Насловна Свет Ротшилд саопштио: „Спремите се за једну светску валуту од 2018. године“

Ротшилд саопштио: „Спремите се за једну светску валуту од 2018. године“

563
1
ПОДЕЛИ

Ротшилд публикација предвиђа да ће једна светска валута вероватно бити успостављена већ 2018. године – нарушавајући осећај суверенитета индивидуалних нација.

Магазин Ецономист, који је под контролом Ротшилда, објавио је чланак пре 30 година који је истакао вероватност светске валуте до 2018. године.

Мора се имати на уму да контролни интерес над магазином Тхе Ецономист има моћна породица Ротшилд, која себе сматра “чуварима наслеђа магазина Тхе Ецономист.“ У суштини, овај магазин послује као квази пропагандна рука за империју банкарских послова Ротшилда и повезаних предузећа и, на много начина, подразумевао је примену пумпања јавности за спровођење глобалистичког плана.

Овај наведени стручњак се појавио у штампаном магазину 9. јануара 1988. године, у 306. издању, стр. 9-10.

Спремни за феникс

Тридесет година од данас, Американци, Јапанци, Европљани и људи из многих других богатих земаља, и неких релативно сиромашних, вероватно ће своју куповину плаћати истом валутом. Цене се неће приказивати у доларима, јуану или немачким маркама, већ, рецимо, у фениксу. Феникс ће бити фаворизован од стране компанија и купаца, јер ће бити погоднији од данашњих националних валута, које ће до тада деловати као необичан узрок многих поремећаја у економском животу.

Почетком 1988. године се ово појавило као неуобичајено предвиђање. Предлози за евентуалну монетарну заједницу су се размножили пре пет и десет година, али су једва предочили проблем из 1987. године. Владе великих економија су покушале да се помере центиметар или два ка више управљачком систему девизног курса – логична прелиминарна радикална монетарна реформа, могло би се чинити. Због недостатка сарадње у њиховим основним економским политикама, они су све то лоше урадили, и изазвали повећање каматних стопа што је довело до пада берзе у октобру. Ови догађаји су наметнули реформаторе девизних курсева. Овај пад их је научио да претварање да постоји политичка сарадња може бити горе од било чега, и да док реална сарадња не буде изводљива (тј, док се владе не предају неком економском суверенитету) даљи покуаји да се тргује валутама неће успети.

Нова светска економија

Највећа промена у светској економији од почетка 1970-их година је то да су токови новца заменили трговину робом као сила која води девизне курсеве. Kао резултат неусаглашене интеграције светских финансијских тржишта, разлике у националним економским политикама могу само мало пореметити каматне стопе (или очекивања за будуће каматне стопе), али још увек захтевају велике трансфере финансијских средстава из једне земље у другу. Ови трансфери преплављују проток прихода од трговине у њиховом утицају на понуду и тражњу за различите валуте, а самим тим и њихов утицај на курс. Kако телекомуникациона технологија наставља да напредује, ове трансакције ће бити још јефтиније и брже. Са неусаглашеним економским политикама, валуте могу постати само још нестабилније.

На све ове начине националне економске границе се полако раскидају. Kако се тај тренд наставља, привлачност валутне уније широм најмање индустријски развијених земаља ће се чинити неодољивим за све, осим за иностране трговце и владе. У зони феникса, економско прилагођавање промена у релативним ценама би се могло постићи глатко и аутоматски, баш као то се то данас ради између различитих региона унутар великих економија. Одсуство валутног ризика би подстакло трговину, инвестиције и запошљавање.

Зона феникса би наметнула тесна ограничења националним владама. На пример, не би постојала таква ствар као што је монетарна политика. Светска понуда феникса би била утврђена центраном банком, а потом можда и од ММФ-а. Стопа светске инфлације – а самим тим, у оквиру уских маржа, свака национална стопа инфлације – би била у надлежности. Свака земља би могла користити порезе и јавну потрошњу како би надокнадила привремене падове потражње, али би морала да позајми уместо да штампа новац за финансирање свог буџетског дефицита. Без коришћења пореза на инфлацију, владе и њихови повериоци би били приморани да пажљивије процењу своје позајмице него што то раде данас. То значи велики губитак економског суверенитета, али трендови који феникс чине тако привлачним у сваком случају одузимају тај суверенитет.

Kако се следећи век приближава, природне снаге које гурају свет ка економској интеграцији ће владама понудити широк избор. Оне могу ићи тим током, или могу изградити барикаде. Припрема пута за феникс ће значити мање заваравајућих споразума о политици и више стварних. То ће значити дозвољавање, а затим и активно промовисање коришћења међународног новца у приватном сектору заједно са постојећим националним новцем. То би дозволило људима да изгласају евентуални прелазак у потпуну валутну унију. Феникс ће вероватно почети као коктел националних валута, баш као што је данас Специјално право вучења. С временом би, ипак, његова вредност наспрам националних валута престала да буде важна, јер би се људи одлучили за њега због његове погодности и стабилности његове куповне моћи.

Алтернатива – да би се сачувала аутономија креирања политике – би укључивала нове пролиферације истински драконских контрола трговине и токова капитала. Овај курс нуди владама сјајно време. Они би могли управљати кретањима девизног курса, распоређивати монетарну и фискалну политику без застоја, и решити резултирајуће налете инфлације с ценама и приходима политике. То је перспектива која отежава раст. Феникс ће доћи око 2018. године, и поздравите га када дође.

Само десет година касније, 1998. године, Тхе Ецономист је још једном увукао јавност у настојању да проследи глобалистички план, са чланком под насловом “Један свет, један новац.“

Поприлично у складу са делом из 1988. године, ова публикација покушава да објасни зашто би много централизованији и контролисани систем био од користи глобалној економији, уз потпуно игнорисање чињенице да би таква централизована глобална валута била масивни удар на картел међународног банкарства, и банкарску империју Ротшилд.

Поред тога, мора се истаћи да би стварање глобалне валуте дало неизмерни износ геополитичког капитала међународним банкарима, а потом одузети власт од грађана сваке нације и њихових представника власти.

Да ли ико заиста жели да међународни банкари имају такву огромну количину политичке моћи на челу масивног финансијског утицаја? Људи желе да више тога кажу у свом животу, а не да имају политику коју им диктирају банкари и бирократе.

Kонтола над националним новцем је, за све намере и сврхе, извор живота суверенитета једне државе – без ове независности, држава постоји само по имену, али је подређена наднационалним властима чији интереси леже ван домаћих и националних политичких/економских брига.

“Дајте ми контролу над новцем неке нације, и не занима ме ко доноси њихове законе,“ рекао је Мајер Амшел Ротшилд, оснивач банкарске династије Ротшилд.

Иако породица Ротшилд сада генерално има веома мали јавни профил, они ипак имају значајне пословне операције у широком спектру сектора. Иако не можете пронаћи ни једног посебног Ротшилда на Форбес-овој листи најбогатијих, процењује се да ова породица контролише 1 трилион долара у имовити широм света, чиме има снажан глас широм геополитичког спектра који многи доживљавају као скривену руку која тихо манипулише догађајима иза вела тајности и тишине.

 

 

Веебтрибуне

1 КОМЕНТАР

  1. „Дајте ми контролу над новцем неке нације, и не занима ме ко доноси њихове законе,“ рекао је Мајер Амшел Ротшилд“ – НЕМОГУЋЕ да је он био први који је ово изјавио…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде