Насловна Актуелно Душан Буковић: Дневник Јована Дучића

Душан Буковић: Дневник Јована Дучића

388
2
ПОДЕЛИ

Аутор ове уводне белешке недавно је претурао заостале хартије једног политичког емигранта, које је он дао на чување своме млађем пријатељу у позним годинама, јер је предосећао да му се ближи крај овоземаљског, трошног и кратког живота. Међу његовим врло добро сређеним хартијама пронађен је и овај дневник великог српског песника Јована Дучића (Требиње 1871 – Гeри, 1943) којег је Други св. рат затекао у Мадриду као југословенског посланика при Шпанској влади, која се 1941 године на челу са Франком ставила на страну Павелићеве, Хитлерове и Мусолинијеве фашистичко – римокатоличке корпоративне, идолатриске, езотериске, окултне, малтешко-темпларске, фабијанско-масонске и коминтерновске творевине тзв. ”Независне Државе Хрватске” у којој су хрватске усташе починиле незапамћени геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима. Дучић је због тога морао да напусти Шпанију. Он се у августу 1941 године нашао у Сједињеним Америчким Државама, где је остао као Краљевски посланик на расположењу. Умро је у Гeри, Индијана, у Сједињеним Америчким Државама 7. априла 1943 године.

На овом месту документовали бисмо један период у животу Јована Дучића и објавили одломак из дневника, којег је писао руком ћириличним словима за време боравка у Сједињеним Америчким Државама од августа 1941 до априла 1943 године, без икаквог другог коментара. Објавили бисмо само оно што сматрамо да је најважније у дневнику и што ће надам се бити од интереса за историчаре и читаоце.

Приредио: Душан Буковић

ЈОВАН ДУЧИЋ: ДНЕВНИК 1941-1943.

1941. – Напустио сам коначно Мадрид 7 јула 1941.
– Стигао у Лисабон, Хотел Викторија ( Hotel Victoria)
где остадох до 1 августа кад сам кренуо клипером за Њу Јорк.

– Стигао у Њу Јорк 2 авг. где ме сачекао Михајло Дучић и син ген. Конс. Станојевића. Савој хотел (Savoy hotel).

– За Вашингтон кренули 13. авг. Код Фотића на вечери.

– Из Вашингтона за Гери кренули авионом преко Балтимора и Филаделфије на Питзбург где су нас срели г. г. Пекић и Трбуховић.

– 24. XII 1941. Фотић ме посетио у Гери. Вечера код Михајла. Потпуно са мном. Хрвати раде да га уклоне. Јели искрен?

– 31. XII 1941. Данас завршава кобна 1941. најстрашнија и најружнија
у српској историји. Пуна издајства и глупости. Степенице по којима се силази у коначни понор.

Побегао сам из Шпаније да не видим својим очима оно о чему се не може ни
слушати. Сва околина око мене је била хрватска, непријатељска. Непокорност и невера чиновника. Знак да држава више не постоји или да је морал већ раније био потпуно нестао.

Од августа сам у Америци. Већ сам и овде доживео за ово пет месеци пет удараца:

1) нисам успео да ме прими Тесла ( о ком сам желео написати чланак за
српску историју), а примио је хрватског бана Субашића који је прогонио
Србе;

2) епископ Дионисије је протурао интригу како сам дошао да отмем посланички положај у Вашингтону;

3) Паландачић директор “Уј. Српства” који је био обећао да ће примити моје чланке, после првог већ одбио пријем бојећи се лондонске владе и Фотића;

4) напали ме свињски у комунистичком листу “Српска ријеч” за рачун
Хрвата:

5) “Србобран” где смо месец дана водили борбу сјајног стила, вратио се на “југосл. линију” и сутра ће доћи на линију “Срп. Речи”.

Ово је доста за 5 месеци. Мислим да ћу се повући и да даље мислим о каквој помоћи оном који се дави. А то је, за моју несрећу, мој народ.

… Sempre il vento in sossa.

Недеља, 12 априла 1942. Епископ Дионисије ме позвао с Мих. на вечеру где ће бити и Б. Јевтић и Б. Марковић. Вечера је била већ с почетка србијанска;

“комедија” и шегачење. Б. Марковић, простак и глупак, желео је да ме понизи. Дочекао сам га на гвоздену рукавицу. Вређао је Србе Америчке, говорећи да није истинита њихова тврдња да су 20,000 добровољаца послали Србији 1914-1918; и да су му зато наишли на врх главе. И да треба сад да буду поклани још 360, 000 жртава, додајући правнички: за Српство. То је циник и неваљалац. Правдао је Субашића говорећи да је пријатељ Срба и
Крњевића да обожава Краља! Њихов програм: Југославија (…) може у одбрани без Хрвата изићи пред Конференцију. Енглези хоће Југославију. Њихов план су блокови: средње-европски, балкански исто.

Наши срамно пристају да други данас из пепела дижу државу, и све солуције су могућне. Божа је старћевићанац, већи Хрват од икаквог усташе, не из уверења, него из идиотства, кукавичлука, ништавила.

Овакви су извесни и други чланови Кабинета, све сами дојучерашњи противници
диктатуре и демократе у истом џаку. Јевтић диктатор води на узицу Божу, тобож демократу.

4. маја 1942. Пера Ж. дошао из Њу Ј. да ме види. Састанак у хотелу (…) у Чикагу. Причао ми о Сим., Дражи, процесу у Каиру, Недићу.

Послао брошуре:

Др. Ив. Субашићу, Њу Јорк
Др. А. Вукчевићу I I, Њу Јорк
Свет. Петровићу, Њу Јорк
Влад. Вукичевићу, Њу Јорк
Југослав. Конзулат – Порт Саид
Амбасада Југославе – Анкара, II
Конзулат Југосл. – Картанис
Конзулат Југослав. – Истанбул, III
Легалион Југ. – Каиро, I
Легалион Југ. – Риаде, I
Легалион Југ. – Сантиаго
Легалион – Буенос А.
Конзулат Југ. – Чикаго
Ђорђевићу, конзулу – Истанбул

(…)

Понедељак, 12 октобра 1942. Фотић код мене. Ручак. Добијам утисак да је уплашен толико за свој положај да му је и моје пријатељство и идеја споредна. Говори како Ст. Департмент задржава моју визу, одлажући на 90 до 90 дана, значи готови да ме уклоне и откажу гостопримство у Америци.

Ово је утисак, каже о раду Адамића писца против мене “Југоцентра” и министара “Југословена”. Ја верујем да за ово зна и наша влада у Лондону. На Фотића не могу пуно рачунати.

Уторак, 13 октобар 1942. Фотић ми је јуче направио импресију да жели да се у “Срб.” више не пише о држави Југославији. Влада из Лондона му тражи да се јавном изјавом десолидарише од писања “Србобрана”, али да он то неће учинити за живу главу.

Можда ме проба?

Ја сам рекао да су већ Хрв. и Слов. колоније, већ одавно прекинули с Петром а неби било добро одбити и српске. Дао сам му у овом погледу телеграм који бих ја послао као одговор у таквом случају.

Среда, 14 октобра 1942. Дао сам и телеграм за Кнежевића, да ако хоће да се принцип монархије и династије брани од оних који га јавно компромитују непресталним дискутовањем, да пошаље помоћ од 24, 000 дол. за помоћ Н. Одбране за коју ћемо водити бригу и одговорност Фотић и ја лично.

Он је, каже, примио већ пре 3 месеца кредит од 10,000 али га је за 2/3 или 3/4 већ утрошио на разне ствари. Он то није могао учинити ако је Кнеж. ово дао на мој захтев…

Душан Буковић

2 КОМЕНТАРА

  1. У Ерцеговини знам за Буквиће, не за Буковуће. Дука е биио лик, више пробисвет а мање домаћин човек чиме се Ерцеговина светосавска и данас поноси. То су тешки Срби. Али Вуле он е песник. Сиктер бре у п.зду материну ви интелектуалци и Он, и сви ви коии га вадите, кондоме навлачите, не мислите о свом Народу без обзира на четири дела земље на коме се десите. Шта, дала му Францускиња п.чку и хипнотиса га? Ми Роде ако се одвоиимо од наше антике, ми смо погуби и изгубљени у времену и простору.Људи осњећаю, оно што Вуле пише, и нико не покушава да са мном ломи копља. Чак и САНУ, мук и гробна тишина. Нека играю домине, пустимо их, не ружите људе.

  2. Sve sto vise gledam vas iz tih krajeva sto se busate nekim harmonikaskim nacionalizmom (za mene je Hercegovina uvek sveta zbog Vuka) …za vas koji tako kitnjasto pricate,..shvatam koliko ste vi slicni muslimanima ili cak koliko su oni slicni nama. T kao vi iz pozadine sedite, analizirate, pa mudrujete….sad ti naso da mudrujes ne dodajes J…….pa ti sad kao znas svaki zaseook u Hercegovini……i ti si sad kao neki faktor. Onda dodjes u Beograd pa se ponasas kao da si ga oslobodio……i svi treba da ti se sklanjaju jer si ti neki tamo tough guy iz Hercegovackih brda. Ovde bre ne dodju ljudi da razmene misljenja nego da se izivljavaju…….e Vule………evo ja tebi da kaze J.bi se….sa J…..velimim latinskim J. i ti i tvoja Moskva. Bolje pricaj ovde kako su aprtizani napali cetnike iza ledja pri oslobadjanju Trebinja.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде