Је ли Ким лутка на узици Кине и Русије којом се тестира америчко стрпљење

Поделите:

У посљедњих 50 година свијет се више или мање научио на непредвидљивост готово сулудих пријетњи које су редовито долазиле из Сјеверне Кореје, али с доласком Ким Јонг-уна на власт оне су добиле пуно жешћи и оштрији облик.

Након цијелог низа нуклеарних и ракетних тестова у којима је показао да је Сјеверна Кореја развила технологију којом може нуклеарним пројектилом напасти циљеве удаљене по неколико тисућа километара, Ким Јонг-ун сада је запријетио и тестом у којему ће четири далекометна пројектила прелетјети преко Јапана и пасти у море 30 километара од америчког отока Гуам са 170 тисућа становника на којему се налази велика база ратног зракопловства. Добар смисао за хумор Овакав тест готово би сигурно изазвао пун војни одговор САД, што би вјеројатно био и увод у отворени рат између Сјеверне и Јужне Кореје. Готово је несумњиво да би коначан резултат био пад сјевернокорејског режима, но хоће ли Ким то и направити, немогуће је рећи. Поготово јер се о њему зна тек врло мало. Рођен је 8. сијечња, али не зна се које године, 1982., 1983. или можда 1984. Мајка му је била Ко Yонг-хуи, љубавница Ким Јонг-ила, с којом је он имао још двоје дјеце. Ким Јонг-ун рано дјетињство провео је махом у друштву мајке и није био предвиђен да једнога дана преузме водство Сјеверне Кореје. Но испуњавана му је свака жеља и одрастао је у огромном луксузу и богатству. Већ са седам година добио је свој аутомобил, пити вотку почео је с 14, а тијеком цијеле своје младости био је, између осталог, и окружен дјевојкама које су његову оцу служиле за “забаву”.

– За обитељ Ким ја сам имао два посла. Био сам им главни кухар за суши, али уједно сам био и пазитељ малом Ким Јонг-уну док је одрастао. Био сам му више од дадиље, односио сам се према њему као према властитом сину. Када му је било седам година, почео је возити аутомобил, био је то Мерцедес. Ставили су га на неку кутију да би могао досегнути педале, нетко му је дао инструкције. Од тада обожава Мерцедесе – каже Кењи Фујимото који је побјегао из резиденције Кимових, али и из Сјеверне Кореје прије неколико година. Након основног школовања у Сјеверној Кореји, Ким Јонг-ун средњу школу похађао је у Швицарској, у Гимлигену недалеко од Берна. Био је тамо пријављен под именом Пак Ун, као син једног од сјевернокорејских дипломата у тамошњем велепосланству. Његови пријатељи из разреда нису имали појма да клупе дијеле с будућим сјевернокорејским диктатором нити се он по ичему издвајао. – Имао је добар смисао за хумор, уклапао се са свима. Није често излазио у град, али је волио спорт и био је забаван – рекао је Марцо Имхоф, његов бивши колега из разреда. Завршивиши школовање у Берну, Ким Јонг-ун вратио се 2007. у Сјеверну Кореју гдје је наставио школовање на војној академији.

Миче све с пута У то је вријеме и његов полубрат, који је био предодређен да преузме водство Сјеверне Кореје, пао у немилост властитог оца па је Ким Јонг-ун одређен да постане нови вођа земље. Добио је чин генерала, почели су га уводити у све тајне. А потом је његов отац Ким Јонг-ил 2011. умро у влаку на путу до Русије. Ким Јонг-ун постао је лидер најзатвореније земље свијета. У превирањима тијеком првих неколико мјесеци смакнуо је цијели низ генерала и високих сјевернокорејских дужносника који су представљали пријетњу за његову власт, укључујући и властитог тетка. Стабилизацијом власти, почео је с убрзаним развојем сјевернокорејског нуклеарног и ракетног програма који данас представља готово нерјешив проблем. Велико је питање је ли Ким Јонг-ун у ствари само пијун Пекинга и Москве којим они тестирају САД да виде до које се границе може ићи, је ли он само својеврсни лакмус којим би се провјерила одлучност Трумпове администрације. Може бити, али и не мора. – Никада Кимови нису били до краја алат Москве или Пекинга, а посебно сада када је на власти Ким Јонг-ун који је мање рационалан него његов отац или ђед. Ким помиче границе, али не толико да би дошло до пуцања цијеле ситуације. И не значи да то ради по налогу Кине или Русије – каже аналитичар Твртко Јаковина.

vecernji.hr

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *