Насловна Аутори Борислав Боровић: Глобална централна банка

Борислав Боровић: Глобална централна банка

566
0
ПОДЕЛИ

Потпуно је јасно, да је у неким центрима моћи планирано формирање светске централне банке, која ће контролисати глобалне финансије преко једне светске електронске валуте. Та светска централна банка ће „изнићи“на темељима ММФ, Светске банке и централних банака најјачих земаља запада … Процес се запрепашћујуће брзо одвија, а исход ће зависити од односа снага запада и истока, условно речено, јер се ова идеја баш и не свиђа овим другима. Кеш новац би врло брзо био ствар прошлости јер се намеће потпун прелазак на електонско банкарско, а поседовање папирних банкнота, чак и локалних валута, би се гонио као највећи могући криминал. Већ се назиру обриси тог пројекта, кроз упорно инсистирање на независности националних централних банака од сопствених влада, уз истовремену субординацију и контролу коју над њима имају ММФ или Светска банка. То је потпуно очигледно и само наивни не виде тај процес.  У свету је већ поодавно у току паралелно инсталирање и деловање два процеса – политичко-економског неоколонијализма и глобализма који има све одлике рефеудализације и суштинског укидања капитализма каквог познајемо.

Тај посткапиталистички период је заправо инсталирање економског фундаментализма који у себи  не “подноси” постојање демократских, социјалних или хуманих вредности, нити демократско и децентрализовано (национално) одлучивање у финансијама у постојећим државама.  Продукти таквих испреплетаних и диригованих процеса ће извесно бити обезглављена, презадужена, несуверена и (намерно) погрешно “вођена” друштва. Она ће се само формално називати државама и биће оптерећена високим социјалним тензијама и драматичном безперпективношћу, како грађана тако и самих тих држава које ће временом потпуно нестати у наводно неопходним економским и политичким интеграцијама. Лек за смиривање растућих тензија код народа ће, поред промене свести (заглупљивања), бити јака медијска и полицијско војна репресија праћена законима који ће се „демократски“ доносити. Финансијска либерализација је била и остала клин економске и политичке глобализације који крчи брзи пут описаним плановима. У тој либерализацији, либералан и слободан је само модел потпуне контроле новца од стране моћних центара финансијске моћи. Иако вербално величана као лек против поремећене светске економије и жеље за наводним смањивањем огромних разлика између богатог севера и гладног и разореног југа, њени ефекти су попуно супротни са додатним неподношљивим раслојавањем и  унутар сваког друштва понаособ. Појединац је већ сада само пуки конзумент а биће интересантан само до тренутка када се из њега може извлачити неки профит и то је крај.

У Србији се проскрибују сви који указују на језиву футуристичку перспективу да ће сви документи, па и лични рачуни појединаца, бити „смештени“ негде у телу људи, док се на западу  већ увелико припремају за такву операцију. Рецимо, у многим земљама попут Британије је готов план бесконтактног плаћања што је једна од варијанти чипа са рачунима у телу људи. И то не кроз неколико деценија или година, већ одмах  ту до 2020 године. И то ће се одвијати без отворене присиле и већ видим одушевљење гомиле како хрле да остваре тај цивилизацијски и технолошки искорак. Као што видим и слику оних који одбијају да се чипују, како морају да по основне намирнице иду на периферије градова јер, побогу, оне у центру имају само уређаје који региструју чипове и слично. И наравно, све ће имати наизглед савршено логично објашњење практичног руковања новцем или контроле токова новца у сврху борбе против нарко картела, финансирања тероризма, утаје пореза…а у бити је контрола сваког појединца. Дакле, једна централна светска банка, једна електонска (виртуелна) валута, једно тржиште… Очигледно је да се у овај концепт не би уклопило постојање више гувернера… или влада рецимо. Ако овај план профункционише, јединствена војска и заједничка полиција се подразумевају. Сиромашне земљама ће прекасно схватити да  “директна страна улагања“ нису лек за економске проблеме, да неће побољшати конкурентност домаће привреде, неће донети бољи стандард… , већ начин економског поробљавања периферије. Тај шпекулативни капитал ће почистити све што се почистити може у домаћој привреди, као што скакавци почисте усеве по пољима. И  уместо обећаног  напретка добићемо само исисавање капитала и ресурса из земље, већи дуг државе и наставак драматичног социјалног раслојавања.

Борислав Боровић

ВИДОВДАН

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде