Насловна Свет Валтер Маир, Јан Пул: Шпигл: Како наде за ЕУ будућност бледе, тако...

Валтер Маир, Јан Пул: Шпигл: Како наде за ЕУ будућност бледе, тако тензије на Балкану расту [1]

285
0
ПОДЕЛИ

Да ЕУ има заједничку спољну и безбедносну политику, њен први тест било би налажење начина за одрживу пацификацију Балкана

Човек који се нада да ће постати премијер Косова има прошлост документовану под случајем IT-04-84 Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у Хагу. Четрдесетосмогодишњи Рамуш Харадинај, звани Смајл, оптужен је за злочине против човечности у 37 случајева, укључујући убиства и тортуре.

Оптужбе датирају из 90-тих, кад је био ратни комадант Ослободилачке војске Косова (ОВК) у рату против Срба. Суд је на крају закључио да Харадинај није крив због тога што су сведоци у последњем тренутку одбијали да сведоче или су у неким случајевима изненадно умирали. Полицијске снаге Уједињених нација на Косову оптужиле су ветеране ОВК за шверц кокаина, а немачка обавештајна служба BND га је 2005. описала као шефа групе која је умешана „у цео спектар криминалних активности“.

Упркос прошлости, Харадинајева коалиција бивших бораца успела је да победи на косовским парламентарним изборима, одржаним овог месеца. Будући да је његова листа освојила 34 одсто гласова подршке, на њему је да формира владајућу коалицију.

Вести са Косова, мини-републике североисточно од Албаније, у складу су са атмосфером на Западном Балкану ових дана. Косово, Македонија и Босна и Херцеговина, делови бивше Југославије, потрошили су године чекајући да постану део Европске уније, али почетком лета 2017. изгледа као да су скоро заборављени. Људи тамо почињу да губе стпљење. Резултат: све већи број људи напушта регион, убрзава се исламизација, расте национализам. Скорашњи насилни протести у македонској престоници Скопљу, уз бунцање о великој Албанији у Тирани и Приштини, престоницама Албаније и Косова, показују колико је ситуација постала напета.

Лоциран на историјској међи оријента и окцидента, Западни Балкан је нешто као геополитичка ничија земља. Између територија чланица ЕУ Хрватске и Грчке налази се шест земаља чије су шансе за скорије придруживање ЕУ крајње мале.

Косово, Србија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора и Албанија – свим тим земљама је на Солунском самиту 2003. године обећана будућност у Европској унији, у времену кад је оптимизам на Балкану био широко распрострањен. Али њихове наде су се изјаловиле: не тако дуго након самита, ЕУ је уместо проширења почела да се бави собом; њена енергија је преусмерена на кризу евра и опасности које представљају популизам и нешто скорије Брегзит.

spiglmitrovicaГодине 2010. тадашњи чешки министар иностраних послова Карел Шварценберг критиковао је мањак пажње који се посвећује Западном Балкану, наводећи да регион прети да постане „нитроглицерин испод наших задњица“. Сада постаје све јасније да други користе мањак акција Запада, укључујући аутократски вођене земље историјски повезане са Балканом, попут Русије и Турске, уз додатак нових спонзора и ментора из Персијског залива.

Балкан, као регион који је Европу много пута увукао у кризу, опет прети да постане безбедносна претња. Привлачност ЕУ бледи, а националистичка реторика прошлости се враћа. Да ЕУ има заједничку спољну и безбедносну политику, њен први тест било би проналажење начина за одрживу пацификацију Балкана.

1. КОСОВО: ПРЕТЕЋИ СЦЕНАРИО ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ
Кодно име косовског председника Хашима Тачија док је био ратни комадант било је Гјапри, што на албанском значи змија, јер је ретко остављао било какве трагове. Данас, међутим, тужиоци за организовани криминал су му већ годинама на трагу.

У 90-тим Тачи је био један од оснивача парамилитарне ОВК, а председник Косова је од 2016. Сада, након што му је дата привилегија да свом старом другу Харадинају повери задатак формирања владе, суочен је са потенцијалном оптужницом за ратне злочине специјалног трибунала у Хагу.

Наизглед случајно, књиге о уличним борцима који су постали политичари, попут Јошке Фишера и Герија Адамса, стоје разбацане на Тачијевом радном столу у Приштини. Председник Косова покушава да покаже да данашњи Тачи нема ништа заједничко са човеком који је, како је једном утврдио извештај немачке обавештајне службе, контролисао „криминалну мрежу активну на територији целог Косова“.

Седећи у свом кабинету међу позлаћеним роко столицама и кристалним лустерима, шеф државе јасно ставља до знања да је заинтересован за причу о будућности Косова, а не о својој прошлости. „Највећа претња“, сматра он, „је да ће ЕУ прекасно стићи у регион, остављајући тако простор другима, укључујући радикалне исламисте“. Такође наводи да је забринут због „растућег национализма у региону и пораста руског утицаја на свим територијама где живе Срби“. У априлу Тачи је чак претио уједињењем свих Албанаца на Балкану у заједничку државу ако им ЕУ затвори врата. Сада ипак наводи да су његови коментари погрешно схваћени.

spigltaciДесет година након што је Косово прогласило независност од Србије, земља – у којој већину популације чине етнички Албанци – још увек има улогу једног од европске пасторчади. Пет држава чланица ЕУ и 75 земаља УН одбиле су да признају Косово као независну државу. То је једина европска земља западно од Белорусије којој још увек требају визе за путовање у ЕУ. Изолација Косова, у комбинацији са званичном стопом незапослености од готово 30 одсто, убрзала је егзодус углавном младих.

РАСТУЋИ ИСЛАМИЗАМ
„Сваке године немачка амбасада прими 55.000 захтева за визу“, наводи политиколог Наим Рашити, додајући да је потребно пола године да се сви ти захтеви процесуирају. „Са друге стране, грађани Косова могу без визе путовати у Турску. ЕУ је још увек оличење боље будућности, али у неким деловима друштва та извесност се урушава пред све јачим утицајем Турске и растућим исламизмом“.

У релативном односу на број становника, више бораца са Косова придружило се блискоисточним исламистичким милицијама него из било које друге европске земље. Једна шестина џихадиста са Косова погинула је у борбама, али многи од њих су се вратили кући. Влада у Приштини се против радикалних имама бори колико може, али недавно је немачка влада приметила како су „саудијскоарабијске мисионарске организације такође активне на Косову, шаљући своје проповеднике да шире вахабитску интерпретацију ислама“.

Косово је пола миленијума било под отоманском владавином. Данас је турски економски и културни утицај поново у порасту. Турски инвеститори су упумпали милијарду евра у секторе као што су саобраћај и енергетика, али новац се улаже и у приватне школе, студентске домове и грантове студентима Курана који желе да студирају у Турској.

Запад у међувремену не зна шта да ради са Косовом. Године 1999. НАТО је покренуо ваздушне ударе како би окончао насилну контролу српског аутократе Слободана Милошевића над већински албанским регионом. Међународна заједница упумпала је 33 милијарде евра на Косово само у периоду пре 2008. године. Толики степен ангажовања би могао да објасни због чега Вашингтон, Берлин и западне престонице нису вољне да признају да је косовско проглашење независности из 17. фебруара 2008. било оно што јесте – кршење међународног права. Руски председник Путин воли да укаже на пример Косова кад настоји да оправда анексију Крима и de facto анексију Абхазије од стране његове земље.

САД су биле кључни фактор у утирању пута косовској незавиности, а Хашима Тачија су виделе као наду за бољу будућност младе републике – упркос томе што је он био најважнији лидер ОВК, групе коју је амерички Стејт департмент све до 1998. држао на листи терористичких организација. Заузврат, САД су успоставиле тешко чувану војну базу на Косову, а 18 година након НАТО интервенције, бивши лидери побуњеника ОВК још увек контролишу политички и економски живот земље. Пред последње парламентарне изборе први пут су формирали коалицију.

kosovoislamizam01Рамуш Харадинај, главни кандидат и победник на последњим изборима, обећао је гласачима да ће, уколико он постане премијер, анектирати области које припадају Републици Србији. У почетку, међутим, он ће се вероватно суочити са већим проблемима. Нови специјални трибунал у Хагу ће ускоро доносити пресуде против бивших чланова руководства ОВК, можда укључујући и шефа државе Тачија. Оптужнице би могле да укључују кривична дела попут убистава, тортуре, сексуалног насиља и илегалне трговине органима.

СИМБОЛ ЗБЛИЖАВАЊА
За многе, он је херој, за друге је потенцијални ратни злочинац, зашто је то тако? Косовски председник Тачи ућутао је кад му је то питање постављено у његовом кабинету. Потом је одговорио: „Пре свега, ја сам био врховни политички заповедник, не војни комадант. Друго, ниједан специјални трибунал у свету не може преправити историју. Немамо шта да кријемо“.

Тачи се жали на то што се суседна Србија третира као узоран ученик. „Србија је пропала држава на Западном Балкану, ништа више од тога“, наводи косовски председник. „Она је корен сваког зла у овом региону; Србија блокира Босну и крши суверенитет Косова и Црне Горе“. Тачи сматра да, „када Косово испуни 94 критеријума за режим безвизних путовања, измисли се 95.“

Каже да није чудно што људи губе стрпљење и веру у Брисел и сматра да Албанци у суседним државама – Албанији, Србији, Црној Гори и Македонији – виде ствари на исти начин. Пориче да сања о великој Албанији. Уместо тога, више воли да каже: „Косово је Косово, не желимо да мењамо границе. Али ми Албанци бисмо волели да у једном тренутку живимо у истом географском простору без граница“.

Око пет одсто косовске популације још увек чине Срби. За сат времена вожње северно од престонице, стиже се до челично-бетонске структуре која премошћава реку Ибар. Изграђен уз помоћ више од милион евра из ЕУ, мост спаја јужни албански део Митровице са већински српским северним делом града. На обали реке постављене су нове дрвене клупе да би се олакшала интеракција између две етничке групе, али само пешацима је дозвољено да прелазе мост.

Тај мост је био замишљен као симбол зближавања, али је уместо тога постао симбол дуготрајног конфликта. Целих 90 одсто косовских Срба и даље наводе да не желе да живе у држави са Албанцима. Северно од реке, српске заставе се још увек виоре у подељеном граду.

До сада је враћање насиља између Срба и Албанаца углавном спречавано финансирањем и притисцима ЕУ. Тај новац се дистрибуира на обе стране реке; њим се поправљају куће и улице у целом граду. Брисел је такође извршио притисак на Србију да више не дели пасоше српским грађанима на Косову, с којима они могу да улазе у ЕУ без виза.

А у Београду српски председник Александар Вучић није оставио сумњу да је спреман да жртвује косовске Србе на олтару европске (ЕУ) будућности.

2. МАКЕДОНИЈА: ЕТНИЧКЕ ТЕНЗИЈЕ И ЕВРОПСКЕ НАДЕ
Возећи јужно од Приштине ка граници са Македонијом, све је мање свеприсутна застава Косова – а почиње да доминира застава са двоглавим орлом суседне Албаније. Она је симбол повезивања који надилази све границе.

У Македонији, некада најјужнијој републици Југославије, Албанци чине 25 одсто становништва. Обично су концентрисани око западне македонске границе и традиционално осећају већу повезаност са својим Албанцима на Косову, у Албанији, Србији и Црној Гори, него са својим словенским земљацима.

skopljehaos03Талат Џафери је 27. априла постао председник македонског парламента, што је први пут да етнички Албанац буде изабран на ту позицију. На његовом столу може се видети мини-застава са двоглавим албанским орлом. Након што је изабран, избило је насиље кад су присталице дугогодишњег националистичко-конзервативног бившег премијера Николе Груевског упале у парламент и напале своје политичке непријатеље. У очима словенско-македонских ултранационалиста, избор Џаферија представља први корак ка цепању земље, а забринути су да би „двојезични“ договор могао у коначници да доведе до стварања велике Албаније.

Наставиће се..

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Spiegel Online

Нови Стандард

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде