Насловна Инфо Маја Жежељ: На ТВ ради свако ко зна азбуку!

Маја Жежељ: На ТВ ради свако ко зна азбуку!

434
0
ПОДЕЛИ

ВОДИТЕЉСКУ каријеру Маја Жежељ започела је пре више од 20 година и за то време се суочила са различитим изазовима. И добра и лоша искуства, подједнако су јој, каже, помогла да доживи своју професију на прави начин. Имала је, додаје, пре свега, срећу да сарађује са колегама од којих је много научила. Земље су се распадале и стварале се нове, телевизије су се затварале и отварале… – све то је, на неки начин, одредило и њу и људе са којима је радила и са којима и данас ради.

Већ три године Маја је презентер Дневника на телевизији Н1, и за то време је, истиче, још једном потврдила да човек учи целог живота.

– Појава Н1 телевизије јасније је показала да се наша публика променила, као и програм, самим тим и део програма у коме ја учествујем, а то су вести. Гледалац је данас особа која сама одређује шта гледа и када гледа, која сакупља информације са различитих извора и ствара властиту слику истине. Телевизије се зато и мењају у више праваца и иду ка популистичким програмима који прате идеологију тржишта и притисак да се повећа гледаност. Садржаји Н1 телевизије праве се за гледаоца који није пасиван, који у програмима које гледа налази значење и задовољство и који у то што гледа уноси своје искуство и нашем програму даје своје значење.

* Колико се ваш приступ раду променио од када сте део тима телевизије Н1?

– Мој посао се мењао онако како се мењало и моје радно место. У последњих 20 година и телевизија се много променила – све је више нових канала и програма чији су садржаји диктирани новим технологијама, али и различитим пословним интересима. С једне стране, те нове технологије могу да нам отворе шири простор за утицај демократије и на тај начин омогуће да много веће групе људи имају приступ моћи. С друге стране, дешава се и да ти телевизијски стандарди опадају и да свет постаје пун неписмене деце и зависника од медија. Можемо да поставимо питање да ли нам развој технологије отвара нове могућности и изборе, или нас, нудећи нам толики избор и на тај начин скрећући нашу пажњу са важнијих ствари у животу, само успављује? Одговор је у нама самима. Ми правимо програм, гледалац бира, а ја заиста не знам да ли сам техно-оптимиста или техно-песимиста.

* Шта је некада подразумевала новинарска професија и шта је од тога остало данас?

– Не волим поређења – како је било некада, а како је данас. Свако време носи своје потребе, правила, законе… Ни ја данас не радим како се радило пре 20 година када сам почињала, а још мање него пре 40 или више… Свака нова генерација доноси своје, нове начине и то треба поштовати. Исто као што треба поштовати оно што је било пре нас. Недопустиво је да верујемо да свет почиње од тренутка када смо ми ступили на сцену, да не знамо сопствену историју, да не знамо да препознамо од кога треба да се учи. Човек који данас има 25 година и жели да се бави овим послом не може да не зна за људе који су писали и радили у последњих 50 година. Мудри ће на добрим основама изградити нове ствари и то ће сигурно дати добар резултат.

* Имате ли савет за младе колеге који тек праве прве кораке у новинарству?

– Треба да верују у себе и то што воле. Да имају срећу да препознају у чему су добри, да на томе много раде, читају и „копају“ за своје знање, да то што науче добро употребе и да им посао никада не постане досадан.

* Какве су ваше прогнозе за данашње ТВ новинарство, докле може да досегне?

– То нико не може да зна. Све чешће се расправља о друштвеним вредностима и улози телевизије, а њих све више одређује економија. Данас је важније колико се неки програм исплати од тога колико садржајно вреди. Зато је он постао „производ“, а гледалиште „тржиште“. Медији су данас базирани на компјутерској технологији. То телевизији отвара нове границе. Дигитализација, кабловска технологија, бежични пренос слике и текста омогућавају нове начине рада. Још није јасно да ли смо сведоци превазилажења старих технологија, или је на сцени стварање потпуно нових врста медија, једне нове културе екрана која ће интегрисати све дигиталне садржаје.

РАДИЛА БИХ И СА ДЕЦОМ * ШТА бисте још волели да искусите у каријери? Видите ли себе у неком другом ТВ формату?
– Ја сам свој посао на телевизији изабрала. Верујте, да сам хтела нешто другачије, сигурно бих то до сада и урадила. Да треба да се одлучим за неки други посао, сигурно би био повезан са радом са децом, псима или на земљи. Неким данима ми се чини да нисам уопште далеко од тога.

* Некада није било лако појавити се на екрану као ТВ лице, а како то изгледа сада?

– Некада нисмо имали оволики избор… и телевизија и људи. Не знам како и ко одређује ко ће се и када појавити на ТВ екрану. Али знам на чему би требало да се ради. Мој део посла везан је за језик и говор. Данас се говор у друштву подразумева и људи се заправо тиме и не баве. А требало би. Почев од гласа, преко дисања, фонације, резонантности, импостације, артикулације… Чини се да је у данашњим условима култура говора сведена на познавање азбуке. Они који умеју тих 30 слова да препознају без потешкоћа и да их саставе у речи без муцања – могу да раде на телевизији. Жалосно, али је тако. Важно је знати зашто је дошло до тога да култура говора изгуби своје место и значај у општој култури.

* Важите за некога ко шири ентузијазам без обзира на вести које нам дан доноси. Да ли се и то учи у овој професији?

– Вероватно је то ствар природе и карактера и година које имам. Професија не одређује човека. Мој посао је и део мене и мог живота. Била бих сиромашна да се сводим само на то што радим. Изградило ме и изграђује ме све што сам преживела, доживела и што сада живим. А онда „у излазу“ то делује тако како видите.

Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде