
    Благосиља и у бој позива:
    „Ко је Србин и србскога рода,
    и од србске крви и колена,
    а дошао у бој на Косово,
    тај имао од срца порода,
    и мушкога и девојачкога!
    Од руке му све живо родило,
    и у пољу пшеница белица,
    и у брду винова лозица!
    Бог га гледо док му је колена!“

    СВЕТИ САВА:
    “С неба шаље благослов Свети отац Сава…
    ……………………………………………………“
    Препевом Лазареве клетве Бранковића /издајника/ у благослов Обилића /родољуба/
    превазиђен је духовно-молитвени парадоск узношења молитве Светом Кнезу Лазару
    под куполом храма, и појања Његове клетве, уз гусле, у порти тог истог храма, после
    Свете Литургије и молебана Светом Кнезу Лазару.
    Неспојиво је било:
    “Свети Кнеже Лзаре – моли Бога за нас – у храму, за време Богослужења,
    и: “Љуто куне србски Кнез Лазаре …“ , отпојано уз гусле у порти, дворишту тог
    истог храма, у размаку од пар сати!
    Сада су благослови обједињени – и Светог Саве и Светог Кнеза Лазара,
    отпослати из Небеске Србије – Земаљској Србији

    ДРаган Славнић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *