Насловна Актуелно Мина Ћурчић: Крвава жетва: осамнаест година од злочина у Старом Грацком

Мина Ћурчић: Крвава жетва: осамнаест година од злочина у Старом Грацком

471
0
ПОДЕЛИ

Унедељу 23.јула навршило се осамнаест година од масакра у селу Старо Грацко на Косову и Метохији. Том приликом, на пољу у атару села Бујанце, убијено је четрнаест Срба, жеталаца, који су жњели пшеницу на својим њивама.

Након потписивања споразума у Куманову, деветог јуна 1999.године, Војска Југославије и Полиција Србије повукле су се са територије Косова и Метохије, уступивши место међународним мировним снагама(КФОР) и мисији Уједињених Нација(УНМИК).

Како тврде мештани села Старо Грацко, након повлачења српске војске са територије Космета, одлазак на њиве није био могућ без пратње снага КФОР-а.

Међутим, тог дана, српски жетеоци су без обавезне пратње отишли у њиву: наводно, КФОР није имао довољно средстава да пође са њима, па су они отишли сами.

“Све је мирисало добро и фино да се заврши та сезона, а за нас је то био црни, најцрњи, дан.“, објаснила је Весна Живић, супруга убијеног Радована.

“Леп дан, сунчан као данас, све док се није покварио комбајн.“, наставља њихова рођака, Соња Живић.

“Ја сам се са комшијом вратио на њиву, ишли смо до комбајна да оправимо комбајн. Кад сам се враћао, видео сам код шупе како леже око комбајна, чекају да дођем, питао сам их што су дошли ту, знају ли ко је овде, сад је прошао један из села Велики Алаш, опасан гад.“, рекао је Драган Одаловић, отац убијеног Андрије.

Српски жетеоци су се другим путем вратили својим кућама: ручали су и одморили се, а за то време су остали поправљали комбајн. Када је комбајн поправљен, они су кренули на њиву да заврше 50 ари на брзину.

Међутим, никако се нису враћали својим кућама.

Чланови породице су позвали базу КФОР-а, разговарали су са женом, Албанком, преводицем, која им је рекла да “кад Србин падне са крушке, ви зовете пратњу КФОР-а.“.

Драган Одаловић се сам упутио кроз њиве и шуме-угледао је комбајн и три трактора.

“Кад сам видео шаренило око комбајна, све ту по земљи, видео сам да су побијени.“, тврди Одаловић.

Остали су тражили пратњу КФОР-а да би отишли на лице места, међутим, КФОР је саопштио да нема довољно возила на располагању, па су мештани кренули на лице места сопственим возилима, док су припадници међународних снага ишли иза њих.

“Отишла сам да тражим помоћ, ушла сам у албанску кућу у двориште. Звала сам их да ми помогну, да иду по мог сина, јер ништа није крив. Мислила сам да су их киднаповали. Ту су биле две жене, Албанке, а једна изашла и мени рекла да ако нису починили никакво зло, пустиће их, али, ако нешто има-неће да их пусте.“,

“У пола пет ујутру су покупили тела са њиве и однели у капелу у Приштини.Отишли смо да их индетификујемо, призор је био стравичан. Ишли смо кроз неки ходник, газили смо по крви.Причало се да су стрељани, али ја одговорно тврдим да су то била масакрирана тела. Глава мог мужа је била прегажена неким точком, лево око није постојало на његовом лицу. Биле су то прострерлне ране, а неком је фалила рука, некоме нога.“, тврди супруга убијеног Јовице Живића.

“Били су побацани по тој соби као неке вреће“, наставља она.

После се говорило да је тела требало спалити, била су на гомили, поливена нафтом, али није било времена за то.

“Сваки је био погођен у ноге, а у горњем делу тела су имали прострелне ране на грудима и леђима.“, рекао је један од мештана, Драган Торбица, који је преузео тела убијених Срба.

Само један од четрнест српских жеталаца био је убијен на трактору, погођен са леђа, остали су сишли доле.

“Пришао сам близу, видео сам да је убијен на трактору, машина је радила, дигнем му главу, кажем “Ацо, сине, убише те“, али то није био он, већ један други, били су обучени исто.“, рекао је отац убијеног Андрије Одаловића који је отишао да их тражи.

Тек пет дана након злочина тела настрадалих су пренета у село.

И даље траже правду: супруге,сестре и мајке убијених Срба

Бернард Кушнер, бивши шеф УНМИК-а, тада је изјавио “да ће преврнути небо и земљу да пронађе починиоце“, међутим, још нико није одговарао за овај злочин.

У првом извештају о обдукцији, који је стигао након три месеца, писало је да су српски жетеоци били пијани и да су се “поубијали између себе“.  Касније је стигао други извештај у коме није било података о томе како су поменути људи страдали,а тек након годину дана стигао је извештај о обдукцији у коме је писало да је реч о убиству.

“Папир је био празан. Писао је само да је обдукцији присуствовао КФОР и доктор Муарем Рама, а о телу, шта је и како било, немамо ништа.После годину дана добили смо још један папир где само пише “убијени“, и то је то што имамо-без потписа, без печата, без ичега.“, објашњава сестра убијеног Новице Јањићијевића, који је имао 16 година.

Седам година касније ухапшен је Мазулум Битићи, Албанац из села Велики Алаш, који је био осумњичен да је учествовао у овом злочну. Битићи је у притвору провео свега месец дана, а онда је пуштен због недостатка доказа.

Специјално тужилаштво у Приштини обуставило је истрагу против свих осумњичених за убиство четранест српских жеталаца у Старом Грацком, код Липљана, у мају ове године.

Како тврде незванични извори, иза овог злочина стоји “униформа“, односно албански терористи који су били подржани од стране КФОР-а.

“Након тога је КФОР долазио, сви смо заједно ишли у послове, у тачно заказано време и враћали се. Онога дана је требало да буду ту, али нису били…“, тврде мештани овог села.

Ко се данас сећа “крваве жетве“?

Осамнаест година након “крваве жетве“ у селу Старо Грацко живи око 200 Срба и још толико Албанаца. До двехиљадите године у овом селу су постојале само две албанске куће, а након тога, Албанци из Албаније, Македоније, Бујановца и Космета почињу да купују плацеве и граде куће.

Ове године, као и претходних, одржан је парастос жртвама, а последњих девет година се у Старом Грацком одржава меморијални турнир у фудбалу на коме учествује око двадесет српских екипа са Косова и Метохије.

“Пре свега, искористио бих прилику да могу овако јавно, свим породицама овде да искажем саосећање у вашој боли, али и свих нас који долазимо овде из Београда и осталих градова. Оно што се вама десило, засигурно, не бих волео да се деси никоме, али нажалост, дошло је до тога и све што можемо да урадимо јесте да вас заједно подржавамо и не дозволимо да се забораве наши свети мученици. Надам се да ће наши доласци и сећање трајати у недоглед. Што се тиче самог злочина, данас се навршава “пунолетство“, то је нечији животни век, има људи који умиру млади, пунолество злочина који се заташкава, обустављена је истрага. Све што можемо да урадимо у овом тренутку јесте да се молимо и не дозволимо да наши мученици падну у заборав. Ја не знам шта бих могао да вам кажем поводом овога, ми смо само хтели да вам пружимо подршку. Видимо да је ово живо село, овде има много деце, видимо будућност овог села. Овде има има пуно српског живља, породица, који прича да нема намеру да се сели одавде, иако се доста мења ситуација у самом селу. До пре неку годину овде је било незамисливо да може бити албанских кућа, село се држало целовито, мештани су се држали заједно. Дошло је до тога да се направи неки егал и засигурно долази тешко време за село, како за мештане, тако и за нас који долазимо овде  и читаву причу која би требало да траје око овог помена, али једино што можемо да вам поручимо јесте да се молимо за вас и да вас молимо да се потрудите да опстанете и да се рађате и да се надамо да ће политичка елита подржати опстанак народа. Ако већ не можемо ништа да променимо у политичком смислу, можемо да материјално помогнемо народ да опстане.“, рекао је Зоран Ћирић из Независне Асоцијације студената.

Меморијални турнир у фудбалу “14 жеталаца“

Помену су присутвовали Горан Ракић, председник српске листе, Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак у тзв.косовској власи, Петар Петковић, заменик директора Канцеларије Владе Србије за КиМ, као и Олгица Божовић из “Удружења српских жртава“.

“Ми ћемо и данас као и сваког дана тражити на задовољењу правде, тражити и инсистирати да се починиоци овог злочина изведу пред лице правде. Ови људи су пре 18 година изашли, пошли у жетву и неко их је убио. Убице морају бити кажњене за свој злочин и то је оно што захтевамо и данас. Захтевамо пре свега од Међународне заједнице која је свима нама обећала да ће их пронаћи и злочин казнити. Наша обавеза је да помажемо свима вама  који сте овде остали и опстали на сваки начин, јер је ваш опстанак овде победа над тим злочинцима, који су хтели да вас чињењем тог злочина на неки начин протерају тако што ће улити страх међу вас.“, поручио је Далибор Јевтић.

Масакр у Старом Грацком се не сме заборавити: Далибор Јевтић

“Очекујемо да ће се између осталих пред Специјалним судом и злочин у Старом Грацком нађи на дневном реду…“, између осталог, напоменуо је Горан Ракић шеф Српске листе.

Петар Петковић, заменик директора Канцеларије Владе Републике Србије за КиМ, нагласио је да је “наша утеха и нада, зато што оваква врста злочина никад не застарева“, као и да баш због тога жели да са тог страдалног места поручи да “ држава Србија никад неће одустати од инсистирања да се пред лице правде изведу сви они који су одговорни за масакр и убиство 14 жеталаца у Старом Грацком“.

“Не улажемо ништа, никад се не зна кад ће нам неко закуцати на врата.“, објашњавају Срби из Старог Грацког који не желе да напусте село, али ипак живе скромно, трудећи се да не скрећу пажњу на себе.

“Добро се слажемо са комшијама. Нико нас лоше не гледа. Међутим, никад се не зна…“, наставља један од момака из села.

“Овде, близу, налази се Дреница, родно место Адема Јашарија, као и Србица, данас Скендерај, одакле је Хашим Тачи, али и Урошевац, односно Феризај, где не смете ићи сами… Тамо живе екстремни Албанци….“, објашњавају мештани.

“Једном је неки Муслиман из Новог Пазара стао у Урошевцу, покварила му се кола, једва су га сачували од Албанца, једва су им објаснили да је реч о Муслиману из Новог Пазара, хтели су да га линчују…“, сећа се једна од житељки из села Старо Грацко.

Прошле године, поводом убиства 14 српских жеталаца, Старо Грацко је посетио Хашим Тачи, али мештани села нису желели да га дочекају, па је његова посета протекла у тишини и трајала свега неколико минута.

“Сваки злочин треба открити и казнити. Злочин је злочин без обзира против кога и од кога је извршен. Такође, једном и заувек треба да се открију судбине свих несталих, били Албанци, Срби, Роми или било које друге националности. Сви имамо одговорност да на томе радимо. Имамо одговорност зарад њихових породица и будућности наше деце. Ми треба да помогнемо једни друге.“, рекао је тада Тачи.

Српске жртве као део предизборне кампање: Хашим Тачи у Старом Грацком

Годинама након злочина над српским жетеоцима, чланови њихових породица, пријатељи и комшије нису могли да посете гробље на којем су они сахрањени зато што је било минирано, а снаге КФОР-а су им поручиле да “на гробље одлазе на сопствену одговорност“.

Такође, септембра 2016.године, спомен плоча убијеним српским жетеоцима је поломљена, а на зиду је написано “hakmarrja“ што на албанском језику значи освета.

“Случај познат као Старо Грацко је због недостатка доказа окончан.“, потврдили су из мисије Еулекс у мају ове године

Шеснаест година након масакра: трагови скрнављења спомен плоче српским жетаоцима

И тако прође 18 година од масакра у Старом Грацком.

Неки тврде да је реч о злочину, убиству, али не и и о масакру. Међутим, породице жртвата тврде другачије: када су ишли да индетификују тела најмилијих, приметили су да недостају очи, руке и ноге, било је јасно да се не ради о обичном убиству, већ о масакру.

Злочин у Старом Грацком је један од најтежих злочина на Косову и Метохији по доласку међународне мисије на Космет; И данас званични извори тврде да су овај злочин починиле непознате особе, док чланови породица настрадалих и мештани села тврде другачије: тврде да се тачно зна име и презиме оних који су починили овај злочин.

“Оставио сам гроб сину, а на гробље можда сте и били, порушени су споменици, поломљени…Тешко ми да идем, тешко ми да не идем, а морам да идем.“, тврди отац убијеног Андрије Одаловића.

“И дан данас-сви имамо страх. Ако се правимо, ако кажемо да немамо страх, сви имамо страх! Само гледамо, преко ноћи, кад ће неко да нас нападне да се иселимо…“, рече Славица Тепшић, супруга убијеног Миодрага, објашњавајући шта се десило у село Старо Грацко, општина Липљан, те давне 2000.године.

                                                                        Мина Ћурчић

ВИДОВДАН

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде