Насловна Актуелно Др Иван Пајовић: Азербејџанска опозиција и грузијски подстрекачи

Др Иван Пајовић: Азербејџанска опозиција и грузијски подстрекачи

537
1
ПОДЕЛИ

 

Упркос контрамерама које предузима званични Баку по питању веома активних прозападних невладиних организација, материјална подршка коју пружа Запад азербејџанској опозицији и разним организацијама за „заштиту људских права” наставља да се повећава. Само у току ове године укупан обим подршке прећи ће 50 милиона долара. Најактивније су у томе САД, Велика Британија, Немачка, Пољска и Чешка. Центар свог деловања Запад је сместио у Грузију, која је фактички постала центар утицаја на ситуацију у Азербејџану.

Заједно са својим европским савезницима, САД теже да подстакну деструктивне процесе у Азербејџану, покушавајући да формирају активну пету колону под кринком програма подршке демократији.

Американци се у покушајима да постигну своје циљеве не устручавају да кокетирају и са религиозно-екстремистичким факторима. Амбасадор САД у Азербејџану Р. Секута покушава да подстрекне опозицију на ширење протеста коришћењем локалних клерикалних група. У Вашингтону су проценили да је највећа опасност за стабилност Азербејџана повезана управо са исламским фактором. Може се приметити да је су у прошлој години похапшени исламисти, први пут осуђени као политички затвореници, припремани у Европској унији. Свим осуђеним исламистима на терет се ставља шпијунажа у корист Ирана.

Грузија је на Кавказу одавно постала тачка ослонца западне хегемоније и мостобран за политичко-идеолошку експанзију на земље региона. Опасност се сада појавила и на границама до скоро стабилног Азербејџана. За време власти Сакашвилија, Грузија је била фактички приморана да под своје крило прима азербејџанске опозиционаре. Нажалост, ништа се није променило ни после смене власти у Тбилисију. И сада, у време нове власти, азербејџанско подземље осећа се у Грузији прилично комотно. Притом већина оних грузијских медија и организација које сада иступају против Азербејџана и његовог руководства, управо су она пета колона која би се обрадовала Сакашвилијевом повратку на власт.

Грузија се одавно претворила у пролазни коридор за свакакве сумњиве елементе са Блиског истока, из Европе и Америке, а такође и из околних земаља. Преведени на територију Грузије, најодиознији противници данашњег режима дају спонзорску помоћ азербеџанској опозицији и скрећу пажњу на „кршење људских права”, како би се формирало одговарајуће међународно мњење, са циљем вршења притиска на руководство ове земље.

Алармантни су чести доласци у Тбилиси руководилаца азербејџанске опозиције Р. Ибрагимбекова и Е. Намазова (Национални савет демократских снага), А. Керимлија (Национални фронт Азербејџана), Н. Џафарлија (покрет „Реал”), А. Гаџилија („Мусават”), а такође и њихових најближих сарадника. У главном граду Грузије они активно контактирају са западним емисарима из Париског центра за демократију, из таквих подривачких центара као што су Human Right Watch, Freedom House, People in need, National Democratic Institute, за које је познато да су непријатељски настројени према Азербејџану. Учестали су сусрети представника азербејџанске опозиције са високим дипломатама САД и Холандије. Тешко да грузијским властима и правосудним органима нису познати илегални сусрети вансистемске опозиције из Азербејџана са западним емисарима и НВО које делују под контролом специјалних служби.

У Грузији су своје уточиште нашли и утврдили свој положај познати опозиционари који до данас настављају отворено супротстављање званичном Бакуу. Многи од њих и до дана данашњег иступају у улози финансијера и благајника опозиционог подземља. Са дозволом и финансијском подршком грузијске власти, у Тбилисију је отворена филијала Националног савета демократских снага. У организацију рада укључени су непомирљиви противници режима: Д. Агаларов, А. Мухтарли, Л. Мустафаева, Г. Мовлуд, којима је улаз у Азербејџан забрањен. Организована је тесна сарадња са НВО „Кућа људских права Грузије” (коју финансира Запад), а такође и са грузијском филиалом „Мејдан ТВ” – гласноговорником антиазербејџанске пропаганде Запада.

Учестали су случајеви када лидери азербејџанске опозиције подижу у Тбилисију велике суме са рачуна фондова за подршку „демократским пројектима”, чије се финансирање остварује преко познатих америчких организација NDI, IREX, HENRIX BOLL. Као по правилу, то се обично дешава уочи митинга опозиције у Бакуу и другим деловима Азербејџана. У штампи се појавила вест како је Али Керимли добио од западних амбасада око 100.000 долара за организовање митинга по целој земљи уочи референдума о изменама и допунама устава (септембар 2016). Око 30.000 долара од те суме Керимли је већ расподелио по одборима своје партије, а осталих 70.000 долара оставио је за себе, пише новинар из Бакуа Максуд Талибли.

Ради се о фактичком спонзорисању протеста од стране Запада и о директном поткупљивању главних опозиционих вођа, који испуњавају све наредбе својих налогодаваца. Недавно је један грузијски новинар упитао једног од припадника азербејџанског подземља, бившег тужиоца Видади Искендерлија, из ког разлога је побегао баш у Грузију. Овај му је одговорио да су му тако посаветовале „међународне организације”.

Шта је то што се не свиђа Западу и његовим удворицима у политици званичног Бакуа? Не свиђа им се то што је Азербејџан на светском нивоу постигао сувише велики утицај. Не свиђа им се јер је тај утицај био утемељен још у време владавине оснивача савременог Азербејџана, Хајдара Алијева, а учврстио се у време садашњег председника Илхама Алијева, који је зауздао утицај Запада, чија је намера да ограничи суверенитет Азербејџана.

Опозицији се наводно не свиђа што је земља оптерећена трошковима за „Евровизију 2012”, за међународне филмске фестивале, спортске догађаје, премда је јасно да су инвестиције у спорт и културу постале основа доброг позиционирања земље на међународном нивоу и да се новац вратио Азербејџану у виду вишекратних зарада и инвестиција.

Азербејџан остаје веран својим принципима у међународној политици: добросуседски односи и максимални напори за очување безбедности земље и народа. Нова евроазијска оса у формирању, Москва-Анкара, придаје Азербејџану нови стратешки и геополитички значај, чинећи Баку значајном кариком у тројној конструкцији модела Москва-Баку-Анкара, пише А. Дугин. Као противтежу томе, Запад има намеру да формира базу азербејџанске опозиције у Грузији, како би завадио суседне државе, укључујући Русију.

Азербејџанска опозиција је себе већ одавно дискредитовала, па тиме изгубила снагу и подршку унутар земље. На митинзима опозиције окупи се не више од пар хиљада учесника. Азербејџански народ подржава стабилност и миран живот. Азербејџанско друштво не жели понављање трагедија које са собом доносе радикалне промене. Није случајност што азербејџанска опозиција покушава да привуче на своју страну етничке мањине које живе у Азербејџану и исполитизоване исламисте.

Пре четири године азербејџанске власти су се понеле саосећајно, боље рећи са разумевањем, према тешкоћама и последицама „великог грузијског прелома”. Али у протекло време власти Грузије ништа нису учиниле како би омеле антиазербејџанско деловање са грузијске територије. Тбилиси је место окупљања, обуке и поделе новца, то је место ковања подмуклих планова и припремања нових завера.

Грузијски фудбалски навијачи-фанатици такође доливају уље на ватру. Они су недавно претукли азербејџанске навијаче и изгазили заставу Азербејџана. Притом су истакли на трибинама провокативни транспарент са алузијом на припадност Грузији два региона Азербејџана. На транспаренту је писало: „Памтимо Закатала, Кахи! 1921”. У питању је историјски догађај из 1921. године, када су пограничне територије Закатала и Кахи, на које је претендовала Грузија, решењем партијског руководства били присаједињени Азербејџану.

Тако изгледа накарадна слика земље, која себе назива братском и пријатељском у односу на Азербејџан. Било би умесно поставити питање грузијским властима: да ли је азербејџанска власт допуштала дивљање грузијској опозицији у Бакуу? Азербејџанска опозиција и не скрива своје намере: свргавање постојеће власти. Из ког разлога грузијска власт не само што не предузима никакве мере, већ и својски потпомаже пребеге, примајући их и дајући им привилегије?

Са друге стране, Азербејџан је много тога жртвовао ради Грузије. Он је безусловно подржао теригоријалну целовитост свога суседа, спреман на учвршћивање политичког савеза, достојно се држећи пред узајамним изазовима. Заузврат је добио нож у леђа.

Аутор др Иван Пајовић, Видовдан

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде