Насловна Актуелно Жељко Ињац: РТС серије – у канџама другосрбијанских комесара

Жељко Ињац: РТС серије – у канџама другосрбијанских комесара

1818
8
ПОДЕЛИ

РТС као медијски сервис би требао бити објективан и уравнотежен како у информативним тако и у другим програмима. Но на жалост није тако. Анализирајући домаћи серијски и филмски програм РТС-а у последње две године, закључујемо да тематике серија, наизглед модерне, попут „Убица мог оца“, дубоко залазе у унутрашњу политику и шаљу гледалишту врло јасне и циљане поруке.

„Убице мог оца“, режирана по моделу америчких серија, бави се тематиком савременог домаћег криминала а поготово корупцијом и криминалом у српској полицији. Како је радња серије смештена у данашње време, аутори су покушали да фингирају, из њихове политичке визуре, друштвену стварност, алудирајући на постојеће стање у друштву. За разлику од америчких серија у којима увек побеђује правни систем јер промовишу америчко друштво и његове вредности, те се гледалишту шаље порука да је правда увек на страни државе, у серији „Убице мог оца“, управо је супротно, аутори су у криминални контекст ставили врх српске полиције. Осим тога друге серије су и још горе по поруци коју директно или посредно шаљу друштву.

Очекивали смо са великом радошћу биографску серију „Санта Марија Дела Салуте“, о Лази Костићу, једном од највећих српских песника и значајном интелектуалцу свог времена кога се не би постидели и много већи и развијенији народи од нашег. Но он је у лошој продукцији потпуно једнострано представљен. У серији је представљен као педофил, коцкар, човек без морала. Тако ће легендарни Лаза Костић остати у памћењу гледалаца РТС-а на начин непримерен у историји српске културе као неморалан човек који је непрекидно у кафанама и у лошем контексту приказан. Занатски очајан пројекат, сценаристички досадан и по негативној поруци коју шаље о овој значајној личности српске културе је срамотан. Ово је срамота за РТС и за Србију и српску културу.

Радња полусатне серије „Сумњива лица“ по „Нушићевим текстовима“, а без било какве везе са Нушићем и добар основ наследницима за нарушавање оригиналних ауторских права, премештена је такође (интересантно?) у данашње време. Дилетантски режирана, из угла редитеља и драматурга, критички интонира о животу у данашњем времену. Неубедљива и бледа а као и претходне шаље жалосну и негативну слику о нама широј јавности и свима онима који је буду гледали.

„Бићемо прваци света“, серија – ода о успеху југословенског спорта и велике носталгије за бившом СФРЈ! Старији гледаоци поново су видели хрватске кошаркаше, Тврдића, Плећаша, Солмана и Ћосића у катастрофално режираној и прескупој серији, док је млада генерација у чуду гледала њима непознате спортисте, данас становнике других држава. Ово се наравно уклапа у тренд југоносталгије и политички коректне рехабилитације титоизма. То се уклапа и у оно што странци овде желе да виде – промоцију титоизма и изругивање  српској традицији и великим Србима.

Да ли је овом серијом РТС задовољио законом предвиђен јавни интерес? РТС је заборавио да је СР Југославија (Србија и Црна Гора) освојила златне медаље на светским првенствима у кошарци 1998. и 2002.године. Могуће да Дивац, Даниловић, Ђорђевић, Бодирога, Ребрача, Гуровић, и остали наши славни кошаркаши нису заслужили да се њихова светска златна одличја екранизују? Или по мишљењу менаџмента РТС-а није у питању јавни интерес јер је тема исувише српска!? СФРЈ има предност.

Да ли су РТС-ове серије и филмови и њихова конотација случајни, обзиром на идеолошко другосрбијанско опредељење и јасан политички ангажман редитеља горе поменутих серија и филмова? Да ли су њихови аутори кроз њих послали своје политичке поруке? Наравно да јесу. Предраг Гага Антонијевић -„Убице мог оца“ у изборном штабу Вука Јеремића, Здравко Шотра – „Санта Марија дела Салуте“ код Саше Јанковића, Милан Коњевић -„Сумњива лица“ је дугогодишњи режисер „Утиска недеље“ и то је довољно рећи за њега, Бјелогрлић-„Сенке над Балканом“ на панелима критикује данашњу власт као диктатуру, а његова ћерка у изборном штабу Вука Јеремића.
Филм у продукцији РТС-а „Слепи путник на броду лудака“ у режији Горана Марковића, како се најављује „Храбар и похвалан покушај РТС-а да се филмски исприча тужна судбина писца Петра Кочића и кроз њу окупиране Србије у јеку Великог рата. Његов Кочић не изгледа одглумљено, већ присутно као живи лик залутао у филм из неког свог простора и лудила“. Дакле Кочић као национални трибун Срба преко Дрине је виђен само као лудак и ништа друго. Слично као и Лаза Костић или пак историјски ликови у представама Виде Огњеновић или Србљановићке. Треба се само сетити како су негативно Срби у време Првог светског рата представљени у “Георгије убива аждаху” па да се заокружи идеја другосрбијанских кругова о Србима и српској историји.

А Горан Марковић оснивач покрета Саше Јанковића на питање новинара да ли би Кочићеве сатире и данас имале одјека каже: „Данас видно поремећени људи имају главну реч у овој земљи. Кочића нико не би ни приметио, његова болест, настала из претеране осетљивости, била би сматрана за обичну слабост. Па погледајте колико се диктатор плаши хумора. Да ли би ико осим њега могао да се грози обичне пластичне патке, симбола покрета Не да(ви)мо Београд? А ми? Шта бисмо без вицева Кесића?“ А шта би РТС без Горана Марковића који је као левичар и титоиста претплаћен да прави серије и филмове у свакоме времену? Поред огромног новца који РТС улаже у његове пројекте, емитовања филмских серијала, сталних гостовања у програмима из културе, био је (замислите?) и председник жирија за избор најбољег текста игране серије од националног значаја „Немањићи“. Ако је и од његовог интимног пријатеља, Небојше Брадића главног комесара другосрбијанске културне матрице, много је.

Жељко Ињац

Патриот

8 КОМЕНТАРА

  1. Bravo,bravo, za ovaj veoma analitican i sjajan tekst gospodine Injac.
    Na zalost, Javni medijski servis gradjana srbije-RTS-, zaslugom gore pomenutih umetnika,a pogotovo Nebojse Bradica, pretvorio se u anacionalnii Javni servis koji se ruga srpskom narodu.

  2. Respektabilne Injceve analize u serialu tekstova o programima RTS-a otvaju širom naše oči.
    „Vase pravo da znate sve“,slogan RTS-a treba promeniti u: „Naše je pravo da vas rasrbimo“

  3. Na moju srecu vec sest godina ni jedno
    Domace GOVNO- TV ne gledam. Gledam samo ruske kanale i, ponekad, prebacim na neki usrani kanal Zapada
    , samo da bih vidio koliko su i politicki
    i ekonomski ugovnjeni…. i cudim sr sebi koliki sam Magarac da sam mogao, mada, opet, retko, te, po sadrzaju, govnarske tzv. tvkanale i one bezlicne face ni majmunskog roda da gledam; utoliko ne komentarisem tekst, ali znam za koju godinu mlada covjeka na ovim prostorima nece biti, a tv je najbitniji cinilac u tome- kao i sva ostala bagra fenomenalno ispunjava zadati joj plan

  4. Ovo je, po meni, promašena tema. Ubice mog oca napadaju korumpirane ljude na čelu države. Zašto bi zatvarali oči i pretvarali se da deo toga nije istina? Laž je da se u svim američkim serijama prikazuje samo pobeda nad kriminalom od strane policije-države. Setimo se samo Čarlija Čaplina koji se proslavio ismevajući policiju. U novije vreme se od kriminalističkih sećam serije Odeljenja za ubistva kao kritične prema uređenju, da ne spominjem mafijaške filmove i serije u kojima ne pobeđuje zakon i red.
    Gledajući seriju nisam doživeo lik Laze Kostića kao pedofila, kockara itd. Čovek koji je proveo godine voleći neku osobu, a da je nije ni dodirnuo se ne može nazvati pedofilom kako ga autor krsti. Činjenica da je bio sanjar(kao i svi pesnici) i kockar(ako je) ne treba da bude prećutkivana. Ko bi se poistovetio sa nekom romantičarskom vizijom čoveka-spomenika? Film-serija ima mane što je razvučena radnja i scenografski siromašna. Deluje kao da reditelj Zdravko Šotra nije znao da nađe bolji prostor do kafane, ali autor zaboravlja da tada kafane nisu služile kao danas isključivo za opijanja. Šotru nikako ne bih stavljao u koš sa drugosrbijancima zbog minulog rada(pogledati dokumentarac „Evo naše dece).
    Šta bi rekao autor kada bi se ekranizovao život Svetozara Miletića i on predstavio istinito kao veliki protivnik popova i crkve? Da li bi nam bilo bolje da prećutimo da su liberali 19-og veka bili protiv Crkve?
    Mislim da je istina najjače sredstvo za jačanje patriotizma u Srba, a ne nekakva idealizovana predstava o ljudima toga doba. Za seriju Bićemo prvaci sveta se slažem. O Nušićevom Sumnjivom licu iskreno mislim da je potrebno prilagođavati drame modernom dobu, ali mi ne deluje da se do kraja uspelo u tome. Nisam gledao seriju sa Kočićem i meni se iskreno ne sviđa smeštanje radnje u ludnicu tokom Prvog svetskog rata, dok nemamo nijedan igrani film do Marša na Drinu o učešću srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
    Na kraju spočitavanje ljudima politički angažman i nazivati ih zbog toga „a priori“ drugosrbijancima mi pokazuje da ne znate pravi koren podele na „Prvu“ i „Drugu“ Srbiju. Zašto neko ne bi mogao biti patriota ako podržava Sašu Jankovića ili Vuka Jeremića? Zašto bi neko bio patriota ako podržava Aleksandra Vučića? Pre bih rekao da je premiejr Srbije danas najveći drugosrbijanac, pa opet to nikad ne bi rekao za sve naprednjake.

  5. U pravu ste za Čaplina.
    Verovatno je zbog ismevanja policije proteran iz Amerike 50ih godina proslog veka i ziveo 15 godina u Evopi, izopsten od svih.
    Niste u pravu da u americkim serijama ili fimovima moze da pobedi mafija a ne drzava.
    Svi znamo da je Holivud u funkciji propagande americke politike i njihovih interesa.
    To je opatepoznata cinjenica, zato i jesu velesila.
    Ovaj tekst sam dozivela kao kritiku na racun kuturne politike RTS-a, i selektivnog odabira unetnika,koji pripadaju odredjenoj ideoloskoj matrici.
    Neprimerene aluzije Gorana Markovića na racun predsednika Vučića, jasno svedoce o njegovom politickom angazmanu.
    Da li je neko prvo ili drugo srbijanac je za raspravu, ali, svi reditelji koje je autor pobrojao, nesumnjivo se bave politikom i svi su zestoki protivnici Vučića.
    U tom smislu i njihova ostvarenja , kako autor teksta odlicno zakljucuje, veoma su diskutabilne.

  6. Američka država se u drugoj polovini 20-og veka obračunala sa umetnicima-komunistima i levičarima.
    Bogarat,Kegney,i drugi vrhunski glumci,reziseri,scenaristi, nasli su se na tom spisku.
    U korenu je sasečena mogućnost komunističke propagande.
    Naši umetnici kritičari sadašnjeg stanja u društvu, imaju,za razliku od njih demokratski pristup svim medijima, pogotovo RTS-u.
    Laza Ristovski zamalo nje rastrgnut što se usudio da podrži Vučića.
    I nema ga na RTS-u.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде