Насловна Свет Зашто Француска не чува своју најпопуларнију цркву

Зашто Француска не чува своју најпопуларнију цркву

281
2
ПОДЕЛИ
343699875

Влада је власник зграде, али надбискупија има право на бесплатно коришћење. Министарство културе издваја на годишњем нивоу око 2 милиона евра, али тај новац покрива само основне трошкове и није довољан за целокупну рестаурацију каква је катедрали потребна

Kатедрала Нотр Дам урушава се због непажње француских власти које не улажу довољно новца у рестаурацију једне од најпопуларнијих цркава у Француској. Два милиона евра годишње, колико се издваја, покрива само основне трошкове рестаурације, а катедрала неће бити безбедна за посетиоце ако до обнављања не дође.

Kатедрала Нотр Дам подсетник је историје Париза, али и целе Француске више од осам векова. Главни радови трајали су 80 година, радове су надгледала четири мајстора, а у њој је крунисано више од 20 француских краљева. Ово монументално здање готичке уметности налази се у граду Ремсу, источно од Париза, где је у штабу савезничке војске Немачка потписала капитулацију. Годишње катедралу посети око 12 милиона туриста, а 854 године од почетка градње, пред њом је нови изазов. Хитно је потребна рестаурација како би се очувало национално благо, катедрала која је 1991. године уврштена на УНЕСЦО листу заштићене културне баштине. Временске прилике оставиле су последице на камену, а вишедеценијска испарења само су погоршала ситуацију.

„Загађење је највећи кривац“, каже Филип Вилнев, архитекта и одговорни уредник историјских споменика у Француској, преноси Тајм. Он додаје и да уништено камење мора да буде замењено традиционалним материјалима. Рестаурација ће бити скупа и није јасно ко ће сносити трошкове.

Влада је власник зграде, али надбискупија има право на бесплатно коришћење. Министарство културе издваја на годишњем нивоу око 2 милиона евра, али тај новац покрива само основне трошкове и није довољан за целокупну рестаурацију каква је катедрали потребна. Без озбиљних улагања, верује се, зграда неће бити безбедна за посетиоце у будућности. На њеним зидовима налази се 2.230 статуа, а сама градња представљала је терет за грађане јер је финансирана од пореза. Свештенство катедрале давало је опроштајнице онима који су помагали изградњу, али су грађани овакву кампању одбацили и дошло је до застоја у градњи. „Богородичина црква у Паризу“ дело је које је написао Виктор Иго давне 1832. године, а радња романа одвија се у Паризу и око ове катедрале. Есмералда и Kвазимодо ликови су које сви, који су макар једном читали ово дело памте, а нешто млађи сећају их се из цртаног филма „Звонар Богородичине цркве“. Опстанак катедрале сад је доведен у питање. Kомади кречњака леже на земљи, делови зида су оштећени, а препознатљива лица статуа изгледају као Волдемор.

„Они изгледају као сладолед који се топи на сунцу“, каже Мишел Пико, шеф организације „Пријатељи Нотр Дама у Паризу“.

Неки од проблема постају још гори. Професор Ендрју Тулон након што је пажљиво проучио штету која је настала, каже да је рестаурација хитна.

„Што више чекамо, више ћемо морати да мењамо“, каже он. Влада Француске није у потпуности игнорисала позиве у помоћ, па је тако 2012. године, заменила звона на дан обележавања 850. годишњице од почетка градње.

Ове године обезбеђено је додатних шест милиона за реконструкцију торња која почиње на јесен. Из Министарства културе поручују да не треба очекивати редовну помоћ ове врсте.

„Француска има на хиљаде споменика“, каже један од званичника који није задужен за комуникацију са медијима и додаје да „Нотр Дам није најхитнији случај и да неће пасти“. Надбискупија је прихватила да Влада неће изаћи у сусрет, па се обратила организацији „Пријатељи Нотр Дама“ и очекује се да прикупе око сто милиона у наредних пет до десет година. Они верују да ће управо највише средстава доћи од Американаца који више улажу у цркве од самих Француза. Не постоји део зграде који је нетакнут, наводи се на сајту ове организације и поручују да овде није реч о религији. „Овде је реч о нашем благу. Нотр Дам је отворен за све“, наглашавају из ове организације.

Јеванђење над којим су француски краљеви полагали заклетву током крунисања, чува се у овој катедрали. Приликом посете руског цара Петра И пре 1717. године, калуђери су, у знак поштовања, изнели рукопис како би му показали највећу драгоценост која се чува у катедрали. На изненађење присутних, Петар И је почео да га чита наглас. Јеванђење је делом било написано на црквено-словенском језику, а делом на глагољици. Сматра се да је доспело у Француску средином једанаестог века приликом доласка Ане Kијевске, кћерке кијевског кнеза Јарослава Мудрог. Она се удала за француског краља Анрија И и током крунисања је желела да положи заклетву на њему.

Пространост, савршена уравнотеженост и лепота витража оправдавају статус „најпопуларније“ цркве у Француској. „У Нотр Даму историја се не броји годинама него вековима. Надамо се да ће трајати заувек, али то није могуће без рестаурације“, закључује Пико.

 

 

Недељник

2 КОМЕНТАРА

    • Тачно. И француски краљеви крунисани су у Ремсу, а не у Паризу. А и глагољички текст је написан старословенски. Превише омашки.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде