Насловна Актуелно Дејан Микавица: Којекуде Срби или шта би о нама мислио Карађорђе

Дејан Микавица: Којекуде Срби или шта би о нама мислио Карађорђе

861
6
ПОДЕЛИ

Kојекуде Срби.
Размишљам о томе колико труда, добре воље, снисходљивости и лаковерности улажу наши политички, страначки, опозициони и државни прваци да би од злочинаца, убица и монструма и њихових биолошких и идеолошких наследника створили браћу, пријатеље, савезнике, добронамерне и солидарне комшије.

Зар ико нормалан може помислити да ће мржња бити мања ако се оде у Поточаре? Да ће душмани одустати од атака, насиља, клетви, оптужби и увреда ако се поклонимо муслиманско-босанским мртвим злочинцима, ако дамо новац за Сребреницу, ако кажемо да Срби у Хагу нису наши хероји а хрватски јесу, ако се извинимо, поклонимо и покуњимо? Kаква је то политика, какав је то морал, где је ту минимум националног достојанства?!

Зар ико нормалан може помислити да ће Хрвати одустати од слављења геноцида и прогона Срба ако кажемо да и код нас има оних који су пуцали да би преживели а нису ни то морали?

То што међу нашим интелектуалцима увек постоји неки патолошки случај који би да ружи и блати своје сународнике, није више ништа необично, то што умоболни србомрсци добијају наставна звања на државним универзитетима није одавно нешто због чега се згражавамо, али то што држава финансира издајничке, србомрзачке пројекте у културној, новинарској, филмској и позоришној уметности, док патриотски оријентисани српски интелектуалци завршавају на улици или су на њој одавно … то већ постаје огавно.

Не би мени сметало ништа од свега тога, да политичка ненормалност овакве врсте није постала део наше свакодневице а ускоро можда и наше традиције?! Зар по томе треба да постанемо препознатлљиви!? По томе што очекујемо од патолошких србомрзаца да нам опросте, да нас загрле кад дођемо у Поточаре?! Kакве су то лудости, стално, унедоглед?!

Смисао сваке политике ваљда би требао да буде очување суверенитета, смањење сиромаштва, стицање савезника међу великим силама или бар једној од њих, чување националног достојанства, неговање традиције, славне прошлости…

Уместо да макар поменемо преко медија и прозборимо коју рец о 200 годишњици од убиства вожда Kарађорђа, творца нововековне српске државе, ми причамо о одласку наших представника у Поточаре…Шта би о таквој понизности мислио Kарађорђе да је данас међу нама? Боље што није, да о томе не мислимо. И овако се, сваког дана, све више стидимо.

Извор Фејсбук

6 КОМЕНТАРА

  1. mikavica, seratlic, horvat, igrec
    Gori sve od srpstva i novog poleta….sutra cete vi iz Sremske Kamenice da stavite madjarska a i kineska imena…vi iz DB wte vas izgubili kompas
    Odlepili ste

  2. Moj Mikavica, stid je davno prevazidjen, ima ga ako se sebe ima: ti si veoma kasno progledao, te, izgleda, vjeujes da postoje Srbi; prihvaticu da postoji jedan-
    etoTI!- samo pod uslovom da progovoris o sebi; ako lovljenje Srba i njihovo u pidzamama slanje u Hag nije najuzasnije utiranje puta svim potocarima, onda nisi ni – kasno- progledao, a to bijase vreme strasnoga stida; sada je vreme da te maljisu razni
    maljevici i tu povratka nema: a progovoris o sebi- zastidis se!-, nebitnim postaju svi maljevici

  3. А ШТА БИ КАРАЂОРЂЕ РЕКАО КАД БИ ВИДЕО ДА СУ СРБИ ЗАМЕНИЛИ И СВОЈЕ МИЛЕНИЈУМСКО ПИСМО? А шта би Карађорђе рекао кад би видео да је у Србији данас у 90 одсто успела Павелићева идеја да се српска азбука замени хрватском абецедом. Шта би, дакле, Карађорђе рекао да су после 50-ак година комунизма и после хиљаду година планског латиничења Срба, у Србији за десетак још процената прошле све идеје о замени српског (православног, ћириличког) писма у Срба и у Србији. Ево и овде: сви коментари су исписани латиницом, а реч је о језику Срба. То је највећа срамота у култури Срба. А и уопште, срамота је највећа увек у култури, јер то је трајна окупација, за разлику од обичних окупација државе једног народа. Кад народу промениш писмо, кад му разориш језик, кад га културно преобратиш, онда си га заувек окупирао и учинио га сасвим подложног асимилацији и затирању.

    • Nemam ni vremena ni strplhenja da DZ-u otpisem, a “ otpisacu“, bez ikakve ironije; jedna strasna stvar bode oci i dusu u njegovom pisanju o cirilici, mora cu sire, ali ga ja lupam na ovaj mobilni, pa mi dvadeset minuta treba evo samo za ovo…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде