Насловна Аутори Комнен Сератлић: Организација Уједињених Нација – (фељтон 2)

Комнен Сератлић: Организација Уједињених Нација – (фељтон 2)

830
25
ПОДЕЛИ

Може се приговорити да је о Организацији уједињенх нација (ОУН) све написано, да су велика светска и домаћа научна пера све промислили, осмислили и домислили. Дакле, шта има ново да се каже. Не ради се о неком открићу, ради се о једном другом погледу на настанак, посебно на лоше стање у коме се данс налази ОУН. Такође, чак иако није приступ нов, данас нико или мало ко чита те, неоспорно, велике анализе, томове књига, резултате са стотине и стотине заседања, редовних и ванредних, Генералне скупштине (ГС), органа ОУН, посебно Савета безбедности (СБ). У једну реч, наслов би могао бити „Још мало о ОУН“, или „Трансформација ОУН у савременим политичким односима“, или   „Да ли ће ОУН доживети судбину Свете Алијансе и Друштва народа“,  итд.

У Средњем веку милитаризам је био један од општих појава решавања међународних односа. Међутим, управо у том Средњем веку настали су први планови за осигурање светског мира. Први покушај је био 1306. године када се Пјер Дибоа залаагао за стварање концила кнезова  и сталног суда који би правилно решавали политичке проблеме. Познат је и покушај чешког краља Подјебратског, који је инсистирао на стварању конзисторија држава, који би имао улогу арбитражног суда у решавању политичких сукоба.

Нажалост, сви средњевековни покушаји праведног решавања светских политичких проблема имају једну заједничк карактеристиоку: нису могли практично превладати огромну расцепканост феудалних кнежевина и њихових интереса.

Појава утопоијског социјализма, још у раним периодима генезе капитализма, одразила је стремљења напредних људи и раса, усмерена против експлоатације и ратова. Но, да будемо ипак критични, утоипијски социјализам имао је пре класне претензије  него изразито политичке.

Настанком капитализма, идеја о једној светској организацији универзалне важности задобиће многе конкретније облике. Може се, такође, рећи да је и политика тог новог друштвено-политичког уређења задобила конкретније облике, а то значи да су разилажења у међудржавним однсима могла пре доћи до учесника у тим односима. Како год је капитализам доносио стварање нових нација и националне свести, тако је све више долазило до сукоба, односно разилажења на економском и политичком плану новостворених држава. За превласт на тржишту није се само борило средствима веште трговине него и оружјем. Конкуренција (Laisser faire  – laisser passe) је отварала поље рата свих против свих (belum omnia contar omnes).

Међутим, у буржоаском друштву се од почетка јавља регаовање познатих (великих) људи.  Крај 17. и почетак 18. века доноси рађање једне нове философије, једног новог философско-политичког погледа на свет. Тај период је посебно значајан због настанка теорије природног права, теорије која у себи садржи темељне антрополошко-политичке принципе, које су истакли антички мислиоци. Иако на различите политичке начине, Спиноза, Лок, Русо и др. говорили су о тако уређеним заједницама које би осигураале мир и спокојство грађана.  Русо је имао велику жељу да створи једну врсту међународне конфедерације која би чувала вечити мир и грађаанске слободе. Његове идеје имале су велики утицај на неке касније теоретичаре (и не само теоретичаре), као што су Кант, Фихте, Хегел.

Идеје космополитизма и политичке толеранције на светском плану, заступао је политичар и математичар Лајбниц. А, Кант је, задивљен Француском револуцијом и грађанским слободама, у земљи која је још имала потпуну феудалну и апсолутистичку структуру, земљи која је била расцјепкана, проповедао идеје космополитизма и светског мира. Његов политички хуманизам изражен је у делу „Ка вечном миру“ у коме се залаже за умно уређење светског поретка и гаранцију слободе.

Француска револуција не само да је преломна тачка у историји човечанства, она је значајна и по томе што су догађаји, који су следили водили до стварања и реализације прве светске организације која ће да чува заједнички циљ. Након слома Наполеона по први пут у историји створена је 1815. године једна заједничка међународна организација са циљем да свет чува од евентуалних ратова и Наполеона. Организација је добила и један узвишен назив – Света алијанса. Међутим, убрзо је показала сву своју реакционарност и од стварног чувара мира претворила се у жандарма Европе у крви угушујући све прогресивне покрете. Света алијанса  била је створена, пре свега, да очува постојеће стање доминантних класа и владара. Ова констатација је изузетно важна, јер неће бити превладана ни у каснијим  организацијама заснованим са истим циљевима (владавина великих сила). Иако је Света алијанса требало да сачува апсолутистички свет Европе од револуција, прогресивне буржоазије, она у томе није успела. Капитализам се генерално наметнуо својим окрутним  законима тржишта и конкуренције.

Прелаз између 19. и 20. века је у знаку монополистичког и империјалистичког ширења капитала који доводи до империјалистичких ратова и поделу света на оружане савезе. Такво стање је неминовно довело до Првог светског рата. Тај рат је погазио све мирољубиве снаге света и био нормалан крај жестоких економских и политичких сукоба великих сила.

У току рата савезничке вође храбриле су народе да издрже и као награду обећавали су да ће се након рата основати једна организација која ће гарантовати мир. Разна национална удружења, социјалистичке партије, познати хуманисти тога времена, захтевали су оснивање једне такве међународне организације. Било је и оних који су ту идеју сматрали утопиостичком, односно били су против њеног оснивања, као што су Клеменсо, Лојд Ђорђ и др. На другој страни један број политичара, као Вудро Вислсон, су се свесрдно заложили и основали Друштво народа, организацију која ће чувати мир.

Може се рећи да је Вилсон ударио темеље Друштву народа. У својој последњој од четрнаест тачака каже: „Основаће се са нарочитим обавезама једно опште удружење народа које ће признати и малим и великим државама узајамну гаранцију за политичку независност  и територијални интегритет“. Потребно је одмах констатовати, што ће се показати у раду Друштва народа, да су велике силе играле главну улогу у њеном оснивању, створивши је да им осигура монопол владања у свету и да буде жандарм новог поретка. На такве ставове посебно је утицала појава СССР-а.

Амерички председник Вилсон је био и творац Пакта Друштва народа. Међутим, Америка није постала чланица, јер су опозиција и амерички Конгрес били против, тако да та организација  није постала светска већ европска.

Осим  Америке, у Друштву народа нису биле Немачка (постаће 1926. године, да би након доласка Хитлера на власт иступила) и СССР. Јапан, такође, излази из Друштва народа, јер није прихватио правила понашања, као и Италија чим су се према њој покушале применити одређене санкције.

О Друштву народа би се могао, такође, написати фељтон, међутим још би само требало рећи да Друштво народа није имало демократски карактер: у структуралном погледу организација је била изграђена у духу једне класичне концепције, тј. по методу међународних конференција; начин гласања у Савету и Скупштини није имао демократски карактер; стварни политички догађаји тога времена ишли су мимо Друшва народа; земље, посебно велике силе, склапале су разне политичке и економске аранжмане мимо Друштва народа, а који су били у компетенцији те организације.

Све ове противуречности као и низ других, посебно појава фашизма који је, осим тежње за новом поделом света, покушао да влада светом, довеле су и поред напредних стремљења огромне већине човечанства, до Другог светског рата.

С обзиром на то да се међународни проблеми могу решавати само на мултилатералној и то перманентно мултилатералној основи, може се рећи да Друштво народа, иако је имало тужан крај, не представља негацију идеје о стварању међународне организације.

Комнен Сератлић

ВИДОВДАН

25 КОМЕНТАРА

  1. Svi ti humanisticki mudrijasi,filozofi ,onovremeni i ovovremeni koji stvorise razna udruzenja i pokrete,USAID-e ,crvene krstove,zelene polumesece,Sorosi raznih naroda u svim vremenima sve su to cenili i cine iz sebicnih razloga,zarad slave ili novca.Gladne komsije im umirase pred vratima a oni brinuse za gladne Vaseljene,.Osnovase te silne pokrete u kojima zaradjivase i zaradjuju ogromne plate,a nikada u iste jedan dinar ne ulozise.Tamo gde ulozise i ulazu dinar izvlace tri.Brinuse i brinu za prava deteta-coveka bilo gde a svoj narod tlace,.Jedan covek pobije 70 drugih i dobije 20 godina robije.Da je pobio kerova dobio bi vise.Zrtve nisu bili Ljidi a on „covek“.Molim vas o svemu pisite ,ne samo o tamo nekim humanistima,osinh onih koji „polozise zivot za prijatelje svoje“ ili podelise zadnju koru hleba.Svim ovim pricama samo se potpomazu ovovremeni zlotvori koji eto i u ime humanizma,slobode i ljudskih prava od drugoga svetskoga rata na ovamo pobise milione od Azije (Vjetnam,Koreja…..)preko Afrike,Juzne Amerike,Evrope (Srpska krajina ,Bosna ,Srbija),Avganistana,Arapskoga sveta,pobise milione opustosise drzave i to sve humanisti,filantropi,covekoljubci.Molim Vas nemojte reci da nisu.

  2. Znacajno! Ali mora se reci da su nekoliko prvih recenica cist plagijat- iste je napisao Kolja, ne Komnen; isticem ovo kako bi svaka recenzija ovog znacajnog, za sadasnje i buduce generacije, posebno novostasajuce – dakle mlade- naucne radnike, imala u vidu ovaj plagijat samo iz razloga da se istim plagijatom nebi skrnavila naucna vaznost celoga rada.
    Komnenu!, iskrene cestitke

  3. „Evo kako je o Srbima govorio predsednik SAD Vudro Vilson…
    Gotovo nestvarno danas, skoro 100 godina posle ovih događaja, zvuče reči predsednika SAD Vudroa Vilsona koje je uputio američkom narodu 28. jula 1918. godine kada im je pripovedao o Srbima i njihovim nedaćama.
    Te 1918. godine Prvi svetski rat u Evropi je i dalje plamteo. Posle više godina ustezanja i protivljenja javnosti, 1917. u rat su konačno ušle i Sjedinjene Američke Države, sa odmornom i svežom vojskom, dobro opremljenom i spremnom.
    Srpska vojska, ili ono što je ostalo od nje, oporavljena i sa elanom svojstvenim ljudima iz ovih krajeva, već je bila na Solunskom frontu i bila je bitke koje će joj omogućiti povratak u okupiranu domovinu.
    Iako nije uzela direktno učešće u oslobađanju Balkana, Amerika je bila upoznata sa svim što je srpski narod prošao poslednjih godina rata. Javnost ove zemlje bila je veoma naklonjena Srbima i razumela je patnje kroz koje je stanovništvo prošlo.
    Veliki deo zahvalnosti za simpatije koje su Amerikanci tih godina imali prema Srbima, naš narod je dugovao jednom čovek – predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu.
    Tomas Vudro Vilson je na funkciju prvog čoveka Bele kuće došao u sam osvit Velikog rata postavši 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Država 1913. Tih godina, i neposredno posle Prvog svetskog rata Amerika se formirala kao svetska sila kakvu danas poznajemo, a veliki deo zasluga za to ide upravo Vilsonu i njegovoj politici.
    Iako su nas razdvajali okeani i milioni kilometara, Vilson je bio dobro upoznat sa istorijom Srbije i stradanjima srpskog naroda. Za to je delimično bio zaslužan njegov eruditski duh i pozicija na kojoj se nalazio, ali verovatno još i više činjenica da mu je blizak i dobar prijatelj bio Mihajlo Pupin, čuveni naučnik našeg porekla i najbolji ambasador kojeg je Srbija mogla u tom trenutku da ima u Americi.
    Pupin je neumorno radio na prikupljanju pomoći za našu zemlju, isticao stradanje i ratne napore Srbije i uspeo da obezbedi znatnu materijalnu pomoć za vojsku i civilno stanovništvo.
    Napore Mihajla Pupin zdušno je pomagao i Vudro Vilson. Na četvrtu godišnjicu austrougarske objave rata Srbiji – 28. jula 1918. godine, proglasio Srpski dan. Na svim javnim institucijama u Americi, uključujući i Belu kuću, tada se zavijorila srpska zastava.
    Vilson je otišao i korak dalje i na centralnoj svečanosti Srbima je poslao poruku koja je tog dana pročitana u crkvama širom SAD i objavljena u većini dnevnih novina.
    U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi.
    Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

    Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom.
    U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.
    Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama. I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao i za cilj kojem su se posvetili.
    Vudro Vilson, predsednik
    Bela kuća, jul 1918.“
    Ovo je iz javno objavljenih materijala,citat…

    I TAKO DALJE I TAKO BLIZE…
    I sve to ne zna ni jedan srpski poliiticar da predoci americkim zvanicnicima I da im kaze-GOSPPODO,MI SMO ISTI,MI SMO ISTI ONI SRBI,KOJE STE VI POSTOVALI I SA KOJIMA STE SAVEZNICI BILI…
    Mi smo isti,sta se promenilo,KO SE PROMENIO?
    Posdravljam gospodina Kolju,i nadam se da on licno pusta ovaj I sledece nastavke feljtona…
    Nemoguce je zamisliti da je mogao preziveti kamenovanje one nepismene I krvozedne rulje,koja ga je tako primitivno,bezobzirno I brutalno napala posle prvog teksta o OUN.

  4. Misljenje i o m e t a nje ima za o p r e k u; (i) ono ga, dakle, ( dijalekticki) uzdize, na visem o c u v a v a, ma sta
    g v f h imali protiv; uostalom, uzdignuto-na horizontu je, a ovo je sebegledanje u
    glavu- sebegledanje kao rad misljenja; spusteno- ta-meta-njutnjenje, zemljotezenje, nerabotljivo.
    Recenzija je cenzorsko misljenje, sebe poznaje kroz „re“, koje je uzrocnikom onoga, totalno promasenog, da je reakcionarno…
    Sve kvalitetno re-cenziji ( u-pro-gledanju) je podrazumjevajuce, te njega ne gleda; hvata se radom impliciranog, a recima- uglavnom radi nuznosti sazetog pisanja- ne izrazenog.
    Tako: od autora bi ona- recenzija- trazila da bilo kakvi oblik svjetskog, dakle- planetarnog- (u)jedinjenja utemeljuje na platonovu zenonu- z e nj a nj e, srpski: grcko .e nj a nj e ( Grci nisu bili vicni konsonantima, dakle : “ k“-aeu)-kako ovaj sto z e nj a uzenjuje platonovu drzavinu kroz najbitnije- nikomahovu ( srpski: nikolinu; uvijek su se Grci predstavljali kroz ono “ h “ da bi istakli svoj rvatski korijen) etiku; ako je autor presao na postvjekovlje, primarno na ruso-a, morao je pojasniti rusko-
    ta, Rusija ima pravo veta s onu stranu j e d n o g l a s j a, a u autorovu Naslovom pred-metnutom Radu!- dakle, rusko podrijetlo njegova postimenicnog prezimena; poznatog postbizmarskovskog politicara lajbnica ( recenzija podrazumijeva autorovu uvidjavnost u srpsko porjeklo ovoga) morao je provesti – putem monade- kroz prestabiliranu harmoniju- jos jedan oblik svesvjetskog jedinjenja!- kako bi , mozda, priblizio citaocu raniju muku kojoj se dala kantova transcendentomalija- takodjer, oblik svjetskog jedinjenja!- da bi cistom- ratovima i vatikanom ne uprljanom!- umu podarila v e c n i mir, na kojem autor, s pravom!, inzistira; a v e c n i m i r, slozili se ili ne!, uslovom je- condicionen!- bilo kakvog j e d i nje nj a, svjetskog p o n a o s o b. Ovim bi autor kroz fihteovo zurlanje- srpski: kao kroz nesto okato,lijevo-desno, a napravo! , gledanje- A na A ( d u h o v n o jedinjenje svjetskog) uveo citaoca u hegelovu zajednicu objektivnog duha, kriticki, time, uvodeci ga- citaoca- u vjecno hodanje apsolutnog duha; a ovo je bas ono na cemu autor i inzistira: vecno hodanje- u skracenom vremenskom kodu!, od ( pre)Svete Alijanse, do ( njene) OUN- SVJETSKOG JEDINJENJA. TIME bi Autorov rad bio ( umna) KATEDRALA kao prakticki apsolvirana bezupitna svetska znacajnost Ujedinjenih! Nacija.

    Ne da rad, zakljuciti je!, ima prolaznu
    ocenu, no je nezaobilaznim granicnikom tecenja Svjetskog Jedinjenja, te predlazem Naucnom Vecu Ujedinjenih Nacija, ne tek da ga prihvati, no ugradi u svoju Povelju .
    Hvala! Ja

    • GG,

      Nisam primetio razlikovanje sustinskog i pojavnog. Kolja pise o pojavnom, a u tvojoj re-cenziji nema sustine, takodje.

      Ako kazemo da autor zastupa neophodnost OUNa, gde je logos svega (sa malim „l“)? Zblizavanje i ujedinjenje naroda? Ujednacavanje. Slazem se sa tobom povodom recenzije, ali sta ako je to samo pojavno pojavnog?

      Udri u srIdu! Cemu ujedinjenje nacija? Kolja je tu selektivni Hegelovac, prati duhove vremena, da bi dosao do stoickih i Kantovskih maksima, ali gde je logos? Moze li se bez njega? A tek NJega? Ovo nije filozofija nego ujedinjenje nacija oko nekih univerzalnih vrednosti. A to je delom stoiciza i Kantovstina. Univerzane vrednosti za rad cega? Da se ne istrebimo? A Hristov mac? Ili da vaspostavimo neku etiku svetsku za rad hedonistickih nagona – ako i nadjemo meru?

      Mlogo klimavo…

      • Ne sporim! Izazovan, temeljno kritican odnos spram recenzije; upitivanje i jest postuliranje onoga kome ono – upitivanje’- hoce; samoukidanje jest d r u g o sebe- dijalekticki ukinuto h o c e, te ovo jest b i c e – gwfh sobom u sebi s l i v e n o. Tu se snuje n a k a n a Godpodina Kommena, pardon: Autora
        Dozvolhavam sebi otklon ka jutru radi tezine zadatka, uz prosidbu prihvata od strane Autora moga izvinjenja za ovaj otklon; isto i Tebi samo tebi.
        Nesporno: onu n a k a n u Gospodina
        treba rasclaniti, mozda se priblizimo bar
        logosu ( malo „l“) . Daj, Boze, ljubavi
        Sad mi je da tovarim jutarnju turu robe.

        S vilsonom!

  5. Izgleda da su terapeuti iz Lazine ustanove potpuno isprazili zatvoreno odelenje i poslali na Vidovdan da se kao komentatori samoterapiraju.
    Naravno ne želim ovim podceniti umobolne sajtovske bardove, koji love kojekakve avetinje, koje atakiraju na njihovu milu otadžbinu.

    • Moj Turajlicu, kada bi se ti bar malo odmaknuo od toga t v o g a Laze,
      mizda bi i mogao nesto da lanes,
      neovisno o praznini ti onoga sto ti je, fizicki, na ramenima; sadrzaj istoga nije ti ni u dupetu, bar bi ono nesto srocilo; koliko si spodoba koja ima dvije noge, pa mislis da, kao dvonozac, jesi i c o v j e k o m pokazivano je i tvojim upornim neodstupanjem od od te tvoje- ne Lazine!-umobolije; kolikim si izmetkom sprdajuci se sa onima koji jesu u Lazi i koji trebaju Lazu, tvoj mozak- jer ga nemas!- i tvoja dusa- a nemas je!- ne mogu pojmiti i osjetiti sav smrad i sa pad- ako je, uopste, imalo sto da padne-kojima jest spodoba kao sto si ti. Tvoje pokvarenjastvo odnosno je primarno prema Komnenu Kolji Seratlicu, prema meni i inima nimalo- kada bi ti to mogao da pojmis ne bi bio to sto jesi- pokvarenjak; Dostojevski- nemas ti pojma ni o cem, ni biologijom ti ni , eventualno, citanjem bar karleuse! – svu raspetost z e m lj a n i n a zavjetuje kroz ( ne) paralelizam: p o d l o s t/p o k b a re nj a s t v o ( kao sto nevidis: udarili su i na njega- Dostojevskog!- nadajuci sr da ce se sve i svja smhestiti na nenivo, primjercicem kojeg si i ti); podlacu se moze i zboriti, biti se i Raz- govornikom, jer on sam jest zborenje do pucanja svega njegovoga; pokvarenjak- to je onaj koji si ti, te nije ni „to“- nemas ti pojma, jer si misaona olupina,o nacinima naglasavanja u pisanju- budali treba crtati i objasnjavati da je to crtanje, neko saranje, a budali se ni to ne prima- u protivnom nebi bio budala. Zasto t i jesi pokvarenjak?
      INTIMNO- zao mi je Kolje; nema on nista sa pokvarenjastvom, zato se s njim i pokusava zboriti, nebitno nacinom kojim, ali, u ime necega, zboriti; takvima kao sto si ti sve Kolje dobro dodju ka neka vrsta, kako bi
      mladji rekli, navlakuse kako bi se polucio osnov sopstvenog- takvima je sopstvenost u rupi izmedju dve polutke!- pokaza: pokvarenjak ako i zna!, za d o b r o nezna , no mu isto z n a sluzi za realizaciju pokvarenosti mu; kako da pojvarenjak kaze Kolji: Kolja, brate, ne kotrljaj gluposti, ne sramoti se!?, kad je Kolja, koji, ipak, nesto hoce!, dobrodoslim predmetom za ispoljavanje pokvarenjaka- bez raznih kolja ovi su nesrece i bljuvaju SE, a ne da bljuvaju; oni iz Laze- evo!
      Ja!- ma kakav nacin pristupa koljima primejenjivali, pokusavaju kolje ocuvati od pokvarenjaka- tipa tebe, mada ti nemas ni „ti“, ni “ tebe“- i od onih Vudroovih telaca, koje ti , kao pokvarenjak, pojvarenjacki lupis kada ti pokvarenjastvo ti to iziskuje; navodno, nadjete se na istom putu- ponekad; morgen, koje vredi samo za pokvarenjaka; za telca ne, jer on nije pokvarenjak, a pokaze se da nije ni telcem- kada to hoce; pokvarenjak uvijek piokvarenjak- gmizavac sa neizmerno debelom ljusturom.
      PUSTI, BUDALO, KOLJU, NE NASLADJUJ SE
      TVOJE JE: DODVORAVA SE KOLJI!, NIJE, NESRECO
      TVOJE JE: LAZO! IMAS LI PORODA, PREDAKA, GROBOVA… POMISLI SE, BOG JE BEZMERAN I SVELJUBAVAN- I POKVARENJAKE CE PRIGRLITI, SINA JE VAPLOTIO DA BI IH ISTINI PRIVEO

      TVOJIM RECNIKOM OVO? MA KAKVI! NISTA TI NEZNAS, BUDUCI NISTA NE OSJECAS

      • Moja greška u komentaru je bila, što nisam kompleksno elaborirao svoju tvrdnju.
        Nesporno je da ne postoji granica izmedju ludosti i genijalnosti. Tako je čuveni filozof Niče završio slavno svoj zemaljski život u ustanovi zatvorenog tipa i nitko ga zbog toga ne omalovažava.
        Dakle moj komentar treba shvatiti kao pohvalu ludosti, a ne uvredu i omalovažavanje.
        Iz tvojeg odgovora (pročitao sam prvu rečenicu i to mi je bilo dovoljno) shvatio sam tvoju dualnu prirodu, dakle veličinu i ispravljam mea culpa, mea maxima culpa, utoliko da ću ti priznati, pored genijalnosti i korifejstvo na drugoj strani.
        Prema tome tio se ne moraš ovog svojeg statusa stiditi, već sa istim ponositi.
        Uvidjajući svoj jad i bedu, tj. prizemnost u odnosu na tvoju visinu, to ću ovom tvojom pohvalom završiti našu raspravu.

        • J… te “ nitko“ nitKogovicu; dobro je tvoj uvudrovljeni prijatelj pokusavao s tobom, no nedovrsen; umislila bydala da neko s njom raspravlja- kao da se .sa budalom moze raspravljati!
          Kaze joj se samo da je budala i kvit. Nice? Cula budala; pa zavrsio u nekom lazi! Maksimalni doseg kretena. Ko da kreten zna i naslov bilo kojeg djela Niceova! Niceovsko ludilo je dijagnozom namnozenog
          Nesvjeta puzavaca koji Svijet preuzese- proces je to, budalo, kojeg si i ti oglednim primjerkom. A ja se ponadao da ce se ljigavac uhvatiti u kostac, xa, xa…, kako bi lanuo Kolja.
          „… na njihovu milu otadzbinu…“, djubrence brozovo, veoma mlad sam vas prosao, nistavila i dobro znam koliko ste umno teski- magare vas prepozna- zareve, covjek vas ugleda- pljune, hodajuce paucine, sirili ste crveni smrad smradom hranjeni, srecu nalazili u trpanju tamo tudje djece u vase crvene zatvore, kuge crvene, i djavo od vas bjezao- nadmasili ga…
          Umno, nacitano cedo- a ja se ponadao: kostac! Ono:
          pokvarenjak- unitKovljeni
          Nitkov

    • @Nikola Turajlić

      „Izgleda da su terapeuti iz Lazine ustanove potpuno isprazili zatvoreno odelenje i poslali na Vidovdan da se kao komentatori samoterapiraju“.

      Nidzo, napominjem da nisam citao ovaj nastavak Kojinog feljtona, tematika za mene ima druge kontakste. Drugo vidm da ste „na noz“ vi komentatori, Koja, ti, GG/Ja…ne ulazim u to, mada podignite malo nivo, ruzno je.

      E, sad se drzi dobro, stono bi rekli nasi (ne znam jesu i tvoji)…ovrnucu se na „one ludake iz Laze“ i te tvoje „terapeute“.

      Pazi vako: na ravni horizontale, na stranu ikone, svete Mosti i na stranu licna molitva kada covek pravi metanije, onI pred kojima bi trebalo, makar umno, napraviti metaniju su deca i „oni iz Laze“. Zasto? Kad vidis dete, vidis, osim ako nisi ispod nivoa beslovesne zivotinje (drugo lice, ne moras biti „ti“ – svako, iko), vids ikonu Boziju koja raste i zivi. Kad bi covek samo mislio o hipotetickom bogu i gledao dete nekoliko dana, pokrete, shvatio bi da postoji Bog. Pa onda kada bi shvatio da to dete koje istrazuje zivot, prvi koraci, prve reci, neprestani pokreti, dinamika, da je ono naznaceno ka nekom cilju. I onda od te bozanske lepote nastupila bi tragedija – pa ono ce umreti. Ono kad se rodilo pocelo je umirati. I ta pitanja bi mu uzdrmala bice, smisljeno-obesmislila zivot i nagnala ga u potragu. Ili, ako to ne vidi, epiloZI njegovov bivstvovanja zavrsili bi na wc-solji, iza neke bukve u cucecem polozaju, i u hedonistickim nagonima, koje bi krio od drugih, i vrsio suspenziju istih u skladu sa nekim vazecim normama tipa: „nije lepo da to cinim“. A cinio bi, i svi cine, sklonivsi se od drugih, a Kurir bi zavirivao…ko razume shvatice.

      Drugi pred kojima treba praviti makar umne metanije jesu „oni iz Laze“. Njima se ismejavaju i govore tako „lepo“ kao ti samo beslovesni nazovi-ljudi. Malo je sta ljudsko u tome, sem po nuznosti pripadanje ljudskoj prirodi. Na licnom planu radi se o razljudjenosti coveka. Ko je ikad pomislio da nad nama „umna sila torzestvuje“, ma kava, videvsi te ljude treba da oseti strah prema toj „sili“, i da se upita – zasto? Da upita silu: s(malo)ilo kakava si? Jesi li neko ili nesto? Upravljas li svime, ako da onda zasto? A ta pitanjca su pocetak, prvi koracic mravlji, puzevki ka…(odgovor se dobija u potrazi za Silom, Koja je Licnosta, dakle nije sila nego On)…dakle krecemo na put ka….

      E, to su pokazatelji nivoa razmisljanja, sto ne reci – tvoga. Ajde vako da kazemo, neznanje i glupost pokazemo, sto ne reci – tvoju. Nisam te pratio pa da zakljucim jesi patriota, anitiliberal, sta li. Ali tvoj odnos ka „onima iz Laze“ pokazuje mnogo. Oni iz Laze (bez navodnika) bice Sud tebi i meni. Ne samo za onaj svet negu su Sud i u ovom svetu. Kako se odnosis ka njima, imace direktan utica na tvoju decu, na tvoju srecu, na tvoje zdravlje, na svoje upodobljavanje da primis mudrst s Viseg – blagodat! A bez nje, gori smo od zivotinja. Bez nje mi nemamo slovesnosti, mi smo na putu ne zivotinjskom vec demonskom, mi se sami odemonujemo, ne u smislu da postajemo demoni, nego da po cinjenju budemo gori od njih.

      Kako to? Lako! Promasujemo cilj. Ukoliko smo ubedjeniji da cinimo ispravno, a ustvari cinimo pogresno, utoliko je nasa pogreska dublja, promasaj veci, propadanje dublje – razbiras?

      I na kraju: Pozivajuci se na velikog Aristotela, koji je smatrao da postoji vrhunski Um (aaaa, ne kao kod „onih iz Laze“) zapadni analiticari su, buduci ustvari sofisticirani sofisti, sa ciljem zadovoljacanje sujete i hedonistickih nagona debelog creva i peniso-vaginallja, rekli ovako: Mi sledujemo racio velikog filoZofa, mi smo filoZofi, ali on je tu malo nedorecen. Bio je kao i mi fizicar, i UM(?), pa to je mentalni sklop fizicko-hemijskih dejstava. Dakle daj da zavirimo u covekov mozak, i izmislili su kognitivnu psihologiju. E, to su tvoji „terapeuti“. Oni su izanalizirali desavanja u mozgu, i „debalans“ koji su „pronasli“ poceli da „balansiraju“. Odbacili su Frojda, i njega. Ovo je sofisticirana, Sofistika Srbine.

      Onda su izmislili supstance koje to „balansiraju“ i tako „terapeutisu“ – to si nam ti „elaborirao“. Da skratim: imaju oko 500 bolesti, imaju kataloge – znas ono, kao kda kupujes lezaj za stojadina, godiste, precnik, model, kubikaza – svaki simtom, ima svoju „kognitivnu“ hemikalijicu koja to, fino-lepo, „balansira.

      Nego, negde su se zajebali – nema rezultata. „Oni iz Laze“, nemeresh im nista – i dalje „ludi“. Zombirani, geguljaju natekli ukocenih ociju, ali „ludilo“ ostalo.

      E sad, ti vidi…ima oko 100 TOMOVA komentara savremene filosofije, a iz nje je niklo sve pa i kognitivna psihologija – oces li se dati da to proucavas, kako bi postao kognitivac – vidim tvrdnje su ti jake, samouverene – ili ces….oduzih ja, moj ti….nikako da te upitam: a gde si stekao svoje STANOVISTE o „onima iz Laze“? U Oksfordskoj biblioteci citavsi onih 100 tomova komentara na savremenu „evropsku“ filosofiju, iz koje su iznikla sva govna satanisticka koja nas okruzuju, a mi tako srecni i pametni – nismo ko „oni iz Laze“? Ako te bude zanimala ova tematika, priuptajDER te svoje „terapeute“ gde su oni pamet pokupili?

      Ja cu ti reci: iz skripti losih koje su kupovali po kopirnicama, koje su nabubali nocu napamet, a kad su se docmali diplome „terapeuta“, onda su dobili kataloge….znas ono kad odjes kupiti lezaj za stojadina…

      Kako se pravi umna metanija? Ne verujes u Boga? Verujes? Nebitno je u tom kontestu: kad sretnes „onog iz Laze“, reci: boze, Boze, silo, Silo, Umu nadumni, ma ko ili sta da si, ako te ima, ako ikako utices na nase zivote – hvala Ti (vidis da moras da olicnostis tu silu ili Tog Boga, nema druge, iako nije on ipak je On) sto mene ovo nije zadesilo. Decu moju. Bracu moju. Rod moj. Ako sam sta pogresio iprema kome, ajesam, znam, oprosti mi!

      Makar to…ko ono rece Srbine „ja znam da nista ne znam“?

      • Moze i (o)vako da se kaze: Dostojevski je zavoleo Evropu propadajacu u njoj za kockarskim stolom. Gladujuci. Kako to? Kroz svoj „idiotizam“ prorekao propast Evrope i ponudio joj Spasa (Koji se sam nudi, ali Evropa ga je suspendovala ko nekom svom „kolektivnom ugovoru“).

        A ti antiliberal, Srbin i patriota, a ovamo oni koji na satanisticki nacin „terapeutisu“ kgnitivno „one iz Laze“ imaju ljudskijepoglede na njih nego ti. Oni su makar procitali losu skriptu iz kopirnice, sastavili 100 tomova knjiga, katalogizovali ih – a ti?

        Oni svoje neznanje crpe iz mkar necega, a ti iz cega li? Meni se cini iz debelog creva. Ako je iz cega drugog, onda kad vidis „one iz Laze“ – napravi ti onu umnu metaniju, znas sam da nista ne znas treba samo da priznas – pa i to je neki pocetak. „Idiotizam“ Dostojevskog vodi u raj. Idiotizam kognitivni vodi u zabludu – tvoj idiotizam je najgori. Onaj Dostojevskog je duhovan i spasenjski. Ovaj drugi je trudeljubiv, sujetan, ali neka zrtva postoji. Tvoj nema izbora ni izvora sem u debelom crevu.

        Sad kako ces se dici sa tog „nivoa“ licna je stvar. Ja sam ti rekao prvi korak…ili mislis da bi OUN mogao da resi probleme „Lazine“? Ili da ih pobijemo? Ili…sta ako, ne dao Bog, jednog dana budemo isli u „Lazu“ da posetimo nekoga svoga? Kako cemo ondaK komentarisati? E moj Srbine…

        • Bože dragi sidji, pa vidji kako sam dopao, da ne kažem propao u korespodenciji sa genijalcima iz Lazine ustanove!
          Ovi su me pročitali kao otvoreni azbukar i smestili i nižu kategoriju (duševne zaostalosti), ali i pridali još brojne epitete sa negativnim predznakom (rektumaš i tsl.).
          Ljudska nezahvalnost nema granica, jer sam ja naše genijalce gotovo apologizirao, a ovi na mene, ne samo pljuvačku, drvlje i kamenje, već i fekalije.
          Nema mi druge nego podviti rep i pobeći glavom bez obzira i zavući se u mišju rupu. Na svu sreću nisam dostupan genijalcima, jer bi ovi mogli da me telesno osakate (odrežu uvo, kao njihov čuveni kolega)

          • Kako se onlajn odfikaruje (=odfikartiti, odseci) uvo? Upises @Name, zatim stisnes taster CTLR i drzi, zatim upises „fik“ – pojavice se prozor sledece sadrzine: Du ju vont otfikariti rajt uvo @Nicku? Stisni „Jes, i vont otfikariti rajt uvo @Nicku“. Pojavice se prozor sadrzine: „Cestitamo, uspesno ste otfikarili rajt uvo. Du jo vont otfikariti left uvo“? Stisni „jes“. Pojavice se: „Plis apgrejd a nju vershn of Fikarenje uva_feljton03“.

            Sacekaj treci nastavak feljtona i apgejtuj. Dok se feljton zavrsi mosh od @Nicka sarmu da napravis, i dobro da se izdinsta.

  6. Може се приговорити да је о Организацији уједињенх нација (ОУН) све написано, да су велика светска и домаћа научна пера све промислили, осмислили и домислили. Дакле, шта има ново да се каже. Не ради се о неком открићу, ради се о једном другом погледу на настанак, посебно на лоше стање у коме се данс налази ОУН. Такође, чак иако није приступ нов, данас нико или мало ко чита те, неоспорно, велике анализе, томове књига, резултате са стотине и стотине заседања, редовних и ванредних, Генералне скупштине (ГС), органа ОУН, посебно Савета безбедности (СБ). У једну реч, наслов би могао бити „Још мало о ОУН“, или „Трансформација ОУН у савременим политичким односима“, или „Да ли ће ОУН доживети судбину Свете Алијансе и Друштва народа“, итд.
    Ово је суштина и порука. Сваког хуманисту и вјерујућег човјека у Бога је страх да се човјечанство трећи пут не увуче у катастрофални рат, да поново не дође до холокауста, геноцида, потока крви, баханалија (сјетите се какве је баханалије правила Павелићева НДХ, односно усташија, разне Тице, Словачка, Бандере Украјина, јапансака крвава злодјела у Кини и др. азијским земљама ). Сачекајте последња три наставка, посебно последњи, девети, који је Резиме, који је изазов за коментаре, изазов да супроставите мишљења, да помогнете да се нешто промијени, а да ОУН не оде на сметлиште историје. Жеља ми је била не да представљам себе , већ да младим генерацијама дам пресјек настанка ОУН и неке приједлоге за њен опстанка. Видјећете, навео сам многе грешке ОУН, СБ, да је ОУН испостава Империје зла, да је та Империја зла заобилазила СБ, кршила Повељу ОУН и др. Нормално је да сам користио литературу, тако се иначе пишу Фељтони, студиује, књиге. Ако користим фактографију, не значи да се ради о плагијату. Да бидем до краја јасан, нисам ја измислио све могуће састанке, (Потомак, Јалта, Москва, Дамбартон Окс, Подсдам и др), нормално је да цитирам одлуке да их уклапам и упоређујем са садашњим стањем, да покажем како су у коријену биле велике грешеке, како су свјетске силе, када се ради о њиховом статусу сагласне, како малим земљама, или како је Рузвелт реплицирао Стаљину на Јалти, „Пусти и птице пјевице да заапјевају“, не дозвољавају да „запјевају“. Оно што је најважније јесте указивање на трансформацију ОУН , а да није промијењен ниједан члан Повеље.
    Господо, драги и уважени пријатељи, у дугој дипломатској каријери (38 година, а у доба Чехова људски вијек је био око 40 година), посебно сам се бавио ОУН (био сам и на неким засједањима ГС). И данс сматрам да је то велики изазов. И данс сматрам да је та Организација преседан у историји човјечанства. И данс сматрам да човјечанство не може без једне такве организације. И данс сматрам да је Јалтска формула, односно принцип једногласности (или како неки и даље сматрају да постоји вето), члан 27. Повеље велика опасност, може бити гробар ОУН. Империја је од 1945. до данас иницирала и водила више од 100 локалних ратова (рат је рад, ратови су јој доносили профит), бомбардовала је 37 земаља, међу кјојима и Србију, отила јој је 15 о посто територије, свакодневно има ос сваког становника на кулги земаљској 3 долара. Знам да ће неко приговорити да сам утописта, али док се Империји не уведу санкцијем док Империја не плати свим земљама које је разорила, нема мира међу маслинама.
    Молим вас пријатељи да сви, укључујући и моју маленкост, промијенимо терминологију, да престанемо са увредама иако је тешко поднијети увреде. Супростављајте мишпљења о ОУН, а не о Кољи (сирјаку тужном без иђе икога), како ме један назва „сератором“, да се ради о „сератологији“. Уосталом, утрошио сам више од три мјесеца труда и рада. Уредници два листа су ми јавили да ће објавити Фељтон али без хонорара. Нормално нисам дозволио, али сам га зато Видовдану поклонио. Међутим нисам знао да ћете ме разапињати коњма на репове. Не смета ми, сваку критику прихватам. Има и добрих и паметних реченица у досадашњим освртима, али, нажалост, преовладавају увреде.

  7. NENORMALNA ZEMLJA.
    Ako nema ko da plati maline NA FER NACIN,ne treba gajiti maline.
    Fer je obracunati sve,seme,djubrenje,obradu,skracivanje,berace,gajbe,palete,prevoz,ZARADU…
    Ili, neka vlasnici hladnjaca,kupe maline u Poljskoj ili Kanadi,ali,nema za dzabe.
    Ako nema ko da plati feljton,NA FER NACIN,ne treba pisati feljtone.
    Fer je obracunati citanje,studiranje,rad,prisustvo ,iskustvo,proucavanje,pisanje feljtona,ZARADU…
    Ili, neka vlasnici medija,kupe feljtone u Rusiji,Kini,Americi,ali ,nema za dzabe.
    Ovde se sve nesto trazi,da radimo za dzabe,BEZ ZARADE,da bi neko drugi,bez rada ,imao dobit.
    NENORMALNA ZEMLJA.

  8. МАЈК, ово што ћу написати не односи се на Видовдан, јер нисам тражио хонорар, а знам и да нису у могућности да плате. Уосталом, више од 10 година објављујем текстове на Видовдану, волонтерски. Тачно је да се у многим земљама, посебно на Западу, не поставља питање хонорара. И не само на Западу. Када сам био шеф Мисије у Аргентини (плус Уругвај и Парагвај) водио сам рат у масмедијима (тада је бијеснио крвави вјерски и етнички рат на дјеловима бивше Југе) са тамошњим разним усташама (Ријница, Петрич, Блажековић и др), као и са аргентинским новинарима који су писали негативно о Србији и Србима. Дописник ТАНЈУГ-а Бранко Анђић је редовно извештавао о мојим интервјуима и текстовима, нормало и ја сам обавјештавао МСП, односно иамо сам сагласност МСП-а да се јављам у масмедијима. Аргентину је посјетио министар одбране Немачке. Било је упобичајено, предвиђено Програмом посјете, да У МСП-у Аргентине страни државници држе предавања за стране шефове мисја и домаће дипломате. Сједио сам у првом реду између амбасадора Русије и Румуније. Њемац је говорио о политичким и војним догађањима у Европи. У контексту крвавог вјерског и етничког рата на дјеловима бивше Југе, између осталог је дословно рекао: „Срби хоће да буде Србија на теритотијама гдје живи само један Србин“, Србију је представио као главног кривца за тај рат (нормално, није испуштао из уста Милошевића). Послије предавња, свако има право да постави питање, односно да прокоментарише неки став предавача. Добио сам први ријеч. Најприје сам рекао да изузетно цијеним Њемачку класичну философију, књижевност, познате композиторе, научнике, сдликаре (спомену сам Канта, Фихтеа, Хегела, Јасперса, Фрома, Хоркхајамера, Адорна, Маркузеа, неке познате композиторе, сликаре, неке научнике, књижевцнике, Гетеа и Хермана Хесеа идт), а онда сам, на запрепашћење Њемца, рекао да Њемчка не би требало да има војску и да чизма њемачког војника никда не би смјела да гази у другим земнљама у тзв. мироввним мисијама (шта сам још рекао није битно). Да не мрзим Њемачку, иако су ми побили родиеље, родбину, поруку ссам му послао цитатом Де Гола, који је, након што је Франциска признала ДДР, одржао у Паризу конференцију за новинаре. Њемачки новинар му је рекао: „Ви господине Де Гол мрзите Њемачку“, а Де Гол је одговорио: „Не, напротив, волио бих да има што више њемачких држава“(настао је смијех у сали). Сутрадан сам написао велики текст под насловом „Suave Alemania suave“, „Мекше Њемачка мекше“. Објавио га је провладин лист „Ел Насонал“. Уредник Јерменин (потомак избеглих Јермена након геноцида над Јерменима 1915. године) посјетио је Амбасаду и донио хонорар. Нормално хонорар нисам примио јер дипломати немају право да се баве било каквом лукративном делатношћу, односно да примају новац, сходно Бечким конвенцијама (имам га и на српском и на шпанском и исечен из листа). Саве се хонорарише. Тако сам, након мојих интервјуа, текстова, позван да одржим предавање на Правном факултету У Беуенос Аиресу. То је иначе култни Правни факултет у цијелој ЛА. Чдесан је начи обавјешења о предавању. Низ цијелу зграду пусте платно на коме пише ко држи предавање и када. Предавању су присуствовали професори, доценти, асистенти, студенти последње године студија прва. Ракао сам да ћу говорити само 20 минута, а да онда колико год буде одговорало водимо панел дискусију. Говорио сам ко је изазвао тај крвави етнички рат, говорио сам о санкцијама, та да су Амбасади замрзнути рачуни, посебно сам нагласио да актуелни предсједник Аргентине Менем извози огромне контингенте оружја у Хрватску, да то финансирају Хрвати и крупни капитал, посебно усташа Ројница, да кардинал Марио Бергоглио то подржава (Марио, садашњи папа, има клуб Сан Лоренцо, сваке суботе је играо ноигомет у Хватском клубу, а често и Менем, а онда би услиједио шураско, односно кркачина. Једном приликом сам се на Мариа пожалио папском нунциу, шефу ДК. Осврнусам сам се критички на улогу Хрватске и Словеније и навео изјаве аргентинских официра накаон повратка њиховог батаљона од 1000 нвојника и официра који су били у Славонији и који су причали о баханалијама које раде Хрвати над Србима. Остало се више од два сата. На крају, купио сам „крпице“ (забиљешке, цитате, подсјетник) разстрте по Катедри). Пришла је један студенткиња. Осмеијехнуо сам се мислећи да хоће нешто да ме пита. Она ме је изненнада звекнула великом ташном по глави. Сјео сам шокиран, а и болело ме је, јер су све женске ташне тешке, увијек сам се питао шта то носе у ташнама. Настао је хаос. Зграбили су је и извели из амфитетатра. Декан и други су се извињавали и рекли да се ради о студенткињи чији су родитељи Словенци. Ту је по службеној дужности био шеф Департмана МИП-а Аргентине за балканске земље, поријеклом Баск, није ме иначе у ранијим сусретима готивио, јер као Баск поријеклом заступао је одвајање Баскије, односно Космета, али се и он извинио, а сутрадан је дошла из МСП Аргентине нота извињења коју је парафирао министар инсостраних деал. Декан је послао писмо извињења у коме ме је увјеравао да је млада Словенка суспендована са Факултета. Замолио сам Анђића да о томе не извијести ТАНЈУГ, што сам сматрао дипломатским чином. Одмах након што смо сјели за сто, гдје је била закуска, једна дама је донијела хонорар и папир да потпишем. Нећете вјеровати, било је 1000 песоса, односно долара, јер је паритет био 1:1. Нормално, одбио сам, захвалио се и позвао се на Бечке конвенције, што је Баск потврдио. Басара све наплати (има срамну пљувачку колумну у Данасу, листу којим управља други познати пљувач звани Дража), али ја нисам Басара. Басара је чувени свјетски књижевник, будући Нобеловац, а већ има једну Нобелову награду као експерт и познавалац алкохолних пића. И данс круже приче по Кипру, гдје је био амбасадор унесрећене Србије, о његовом врхунском познавању алкохолних пића. Србија је ово, брале.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде