Др Иван Пајовић: Да ли ће Јужна Африка угрејати Украјину?

Поделите:

Двадесетог јуна председник Украјине Петар Порошенко почаствован је сусретом са Доналдом Трампом. Украјински лидер је изјавио да управо САД могу одиграти кључну улогу у учвршћивању енергетске сигурности Украјине, обезбеђујући за њу ресурсе у свим сферама.

У Украјини је раније радило око 150 рудника, од којих се апсолутна већина налазила на територији Донбаса. После увођења потпуне економске блокаде Донбаса, у Украјини су се јавили озбиљни проблеми због недостатка антрацита, који се експлоатисао превасходно у данашњој Доњецкој и Луганској народној републици. На тој врсти угља ради шест од петнаест украјинских термоелектрана, пре свега Трипољска, која снабдева Кијев.

У фебруару 2017. године украјинска влада је била чак принуђена да уведе ванредно стање у енергетици, које се од тада продужавало већ пет пута. Последњи пут продужено је 14. јуна. Започела је криза неплаћања у комуналној сфери. Половини Кијева искључена је топла вода због неплаћања рачуна.

У пролеће су због дефицита угља морало је да прекине са радом пет електричних централа: Придњепропетровска, Славјанска, Трипољска, Змијевска и Криворожска. У условима ванредног стања атомске централе у Украјини раде под максималним оптерећењем, што по речима експерата скраћује њихов век трајања. Америчко нуклеарно гориво не одговара у потпуности технолошким стандардима украјинских нуклеарних електрана, које су саграђене још у време Совјетског Савеза коришћењем другачијих технологија од данашњих америчких. Реактори се морају прерадити и модернизовати, али Украјина за то нема новца.

Стално се издају саопштења о ремонтима те једног, те другог блока, који су прилично стари, а који се преоптерећују до крајње границе издржљивости због дефицита енергије. Украјинске нуклеарне електране зависе искључиво од издржљивости, коју су пројектовали и извели совјетски инжењери и градитељи. Дуготрајна експлоатација нуклеарних електрана у режиму максималног искоришћења може довести до хаварија, чије последице могу бити катастрофалне.

Међутим, чини се да су у Украјини на власти врло храбри људи. Врло могуће да је то повезано са тиме да они и не планирају да остатак свога живота проведу у тој земљи, већ планирају да некуда оду после одласка са власти, па се стога ничега и не боје. Тако су, на пример, прекинули кооперационе везе са Русијом у војној сфери, па су сада украјинска армија и авиоиндустрија осуђене на лагано умирање.

Водећи се том апсурдном логиком, Кијев сматра донбаски угаљ политички неподобним, па је зато спреман да угаљ купује било где и по било којој цени. Међутим, контингенти угља из САД и Јужноафричке републике никако не могу заменити угаљ из Руске федерације.

Јасно је да угаљ из далеког иностранства кошта много више него из Донбаса, а притом је за њега неопходно платити девизама, а не украјинским гривнама. Чак и приликом куповине по повољној цени, мора се у обзир узети трошак транспорта, али и перфидне манипулације које омогућавају добру зараду на таквим пословима. Јужноафрички угаљ, на пример, Украјину кошта око 10 долара за тону скупље него угаљ из Донбаса. Упркос ниској цени морског транспорта, трошкови логистике су прилично велики, па су стога такве набавке веома оптерећујуће у финансијском смислу.

Експерти предвиђају скори раст цена за отприлике један ипо до два пута. Као резултат, набавке скупљег угља одразиће се на новчано оптерећење становништва, а неопходност куповине за девизе (посебно у условима блокаде Донбаса) изазваће раст инфлације и цена на тржишту.

Остаје питање инфраструктуре. Украјинске луке и железница су данас преоптерећени, будући да се из земље усиљеним темпом извозе аграрни производи, пре свега житарице. Могуће је, наравно, решити тај проблем директном наредбом из Кијева у корист предности увоза угља, међутим тада ће Украјина губити део свог извоза и прихода од њега. Такође, власт мора да размишља сме ли да провоцира незадовољство „аграрне касте”, међу којима се налазе представници утицајне олигархије и крупне западне корпорације.

Проблем представља и компатибилност увозног угља са украјинском опремом. Украјинци памте не тако давни скандал из 2014. године када је Кијев, понесен антируским таласом, брзоплето купио угаљ из Јужноафричке републике, који се показао неодговарајућим за коришћење.

Афрички угаљ се, узгред, доставља Украјини искључиво као унапред плаћен, јер инострани трговински агенти не желе да преузимају на себе ризик могућег каснијег неплаћања. У таковој ситуацији главне украјинске енергетске компаније (ДТЕК и Центренерго) покушавају да уштеде тако што не плаћају услуге радника у енергетици и рудара, а такође занемарују своје инвестиционе програме.

Фактички, одлуком да се пређе на амерички и јужноафрички угаљ, Украјина сече не грану, већ цело стабло на ком седи. Јасно је да је идеална варијанта закључивање договора са предузећима у Донбасу и развијање сопствених предузећа, али за то је неопходна политичка воља, које у Кијеву у овом тренутку нема.

Економија земље је убијена, треба тражити пут повећања њене ефикасности и смањивања трошкова. Али Кијев те трошкове, напротив, вештачки повећава. Како ће се завршити садашње игре украјинског режима око угља – остаје отворено питање.

Исто то догађа се са гасом. Уместо да га купује директно од Русије, Кијев купује исти тај руски гас у Европи и сам признаје да за то плаћа 30 долара више за сваку хиљаду кубних метара.

Апсурд је још и већи када се има у виду да Кијев затвара сопствене угљенокопе. Због недостатка наруџби и посла, не једном су штрајковали рудари Лавовске области и других региона Украјине. У медијима се појављивала информација да ће у Трипољској термоелектрани запослени радити само три дана недељно, због чега ће се иначе ниске зараде смањити на 60 процената. Из тог разлога радници су почели да дају отказе. Није искључена ситуација да када стигне увозни угаљ, са њим неће имати ко да ради.

Изборна година у Украјини је 2019, а Порошенку је рејтинг крајње низак. Из тог разлога он може да обећава после 2019. године све што му падне на памет: да ће отплатити све кредите, повећати пензије, поклонити по 1000 евра сваком грађанину… Обећање да ће термоелектране бити преведене са антрацита на угаљ других произвођача – такође је из таквог круга обећања.

Крајем јуна Кабинет министара је, на запрепашћење јавности, донео одлуку о додељивању банкарског кредита од око милијарду гривни под државном гаранцијом, намењеном авантурама око набавки угља. Очигледно је да ће део тог новца, као и увек, бити покраден од стране чиновника. Прошле године на томе је пао руководилац Националне комисије за контролу електроенергетике, Дмитро Вовк.

Др Иван Пајовић

ВИДОВДАН

Поделите:
1 reply
  1. дулебг
    дулебг says:

    Ко да је то пукнути прстима – и створе се милиони тона угља? Прво питање: постоји ли начин да се од јужноафричких рудника довезу до брода и укрцају, коме је досад одлазио тај угаљ – како ће он да се снађе? Онда у Украјини треба изградити постројења за претовар, питање је да ли је довољно то вагона што је ишло за Донбас? И последње питање: ко ће све то да плати?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *