Насловна Актуелно Мина Ћурчић: Рамбује некад и сад

Мина Ћурчић: Рамбује некад и сад

521
2
ПОДЕЛИ

Председник Савета ЕУ, Доналд Туск, након састанка са Александром Вучићем изјавио је да Европска Унија рачуна на Србију, и да Србија може да рачуна на пуноправно чланство у ЕУ по завршетку дијалога са Приштином.

“На крају дијалога стоји пуноправно чланство Србије у ЕУ. То је оно што смо обећали у Солуну и што смо спремни да испунимо.“, истакао је Туск на заједничкој конференцији.

Вучић је од високе представнице ЕУ, Федерике Могерини, затражио конкрентан датум уласка Србије у Европску Унију.

“Мислим да смо добили разумевање Морегини, да тачно знамо када можемо да постанемо члан, да не будемо као гуске у магли, које ће сигурно да пронађу прави пут, али да не знају када се завршава.“, изјавио је председник Србије.

Дипломатски званичници ЕУ у Бриселу су предочили да је “Србија изгубила наклоност нарочито балтичких земаља због изразито пријатељских односа са Русијом“.

Министар иностраних послова Литваније, Антанас Линкевичиус, како преноси “Политико“, рекао је “неке земље преговарају о чланству, а учествују у војним вежбама са Русијом на нашим границама, док друге с веома снажним побудама, ојачаном јавном подршком и суочене са војним претњама и претњама суверинитету, немају чак ни изгледа за чланство“. Такође, “Политико“ пише да је изјава шефа дипломатије Литваније израз незадовољства балтичких земаља, а делом и Пољске, због одбијања Србије да прихвати политику санкције ЕУ према Русији.

Шта смо научили у Рамбујеу?

Услови постављени Србији за споразум у Рамбујеу, јасно су показали да не постоји воља да се дође до решења прихватљивог за све стране. Бивши амерички државни секретар, Хенри Кисинџер, рекао је да је овај споразум заправо био “провокација, изговор за почетак бомбардовања.“, тврди Хнери Кисинџер.

Хенри Кисиџер-човек који је схватио зашто је бомбардована Југославија 1999.године.

Ијан Бенкрофт, један од оснивача организације “Трансконфилт“ која анализира сукобе на западном Балкану, објаснио је да “ интервенција НАТО на Косову 1999.године представљала је и неуспех дипломатске воље и намере.“.

Кључ неуспеха у Рамбујеу био је Анекс Б, тј. војни анекс који уговора у којем се тражило да НАТО окупира целу Југославију, да НАТО трупе имају право коришћења друмског, железничког, поморског и авио-саобраћаја у целој СР Југославији без икакве накнаде, право на коришћење радио и ТВ станица, право на оснивање својих војних база где год да пожеле, све опет без накнаде, без ограничења и без обавезе на придржавање закона Србије и СРЈ, односно јурисдикције њених власти, од којих се опет захтевало да поштују сва наређења НАТО-а.

Југословенско-српска делегација у Рамбујеу 1999.године претходно је прихватила политички текст споразума о Косову и Метохији, који је укључивао присуство НАТО на територији јужне српске покрајине.

Међутим, Американци су били изненађени тим прихватањем, па је уследила замка: Анекс Б војног споразума. Осим Американаца, нико други није знао да Анекс Б.

“Анекс Б је била лествица тако високо постављена да је Срби никако не могу да прескоче. Било је потребно мало бомбардовања, па су то и добили.“, објаснио је Кисинџер.

Просто речено, тада је Србији било понуђено оно што никако није могла прихватити: потпуна окупација земље од стране НАТО.

Давне 2008.године, немачки посланик у Европском парламенту, Елмар Брок који је аутор предлога резолуције ЕП о стратегији ширења ЕУ, изјавио је да “признавање Косова не би требало да буде услов за наставак приближавања Србије Европској Унији“.

“Верујемо да ће Србији, што буде била ближе Унији, бити лакше да живи са новонасталом ситуацијом на Косову.“, рекао је тада Брок за новосадски Дневник.

Бивши председник Европске комисије, Жозе Емаунел Барозо, када су га 2014.године упитали да ли је признавање једнострано проглашене независности Косова услов за чланство Србије у ЕУ, указао је да постоје државе у Европској Унији које нису признале Косово и као пример за то навео Шпанију.

Нагласио је да Србија мора да испуни све услове који су важили за друге, а тичу се економских реформи и владавине права.

“Косово је било на почетку нових ратова следе друге интервенције у иностранству, Македонија, рат у Авганистану, Ирак-где нису учествовале све чланице НАТО, а онда 2011.године Либија и у међувремену и источно проширење НАТО које се развија од деведесетих до данас и води до ривалског односа са Русијом. Неки кажу да је то поново оживело Хладни рат. Али на почетку свега је Косовски рат.“, тврди историчар Курт Грич, аутор књиге “Рат за Косово“.

“Истовремено је тематика Косова на неки начин ишла наруку НАТО. Ту је препознат конфликт за који се могло претпоставити да ће ескалирати уколико једна страна буде војно подржана. И то да ће ескалирати тако да се може добити изговор за војну интервенцију.“, објаснио је Грич.

“Из многих извора знамо да се Југославија од средине 1998.приметно уздржавала од војног деловања на Косову. Дакле, најкасније после споразума Холбрука и Милошевића су трупе биле уздржаније и упозораване су да ће злочини против цивила бити примећени и кажњени-тако је и било.То је био покушај да се НАТО-у не пружи прилика и повод. С друге стране, кад погледамо шта се десило у Рачку, може се рећи да Југославија није имала праву шансу да задржи Косово. Ту би вероватно  само активна мировна политика могла да спречи рат, без плаћања цене потпуног-између осталог и војног-пораза. Проблем са Рамбујеом је био што би Србија потписом избегла рат, али би истовремено прихватила трупе НАТО на целој територији, што се своди на окупацију. То је одреба за коју су многи официри широм света рекли да је ни њихове земље никад не би прихватиле.“, наводи Грич.

Запад, очигледно, своју политику према Србији не мења: они су увек на страни Албанаца, бар када је у питању Космет.

Већ 2018.године, када Македонија буде постала чланица НАТО, Србија и Босна и Херцеговина биће окружене земљама НАТО пакта.

“Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због тога што је он сада, него због онога што би могао да постане. Поготову ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ.“, изјавио је Хојт Брајан Ји, високи званичник Стејт дипартмента за Европу и Евроазију.

Како он тврди, Русија користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и слабости тамошњих држава: корупцију, неслободне медије, тензије међу суседима.

“Тренд је забрињавајући, али не мислим да смо изгубили битку. Црна Гора је успела да се одупре утицају Русије, видимо да се ситуација у Македонији стабилизовала уз нашу помоћ и помоћ ЕУ.“, додао је Ји.

Кад се све ово узме у обзир, јасно је да се пред Србију ставља захтев за који се унапред зна да не може бити испуњен, као што ономад беше Анекс Б;

Међутим, иза тог захтева крије се нешто сасвим друго: опредељење за Русију или САД;

Дакле, просто реците: Америка или Русија.

Како је објаснио Хојт Ји “ центар у Нишу близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000  припадника НАТО мировних снага није позитиван помак.“.

Све и да будемо оптимисти и кажемо “ нема везе, признаћемо Косово“, поставља се питање шта ће бити са Републиком Српском, Војводином, Рашком.

“Па, бирајмо, господо!“, што би рекао Мирослав Лазански.

Пре или касније, хтели или не, морамо изабрати.

Мина Ћурчић

ВИДОВДАН

 

2 КОМЕНТАРА

  1. Није вам ово 1999. година, мислите да ће Русија допустити да поново тероришу Србију бомбама или не знам чим? Ми смо све фазе рата са Американцима прошли од психичких до физичких даље више нема шта да се изгуби једино још срце (КиМ) и душу (Русију) да нам узму а то НИКАДА.

  2. Unazad desetak dana. na jednoj sahrani gde sretoh čoveka u čijoj se kući spocetka devedsetih održao jedan od niza sastanaka u Kanadi na kojima je bio prisutan Tudjman, gde je dogovoran plan kako započeti ponovno stvaranje NDH. Igrom slučaja i rodbinskih netrpeljivosti prema njemu, jednog dela njegove familije koja ga nije podnosila iz više, a jedan od razloga bio je i ova,j upoznao sam ga ranije. Bio je zapao u krizu, pa sam njegovoj sestricini, koja je jedino bila u mogućnosti da mu pomogne, a kako ona to nije htela, ja sam joj savetovao da ga pomogne. Čudila se zbog moje upornosti prebacivsi mi upitnikom da li znam i zaista kome izlazim u susret. Ja sam joj rekao da me na to uči biblijskilo predanje, da jednako treba ceniti neprijatelja i pomoći ga u nevolji kao i prijatelja. I pored toga ostao je nepromenjen, pa mi je Rosa više puta prebacivala kako sam ispao glup. No juče bismo na istom mestu svi zajedno. Zvonko, Rosin muž pozva tog istog čoveka da nam se pridruži. Iznendih se ljubaznošću, i kada mu Zvonko reče moje ime on uzvrati. „Znam ja gospodina odlično i nisam ga uopšte zaboravio.“ Da ne dužim posle sahrane vratismo se kući na daću. Nije se gotovo odvijao od mene. Kada se povela diskusija o EU, dotični će meni. „Koji je ku…c onima u Beogradu da su navalili da se učlane u ta ğ…a. Zar ne vide šta se dešava sa Hrvatskom?“
    Pa isti onaj koji je i vama Hrvatima zavucen preko potomaka komunostickih funkcionera, koji posle propasti komunizma natknuse kape nacinalisticke, izazvase krvoprolice da bi opljačkali kao o njihovi očevi po drugi put sirotinju – odgovorih hladnokrvno. Zamislite kaže on ostalim prisutnima koji su slušali nas razgovor. Nisam bio ljut na Vas zbog toga što ste Srbin, nego zato što ste to isto rodbini rekli pre ravnih dvadeset sedam godina. Rekli ste to i mome sinu, koji ne može da mi oprosti što vas nisam poslušao kada ste mi preko njega poručili da je Tudjman komunista koji samo glumi nacinalistu. Dalje ja nisam hteo da učestvujem u jalovoj diskusiji. Promenio sam temu. Neka istorija sudi o nama a pogotovu o ovoj Kurjacicevoj da ne lutamo kao guske u magli. Nadam se da Kurjacic kada daje ovako proizvoljnu izjavu misli na guske iz njegovog najbližeg okruženja. Ne znam ko mu je gusan i te guske treba neko da predvodi. Verovatno on sam. Jer, Srbi nikada guske nisu bili i niti će. Moj otac je govorio da samo komunisti stave ovna predase i idu za njim. Pa tako i njihovi potomci koji kako Kurjak Drašković tvrdi, da se eto sam Kurjacic preobrazio, i hvala Kurjacicu, dugo nisam mogao rešiti zagonetku, preobrazio se on u gusana. Srećno im preobrazenje. Pa tako preobrazeni neka nastave da lutaju. Guske one prave čak ni u magli ne lutaju. Imaju one neverovatno razvijenu komunikacionu mov, kada iz Sibira prelete na jug Argentine a da se ne pogube. A ove preobrazene gube orijentir i bez magle.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде