Насловна Свет Даг Бандоу: Ко уопште води америчку спољну политику

Даг Бандоу: Ко уопште води америчку спољну политику

378
0
ПОДЕЛИ

Чланови Трамповог тима могу да га натерају да се придржава политике која му се не допада, али не могу да га натерају да је прихвати

Тренутно и амерички савезници и амерички противници пролазе кроз бурна времена. Али шта је америчка спољна политика ових дана? Још важније; ко креира америчку политику?

Председничка транзиција увек изазива несигурност. Чак и када чланови исте партије наслеђују овални кабинет, приступи и приоритети се разликују. Личне везе варирају. Али данас постоје разлике унутар саме администрације.

И, заиста, питање каква ће се политика водити није решено практично ни у једној области. Председник Доналд Трамп дошао је у кабинет на платформи зближавања са Русијом. Међутим, и пре него што је преузео кабинет министра одбране, Џим Матис је звучао као бомбастични сенатор Џон Мекејн, називајући Москву највећом претњом Америци. Касније је државни секретар Рекс Тилерсон од Русије захтевао да се повуче са Крима – што је политички неизводљиво – пре него што се стекну услови за побољшање билатералних односа. Сад је америчка војска оборила авион Асадове владе, савезничке према Москви, што је довело до руских претњи америчкој авијацији.

Ово последње прети да Америку увуче у сиријски рат као активног учесника који би се борио не само против Исламске државе већ и против Асадове владе, Ирана и Русије. Заправо је Савет за националну безбедност већ вршио притисак да се наступи активније против Асадове владе и (про)иранских милиција које подржавају председника Башара ал Асада, чиме би Америка постала пуноправни учесник у шестогодишњем грађанском рату. Кандидат Трамп критиковао је ирачки рат, као и предлоге о новом мешању САД у блискоисточне конфликте. Кад су његови републикански противници претили да ће обарати руске авионе, он је борбу против ISIS називао приоритетом. Касније је критиковао Хилари Клинтон да је ратни хушкач, делимично и због њених ставова о Средњем истоку.

СЕВЕРНА КОРЕЈА И ЗАОКРЕТ ПРЕМА КИНИ
Кандидат Трамп је водио кампању претећи Кини трговинским ратом: обећао је да ће Пекинг прогласити валутним манипулатором и предложити увођење огромних царинских тарифа. Секретар Тилерсон претио је блокадом кинеских територија на Пацифику – што је потенцијално ратни чин – приликом сведочења на конфирмационом саслушању. Тадашњи изабрани председник Трамп нарушио је традиционалну праксу кад је прихватио телефонску честитку тајванске председнице Цаи Ингвен.

Али затим се Трамп истопио кад је упознао кинеског председника Сија Ђинпинга, ентузијастично говорећи о њиховом пријатељству. Након захтева од Пекинга да „реши“ севернокорејски проблем, прихватио је објашњење кинеског лидера због чега је предузимање акције много теже него што је сматрао у почетку. Како би охрабрио кинеског председника, Трамп је престао да говори о трговинској одмазди и тврдолинијашком приступу територијалним споровима у Јужном кинеском мору. Такође је обећао да више неће разговарати са председницом Цаи без одобрења председника Сија Ђинпинга. Међутим, сада, након само пет месеци нове администрације, он наводи да ослањање на Кину у погледу севернокорејског питања „није упалило“.

trampsiДок је очекивао да Пекинг реагује против онога што његов министар одбране назива најозбиљнијом претњом по Америку, председник Трамп је осцилирао између преговора и рата са Северном Корејом. Током кампање понудио се да преговара са Ким Џонг Уном. Пре неколико недеља бљувао је муње и громове кад је прогласио да шаље „армаду“ на обале Корејског полуострва, спремну да, ако затреба, нападне Пјонгјанг. Потом је рекао да би био „почаствован“ да упозна Кима, који је „паметан тип“ (smart cookie). Сада председник опет разматра америчке „солуције“ за решење проблема који Кина није хтела или није умела да реши.

Што се тиче Јужне Кореје, кандидат Трамп је одбацио вредност америчко-јужнокорејског савеза и инститирао да би Република Кореја требало више да издваја на своју одбрану, што је с разлогом изазвало велику нервозу у Сеулу. Потом су Матис и Тилерсон посетили Кореју у настојању да ублаже забринутост, потврђујући америчку приврженост савезу. Убедили су и председника да сличне речи превали преко уста. Али неколико недеља пре избора у Јужној Кореји, Трамп је најавио да би Сеул требало да плати за противракетни систем THAAD упркос споразуму који је та земља потписала са Обамином администрацијом. Такође је најавио како има намеру да поцепа Споразум о слободној трговини, који је испреговаран и усвојен по цену великих политичких трошкова претходних јужнокорејских влада. Саветник за националну безбедност Х. Р. Мекмастер одговорио је изјавом да нико не би требало да обраћа пажњу на личност у овалном кабинету, на очигледно незадовољство човека који му је бар номинално шеф.

САВЕЗИ СА ЕВРОПОМ И САУДИЈСКОМ АРАБИЈОМ
Позиција администрације према Европи делује једнако двосмислено. Доналд Трамп је дуго оптуживао америчке НАТО партнере да не испуњавају своје финансијске обавезе, неправедно се ослањајући на САД, којима дугују милијарде евра. Његова критика Немачке, коју је оптужио и да је валутни манипулатор, била је посебно оштра.

Матис и Тилерсон настојали су да смире узбуркане воде и убеде председника да нагласи подршку НАТО и његовој улози чувара европског мира. У припремама за недавни НАТО самит, званичници администрације су имали намеру да умире европске чланове Алијансе, који су се међу собом договарали како најбоље да се поставе према председнику. Решења су варирала од тога да им коментари буду кратки и јасни до тога да се Трамп пусти да мисли како је остварио политичку победу. Међутим, недавни сусрет је заправо продубио међуатлантски јаз. Председник се понео грубо, нагласио је свој критицизам европског шлепања и одбио да у говору понови речи охрабрења које су му написали помоћници.

Још једна мета критика кандидата Трампа била је Саудијска Арабија, коју је оптужио за нападе на Светски трговински центар и критиковао због ослањања на САД у домену одбране. Али председник је саудијске монархе пригрлио још страственије него Обама, који је критикован због полунаклона приликом сусрета са саудијским краљем. Председник Трамп је извео потпуни политички наклон. Приликом прве посете Ријаду потписао је нови споразум о наоружању и понудио још већу подршку за убилачки рат који краљевина води у Јемену.

Такође, председник је наговорен да се понесе као de facto саудијски лобиста, пружајући подршку њиховом џихаду против Катара, којег су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати – који дуго трпе критике због финансирања радикалних, чак и терористичких група – оптужили да подржава радикалне и терористичке групе. Па ипак, након што је Трамп на Твитеру подржао Ријад, Матис и Тилерсон су подржали Доху и критиковали оне који распирују антагонизме. Стејт департмент је чак објавио да је „збуњен“ (mystified) понашањем Ријада, које је подржано од стране председника.

trampmerkelnatoНаравно, званичници у администрацијама су често имали супротне ставове о спорним питањима. Штавише, председници су некада одбијали сугестије спољнополитичких саветника и преузимали контролу над међународним питањима, посебно најделикатнијим. Јавни спектакл, кад је саветник за националну безбедност Херни Кисинџер преузео посао државног секретара Вилијама Роџерса, био је мучан за посматрање. Бела кућа под председником Бараком Обамом задржала је чврсту контролу над спољнополитичким питањима и поред тога што су се озбиљне личности, попут Хилари Клинтон и Џона Керија, налазиле на позиције државних секретара.

НИКАД ВИШЕ ОЧИГЛЕДНИХ НЕСЛАГАЊА У ТИМУ
Али никада пре САД нису имале толико много очигледних неслагања између председника и његових сарадника о толиком броју питања. Осим тога, никад, кад су неслагања била толико очигледна, председник није толико често губио политичке битке. Европске НАТО чланице остају зависне од Америке. Америчка политика остаје напријатељска према Русији. Вашингтон наставља да штити Јужну Кореју и да прети Северној. САД настављају да штите Саудијску Арабију, а Вашингтон настоји да посредује у унутарзаливском конфликту. Америка је за сада избегла трговинске ратове са Кином, Немачком и Јужном Корејом.

Последица је то да су данас многе земље широм света у стању повишене нервозе, несигурне у то ко у Америци доноси одлуке, као и у каквој су он или она вези са званичним Вашингтоном. Због тога је ишчезло традиционално осећање сигурности држава које војно зависе од америчке помоћи. Као што је председник показао приликом посете Европи, чланови његовог тима могу да га натерају да се придржава политике која му се не допада, али не могу да га натерају да је прихвати. А понекад тај унутрашњи Трамп избије на површину.

Амерички противници и потенцијални супарници су тек нешто срећнији. На пример, подстакнута су очекивања о поправљању односа са Москвом, да би се потом од тога одустало због тврдњи о изборној манипулацији Русије и ставова Матиса и Тилерсона који одражавају status quo. Једно време је изгледало да се администрација креће ка квази Хладном рату са Кином, да би потом председник објавио своју бромансу (жаргонска енглеска сложеница, настала мешавином речи „брат“ и „романса“, која се користи да опише пријатељске односе између два мушкарца; прим. прев.) са председником Сијем. Али сада делује да је у тој њиховој вези заискрило, што води у нову неизвесност.

trampkabinet01Трампова администрација је спољну политику претворила у неугодни спектакл. Не би био проблем да се Бутан, Словенија, Чад, Фиџи или Чиле понашају на тај начин; нико се не би много потресао кад би те државе оволико лоше управљале својом спољном политиком. Али будући да је Америка доминантна светска економска, политичка и војна сила, њени потези могу, нагоре или набоље, да трансформишу државе и регионе. Данас, нико више не зна шта очекивати, или ко је „одлучитељ“, што би рекао Буш. То није добро за САД, а ни за оне на које утичу одлуке Вашингтона – а то је остатак света.

Даг Бaндоу је виши сарадник Кејто института и бивши специјални сарадник председника Роналда Регана. Аутор је дела „Спољнополитичке лудости: Нова америчка глобална империја“

Превео: АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

The National Interest

Стандард.рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде