Мина Ћурчић: Српска стварност-Видовдан на Косову и Метохији

Поделите:

Неки проучаваоци кажу да се косовски мотиви преображавају у две основне легенде– Лазареву и Милошеву. Колико је легенда о кнезу Лазару само легенда, односно прича из живота свеца која описује фантастичне догађаје, који су пуни чуда и поуке? Они који се баве пручавањем жанрова, вероватно неће имати ништа против да се прича о томе шта је легенда заврши овде, али се поставља питање шта би нам обичан човек рекао када бисмо га питали шта је то легенда?

Ако бисмо пошли од тога да се косовски мотиви образују око легенде о кнезу Лазару и Милошу Обилићу, не би било на одмет да размислимо како други доживљавају легенду о кнезу Лазару, рецимо: ако и даље верујемо да је реч о обичној и поновљеној причи, можда и нећемо бити на погрешном путу, али то нам свакако неће помоћи да објаснимо догађаје који су се десили у некој блиској прошлости.

Црква у Самодрежи код Вучитрна је била посвећена Светом Јовану Претечи, а то је црква у којој се причестио кнез Лазар са својом војском уочи Косовске битке. Поменута црква је први пут нападнута од стране албанских екстремиста 1981. године да би се 1999. године  поново нашла на удару, када је потпуно демолирана, а 2004. године је поново нападнута и претворена у депонију.

Неко би можда рекао да се ова црква нашла на удару, као и многе друге православне  цркве на Космету. Међутим, не ради се о православној светињи, колико о легенди о кнезу Лазару.

Споменик  легенди о Лазару је постојао и у Гњилану: срушен је током ратних дешавања 1999. године, затим пренет у родно Лазарево родно место, Прилепац, али је и тамо срушен, те је пренет у Шилово одакле може да се види Прилепац.

Црква Светог кнеза Лазара се налазила у Пискотама, општина Ђаковица. Први пут се нашла на удару 1999.године, а уништена је 2004. године, током Мартовског погрома. Поново, ова легенда, неко би рекао обична народна легенда, нашла се на удару, али то неће бити и последњи пут.

Напослетку, на Видовдан, не тако давне 2009.године, једна спомен чесма, посвећена Лазару и његовим витезовима, наредбом оштинских власти у Гњилану, уклоњена је из тог града.

Свака успомена на славног српског кнеза се морала уклонити са косметског тла, међутим, Срби су и ове године прославили Видовдан на Космету.

Вучитрн: колико вреди отета земља?

Оглас албанске агенције за продају земљишта: Колико вреди ваша земља? Процењује се прелиминарна вредност свих парцела на Косову. Ви можете погледати резултате у експозитури у вашој општини. У експозитури можете да нађете прелиминарну вредност ваше парцеле, погледате зоне и нивое вредности; Размишљајте колико треба да вреди ваш плац, дајте коментар на резултат прелиминарне вредности. Добродошли!

Видовдан на Косову и Метохији се не може описати, већ се мора доживети. Срби са Космета, али и из других делова Србије, као и бивших република СФРЈ долазе у Грачаницу и на Газиместан  да би обележили Видовдан и уручили хуманитарну помоћ најугроженијим српским породицама. Непрофитна организација из Београда “Сви за Космет“ већ годинама организује ходочасне и хуминатарне одласке на Космет, омладина из српског сабора “Заветници“ и покрета “Образ“, заједно са њима, и ове године је посетила Космет поводом Видовдана.Грачаница, варош, која је након ратних дешавања постала мали српски град, нека врста оазе, место окружено албанским насељима, у чијем се центру налази споменик Милошу Обилићу, али и манастир Грачаница, задужбина Светог краља Милутина из четрнаестог века. Како се Грачаница, српска оаза или, што би данас рекли, енклава налази на магистралном путу за Гњилане да бисте дошли до ње морате проћи кроз насеља у којима данас живе само Албанци. Док смо пролазили кроз Вучитрн, остављајући за собом улице под називом Кадри Бистрица, Албанику, Принц Аргони, сусрели смо се са Албанцима који су заустављали своје аутомобиле, вређали Србе који су пошли у Грачаницу и Газиместан, међутим, Вучетрн нам није остао у сећању само по албанском “гостопримству“, колико по нечему другом: на сваком другом плацу се налази табла на којој пише “toka shitet“ или ако бисмо превели са албанског на српски језик “продаје се земља“. Нове, тек саграђене велепне куће, огромни плацеви,просто траже купца. Успут смо се сусрели са билбодрима са којих се смеше Аљбин Курти, Кадри Весељи и Рамуш Харадинај, који се данас боре за место председника владе “Републике Косова“, као и графитима “Косово до Чакора“. Грачаница нас је дочекала са осмехом, може се рећи: свечана атмосфера, двориште манастира препуно деце и српских застава, а затим јутарња литургија. Након тога је Епархија рашко-призренска доделила ордене “Мајке девет Југовића“ женама, мајкама, са Космета које имају двоје,троје и више деце. Укупно их је седамдесет, а међу њима је и једна Албанка, удата за Србина из Јабуке, Пранвера Бишевац. Након ручка у манастиру Грачаница, упутили смо се на Газиместан: тамо смо чули беседу о Видовдану Атанасија Јевтића.

Џаџ, Бољетин, Кељменд, албанска насеља, која се налазе на путу за Грачаницу

“Долазимо, браћо и сестре, из Грачанице где је служена света литургија где је говорио онако како треба да говори патријарх српски. И ту сте га чули и чули смо, такође, кад је владика метохијски и рашко-призренски делио награде, седамдесет мајки Српкиња са двоје, троје и петоро деце и то су мајке Југовића и то су Српкиње. Нажалост у исто време, у Београдском пашалуку, промовишу не само нероткиње, него анти-роткиње које су против српске деце…“, након ових речи, Газиместаном се промолио аплауз.

На путу за Грачаницу у Косовској Митровици

“Немојте аплаудирати, ако звиждите, звиждите тамо у поље“, прекинуо је аплауз Атанасије, настављајући да говори.

“Косово је истина! Само анти-Србин може рећи да је Косово митологија, издајник српски може рећи.“, наставио је.

Неко из масе узвикну “Вучић“, а један момак, који се налазио близу бине одговори “Тишина!“.

Атанасије Јевтић, умировљени епископ, стаде да рецитује песму Милана Ракића “На Газиместану“.

Ове године, на Космету, о Видовдану, реч митологија је лебдела у ваздуху попут претње.

“Променили смо се и спремни смо да се мењамо, изнова, сваког новог дана, јер ми смемо и умемо да направимо корак напред којим се из митологије прелази у будућност, и из несреће у срећу.“, изјавио је поводом инаугурације председник Србије Александар Вучић.

Косметски Срби се плаше да се ова изјава односи на њих.  Албанци су покушали да сруше мит о кнезу Лазару голим рукама, али багерима; Рекло би се да им није пошло за руком, иако су дали све од себе: Срби, додуше тешко, опстају на Космету.

 Срби који су се у повртаку прошли кроз албанска насеља могли су видети припаднике специјалних полицијских снага у пуној опреми. Било је јасно да је косметске Албанце разбеснео Видовдан који су Срби обележели у Грачаници и на Газиместану. Било их је све више, шетали су улицама, носећи албанска национална обележја и упућујући увредљиве поруке Србима који су се враћали са Газиместана.

И док смо посматрали окупљене Албанце, припаднике полиције, оклопна возила КФОР-а, постало је јасно да слика коју видимо јесте слика српске стварности на Косову и Метохији, док се све друго може подвести под митологију.

Мина Ћурчић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *