Насловна Инфо Кустурица о разликама Русије и Запада, Путину, свом стваралаштву

Кустурица о разликама Русије и Запада, Путину, свом стваралаштву

274
0
ПОДЕЛИ

Прослављени српски режисер и двоструки добитник награде на Филмском фестивалу у Кану, Емир Кустурица, у интервјуу за RT говори о фестивалу руске музике ,,Бољшој“, чији је и оснивач, и открива тајну пријатељства између руског и српског народа. Он је такође објаснио зашто се са поштовањем односи према руском председнику Владимиру Путину, и поделио са RT своје стваралачке планове: режисер се припрема за снимање филма по мотивима дела Достојевског.

– Господине Кустурица, пријатно је разговарати са Вама баш овде – у етно селу Мећавник, где сте снимали више филмова. Како сте пронашли ово дивно место и сетили се да направите село?

– ,,Недалеко одавде смо снимали филм „Живот је чудо“. Место сам пронашао сасвим случајно у паузи од снимања. Зачудило ме је што је суседна планина тако добро заштићена околним, вишим планинама. И онда сам купио земљу овде. У почетку сам само хтео да направим место где могу сам да дођем и позовем госте. Демонтирали смо старе дрвене куће у околини и поново их сакупили на планини. А онда сам помислио да би било одлично одржавати овде догађаје и делити све што су ми дали филмови и музика, са онима који тек крећу тим путем. И тако је и било.

Сада одржавамо по четири фестивала годишње, три у дрвеном градићу и још један, књижевни, на другој страни Дрине у Републици Српској, где се сваке године окупљају писци. Тако у свако доба године има по неки фестивал. Узгред, снажну подршку у њиховој организацији нам пружа „Газпром Њефт“ и „Нафтна индустрија Србије» (НИС), која послује у Србији и на читавом Балкану.“

– Једном у интервјуу за српско издање „Руског експреса“ у шали сте рекли да сте спремни да разместите руске ракете баш овде у дворишту.

– ,,Смешно је што се у свету данас према свему односе толико озбиљно да о неким стварима не би требало ни да се шалимо. Једном сам рекао да бих дозволио Путину да стави ракету на мој балкон и морао сам својој жени да објасним да је то заиста била шала. Али онда су се на мене обрушили хистерични напади од стране оних који су искрено поверовали да је то могуће. У данашњем свету добри вицеви из прошлог века постају све неумеснији, али ја и даље остајем доследан. Да, ово место је савршено за постављање ракета. Постоји само један проблем: ако поставиш ракету једних, ти постајеш мета других.“

– У чему је, по вашем мишљењу, тајна посебног пријатељства између два братска народа – Руса и Срба?

– ,,Што се тиче порекла народа Југославије – у већој мери ово важи за Србе – постоји теорија, тачније гледиште да су Срби дошли из Сибира. И ми имамо… Како бих то објаснио… Покушаћу на мом примеру: ДНК анализа моје крви је показала да су моји корени 80% повезани са балканским народима, који су, узгред,  у сасвим блиској, а можда и тесној повезаности са Русима. Ова повезаност се огледа не само у нашим језицима, већ и у понашању. Одражавају се и блиске везе које су настале између нас током формирања балканског и европског друштва. Дакле, имам 80% балканске крви, 12% британске и ирске (тј. ја сам генетски повезан и са Келтима) и 6% иберијске. И остали Балканци имају заједничке корене са многим народима.

Осим тога, погледајте историју: Николај II је ушао у Први светски рат због Србије. Погледајте како нас добро Русија данас разуме (не мислим само на Ваш канал, већ и на данашњу Русију у целини). Погледајте колико смо значајни једни за друге на културном плану, колико су за наша друштва важне православне вредности.

Нама је својствен посебан тимски дух, којег нема на Западу. Западно друштво је изграђено на принципу „човек је човеку вук“, и можда је оно зато отишло тако далеко. Али стављајући овај принцип у основу своје цивилизације и културе, они стварају менталитет у којем доминира ривалство, индивидуализам и груб, себичан приступ животу. У српском и руском менталитету индивидуализма је много мање, и зато ми имамо другачије погледе на прошлост и будућност.“

– Једном сте рекли да су Србију почели да поштују у целом свету захваљујући председнику Путину. Шта мислите у чему лежи разлог тога?

– ,,Мислим да је Владимир Путин урадио нешто важно за цео свет. Како је рекао један веома паметан руски писац, после распада Совјетског Савеза, највише је претрпела демократија.

Док је постојао Совјетски Савез, француске, италијанске, енглеске демократе су пред собом виделе задатак да покажу онима који су били на другој страни гвоздене завесе да у њиховим земљама влада стварна демократија. Када је Совјетски Савез нестао, они више ништа и никоме нису морали да доказују.

Зато поздрављам акције Владимира Путина, који на њему својствен благ начин подиже са колена Русију после Јељцина, како би народ био поносан на своју историју и, што је најважније, културу. Зашто Запад има проблеме са Путином?

Запад жели да култура нестане и да на њено место дође такозвана научна култура, која би отворила ново поглавље у историји наше планете. Али ми још увек памтимо питања која се постављају у књигама Достојевског, Љермонтова и других великих писаца.

Које су предности Путиновог положаја? Узмимо, на пример, Азију – најмногољуднији регион са највећим економским силама (укључујући посебно Кину). Најбољи азијски режисери снимају филмове, истражујући морална питања и конфликте које можемо наћи у књигама великих руских писаца XIX и XX века,.

Зашто говорим све ово? Чињеница да на питање „Ко је добар а ко је лош?“ одговора сам живот, а не они који агресивно покушавају да поткопају улогу културе у животу човечанства. Сваки пут када сам на Западу, разговорам са интелектуалцима који врло мало знају о Путину и савременој Русији. Човек који је забранио увоз генетски модификованих семена, у крајњем случају заслужује поштовање – јер то је један од најгорих аспеката живота данас. Ми смо ,,у обручу“ Монсанто производа, у којима  ништа није природно, и тај обруч се сваки дан стеже око нас са готово смртним исходом. Говорећи о Владимиру Путину, можете узети ове две ствари у обзир: он је забранио ГМО и подигао пољопривреду у Русији, остваривши одличне резултате; поред тога, то је човек који подржава културу земље. Зато је он херој.

 

– Да ли имате мишљење о недавном састанку Путина и Трампа?

– ,,Да, имам мишљење по овом питању. Мислим да господин Трамп није рекао оно што је требало рећи. Мислим на сва обећања која је дао током председничке кампање, а сада их је заборавио. Овде можемо рећи две ствари: прво, иза главних политичких одлука у Сједињеним Америчким Државама стоји такозвана дубока држава; друго, војно-индустријски комплекс у Сједињеним Америчким Државама је толико моћан, да председник, како се испоставља, не може да делује без пристанка других људи. Сматрам да је Путинов став био оптимистичнији и самим тим јачи. Такође сам приметио несигурност у понашању америчког председника: чак бих рекао да нам је овај сусрет показао да одлуке не доноси он – и то је проблем за цело човечанство.“

– Често боравите у Русији. Ви сте направили пројекат за сат „Ракета“, у новембру ће бити одржан Ваш концерт у Кремљу у Палати конгреса, а у јулу у Јалти. Шта још планирате?

– ,,Снимам свој нови филм у Кини. Имам и пројекат који бих хтео одмах након тога да реализујем у Русији. Ја снимам филмове на четири најважнија светска језика: руском, кинеском, енглеском и српском.“

– Поменули сте да радите на сценарију за нови филм базиран на делима Достојевског, а који планирате да снимате у Кини. Да ли ће филм бити заснован на неком одређеном делу?

– ,,Дела Достојевског су била извор инспирације за писање сценарија, не леже у његовој основи. Резултат је изузетна прича, која јасно одражава реалност савременог друштва, разматрајући неке негативне аспекте његовог развоја, који су доведени до екстрема. У филму постоји лик – мушкарац, који се суочио са финансијским проблемима и завршио у дуговима до ушију. У том смислу ми падају на памет такви ликови као Раскољников и Љиза из „Злочин и казна“. Дакле мој лик се суочава са избором: изгубити имовину или као откупнину дати своју ћерку омраженом богаташу коме дугује новац. На крају, како би платио дугове, он је морао да натера своју ћерку да умири тог богатог господина.

Као што сам и рекао, у мом филму се протежу тешка морална питања, над којима су нас велики руски писци позивали да се замислимо. Да ли је могуће, на пример, оправдати убиство старице-зеленаша, која је у суштини људе доводила до просјачког штапа? Како би се требало одности према убиству таквог бездушног лика? Да ли се поступак Раскољникова може оправдати чињеницом да је Наполеон убио милионе људи?

По мом мишљењу, друштво је сада заокупљено неким другим питањима. Међутим, тема посебног односа између оца и ћерке и даље има снажну емоционалну реакцију. Ја као отац никада не бих поступио са мојом ћерком као лик мог следећег филма. Али у свету има доста слабих људи који се сломе под притиском околности. Лик мог филма је само један од тих људи, и на крају је извршио самоубиство. Тако да мој филм заиста одјекује делима руских писаца, на тај начин што, у ствари, поставља исте теме као и они.“

– Ви сте створили читав правац музике и филма. Недавно је у Кану приказиван један корејски филм, и сви су реаговали: „Као код Кустурице!“ Како сте дошли до овог стила и усавршили га? Шта Вас је инспирисало на то?

– ,,Моје упознавање са музиком и филмом се десило у време када је свет био много бољи. То је била друга трећина ХХ века. Од тада се свет се драстично променио. Мој последњи филм је изненадио све јер нисам искористио нови приступ филму. Ја и даље остајм присталица лепоте сваког кадра, а модерна кинематографија је фиксирана на динамичном наративу, где је потребно говорити врло брзо. А ја сам створио себе и своје филмове у складу са ритмом свог срца, а моје срце не куца врло брзо – 55-60 откуцаја у минути. Због тога су за данашње генерације моји филмови превише спори – млади људи су навикли на асертиван и динамичан наратив. Негде сам ипак морао да прилагодим своје понашање, али не могу да променим оно што ме одушевљава. О чему говорим? Мене одушевљава дубина осећања док гледам филм. Шта се крије иза твојих мисли, шта желиш да кажеш? Како музика утиче на тебе? Како она појачава твоје емоције у толикој мери да после концерта желиш некога да загрлиш, а не да убијеш? Сва ова питања су ми наметнута и одгонетнута средином и крајем ХХ века.

А онда је на Западу настала друга епоха – ја ту епоху називам епохом научне културе. Шта то значи? То значи да више не треба постављати питања и јавно расправљати о моралним дилемама. У модерној мејнстрим култури ви све ваше потребе и питања преносите у видео игре – како ни о чему не бисте мислили и како не бисте били центар овог света.

Човек више не заузима централно место у западном свету. На том месту су сада ствари. Зато се и трудим да будем онакав какав сам био пре, и што је могуће мање да се прилагођавам у свом раду, како би ме разумели они који одавно прате моје стваралаштво.“

– Ви сте такође пријатељ са руским музичарима – са Валеријем Гергијевим, Денисом Мацујевим и многим другим. Већ пет година у Вашем етно селу Мећавник се одржава музички фестивал „Бољшој“. Зашто је овај догађај значајан за Вас?

– ,,Мени је веома важно живети културу, бити у блиском контакту са онима који имају способност да изазову невероватан осећај радости код људи. Музичари производе тренутке катарзе у људском животу, средствима која су им на располагању. А људи које сте поменули не само да другима омогућавају да доживе катарзу, већ, рекао бих, рађају у њима осећај среће. Сваке календарске сезоне ми имамо фестивале и ја тражим и позивам оне који ће живот моје породице и гнаших гостију учинити бољим и лепшим. Мислим да то једноставно чини мој скромни живот изузетним: ја умем све то да ценим и да будем захвалан Богу за то што ми је запала таква судбина.“

– Овде у Мећавнику сте снимали Ваш недавни филм „На Млечном путу“, у којем сте заједно са Моником Белучи играли главну улогу. Овај филм је освојио Гран При у Севастопољу. 23. јула имате концерт у Јалти. Зар се не плашите санкција?

– ,,Не. Живот има смисла ако имате слободу, ако се понашате онако како желите. Целог живота се понашам према свом нахођењу и поступам онако како мислим да треба. У овој ситуацији, вероватно бих волео да се санкције односе на оне који одржавају концерте рецимо у Њујорку, или чак у Вашингтону, где су осмишљени многи ратови. Узмимо на пример убиство Гадафија и начин на који САД већ 20 година стварају хаос широм света. Тако да ако против некога треба да се изрекне санкција, не треба против музичара који свирају тамо где желе (посебно у Јалти), него против оних који наступају тамо где се рађају најодвратније ствари, укључујући и ратове.“

– Шта Ви уопштено мислите о ситуацији у Украјини?

– ,,О догађајима у Украјини и не знам толико, али оно што знам, јесте да је слично ситуацији у Југославији. Видимо притисак са Запада. У периоду уједињавања Европе, Запад је поделио Југославију. Да и не говоримо о немогућности да сачува њен интегритет, подељена Југославија је постала главобоља за цео свет. Међутим, деструктивни дух не долази од оних који желе да спасу своју домовину, већ од оних који плаћају за њену дестабилизацију.

Тако је Викторија Нуланд јавно изјавила да је за увођење Украјине у стање хаоса издвојено 50 милијарди $. Осим тога, како ми можемо да подржавамо људе који деле став нациста? Догађаји у свету доказују да се капиталистичке земље крећу ка фашизму.

Како објаснити чињеницу да Русија није позвана на свечаност у част годишњице ослобођења Аушвица, док је чак позвана председница Хрватске – земље која је у току рата била марионетска држава, потчињена нацистима? Наши очеви (мој отац се такође борио против нациста), 22 милиона руских војника су погинули током рата, и, с обзиром на све горе наведено, не можемо да не обраћамо пажњу на прошлост, када видимо да капитализам неминовно води до фашизма – посебно у периоду после Другог светског рата. Данас смо суочени са истим проблемом. Нас желе опет да оптуже за фашизам, иако су стварно криви они који стварају такве ситуације. Верујем да се криза у Украјини погоршава – тамо све  већу улогу има фашистичка енергију.

– У Русији Вас веома воле и Ви се топло односите према Русима. Зар не желите да добијете двојно држављанство? То је врло једноставно.

– ,,Да, ја разматрам такву могућност. Ја сам такође и француски држављанин… Али, морам Вам рећи да се у Русији осећам као код куће. Као што сам већ раније рекао, наши народи имају много тога заједничког. То схватиш још на аеродрому Домодедово или Шереметјево. Осећаш се сасвим другачије него у земљама које су потпуно стране нашој заједничкој култури, укорењеној у нашој религији.“

– Али да ли бисте волели да имате руско држављанство?

– ,,Наравно. Зашто да не?“

– Чекамо Вас са филмовима и концертима у Русији. Хвала Вам на отвореном, искреном разговору.

– ,,Узгред, ја гледам само Ваш канал. Немам телевизор, али на рачунару с времена на време, када се нешто деси, ја укључим Russia Today.“

– Хвала вам пуно.

Извор: Говори Србија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде