Насловна Инфо ЕУ и Хрватској забрањује аутохтоне и старе сорте семења

ЕУ и Хрватској забрањује аутохтоне и старе сорте семења

299
0
ПОДЕЛИ

Пољопривредницима и повртларима прописат ће се обвезно кориштење стандардизираног и унифицираног сјемења, при чему ће кориштење старих и ријетких сорти бити кажњиво, чак и онда када се сију или саде у приватном врту

Након недавне скандалозне одлуке Еуропске комисије о приватизацији водоопскрбе, из Бруџеллеса нам стиже нови шок. Еуропска комисија 6. свибња послат ће Еуропском парламенту нову уредбу којом ће пољопривредницима и повртларима законски прописати обвезно кориштење стандардизираног и унифицираног сјемења, при чему ће кориштење старих, ријетких и аутохтоних сорти – које немају готово никакве шансе добити дозволу за промет – бити кажњиво, чак и онда када се сију или саде у приватном врту!
Еуропске еколошке организације и бројне удруге чији чланови покушавају очувати старе аутохтоне сорте сјемења – а које су већ дуго трн у оку мултинационалним компанијама – ових су дана изазвале велику узбуну због намјере Еуропске комисије чија би одлука могла угрозити сувереност еуропских држава у очувању генетичке разноликости.

Без конкуренције
Тренутачно три највеће корпорације – Монсанто, ДуПонт и Сyнгента – контролирају 53 посто свјетског тржишта сјемењем (десет највећих контролира чак 73 посто!), а велике су компаније дошле до тог резултата тако што су покуповале готово све мање традицијске и обитељске сјеменаре, тако да, заправо, више и немају конкуренцију.

Међутим, код таквих компанија тржиште сјемења само је средство. Наиме, ријеч је понајприје о великим произвођачима хербицида, дакле кемијским компанијама, а тек онда и о произвођачима сјемења, које уз своје сјеме пољопривредницима, повртларима и воћарима нуде хербициде и кемикалије без којих те сорте није могуће узгојити.

Аутохтоне сорте сјемења, међутим, за разлику од ових »високопродуктивних и интензивних« сорти, прилагођене су локалним приликама. Осим што је неуспоредиво укусније и богатије храњивим састојцима – што више никоме не треба посебно доказивати – поврће и воће добивено из аутохтоних сорти захтијева мање воде и умјетног гнојива, а и није га потребно штитити толиким количинама кемикалија, јер је отпорније на болести, што изравно смањује загађење околиша.
Строге казне
Међутим, мултинационалне компаније у овом случају очито имају друкчије интересе, које је у овом случају одлучила уважити и Еуропска комисија, која функционира као продужена рука великих мултинационалки и капитала, а не властитих грађана.

Нови лист.хр

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде