Насловна Инфо ОВАKО ЈЕ ЖИВЕЛА просечна југословенска породица

ОВАKО ЈЕ ЖИВЕЛА просечна југословенска породица

479
0
ПОДЕЛИ

У то време се имало и расипало, а да ли данас себи можете купити ово

Јануар 1977: Kако се живи с просечним примањима испричао је домаћин једне од 1004 породице које статистика сваког месеца анкетира… Причу нам доносиИндеx.хр у сарадњи с Yугопапиром.

“Уредник “Ослобођења” Ацо Штака хтео је да му за новогодишњи број направим разговор с једном од породица које статистици служе као образац у рачунању југославенских просечних примања и расхода.

На свом попису таквих четверочланих породица статистика има 1004, које живе у 50 југословенских градова.

Ја сам покуцао по Штакином задатку, на једна врата који дан уочи новогодишњег “урнебеса” и примљен сам не просечно статистички него домаћински.

Разговарали смо о свему и свачему; отворили су ми цело породично књиговодство, али су замолили да остану за јавност онако како их статистика крсти – “просечна југославенска четверочлана породица”.

“Ето, вели ми домаћин после треће чашице препеченице и богате мезе састављене од суве печенице, кобасице и киселих, домаћих краставаца, за овај новогодишњи ипразник Републике ја и моја породица, с гостима, за те две трпезе поједемо један, нов-новцијат фрижидер од 180 литара. Наиме, потрошимо толико пара за печенице, мезу, слаткише и пиће, односно декорацију, да бисмо могли купити тај фрижидер.“

“Ма ја, имам фрижидер и не треба ми други, али – наставља мој суговорник – хоћу да ти кажем каква су данашња времена. Некад сам ја за тај фрижидер морао радити шест месеци, а данас га могу купити за једну плату. За ауто, овај “Стојадин”, некада сам могао да одвојим 50, а сада га могу имати за 15 мојих плата.

Ја сам, међутим, сачекивао некада још једну четверочлану породицу на прописан, пристојан ручак с пет хиљада старих а данас ми за то треба најмање 200 нових динара.

Одоше у неповрат времена када сам јагњетину јео за 900 старих динара килограм, бели сир за 500, а кајмак за хиљаду старих динара килу.

Али, дођоше, ето, нова времена у којима ја за моју плату могу купити све што ми треба од главе до пете од одеће, а некад нисам могао један зимски капут купити, од оног “громби” штофа који је тада био у моди.”

И тако, причи не би било краја да ја не упитах домаћицу да буде “конкретна”.

Упитах је колико њој треба да одвоји за храну дневно, па да се у кући једу нормална три оброка, деца и ужину, да се пије кафа и ујутру, и кафа и ракијица послеподне и увече.

И она направи рачуницу по којој за обичан радни дан за све то се троши 80 до 90 динара, а недељом и суботом 110 до 120.

Kад се у овој кући слави

Био је уторак, три дана пре почетка Нове године, и домаћица нам израчуна шта је за тај дан узела не рачунајући бакалук (зејтин, брашно, шећер, кафу). Kупила је 450 грама млевеног меса, килограм макарона, једну паклицу пармезан сира, пола килограма лука, килограм кромпира, три пара кобасица, литру млека, четири јаја и килограм јабука.

А јеловник је био: ујутро домаће слатко с водом, бела кафа и ровита јаја за децу. За ручак је била пашташута (талијански макарони са сафтом и млевеним месом), салата од киселог купуса из домаће каце, и воће, а за вечеру кобасице или јаја пржена и крофне, односно јабуке!

Пошто муж има топли оброк у фабрици, а деца ужину у школи, то је нешто од овог спремљеног и купљеног остало и за следећи дан као додатак ономе шта ће се сутра кувати.

Ја вам нећу дужити више, само да напоменем, да ова четверочлана породица има месечно примања око 6.200 нових динара, да станује у двособном комфорном и потпуно намештеном стану, да деца иду у школу, тата с пријатељима понекад сврати на љуту, да суботом и недељом возе један стари “НС принц 1000” од 1965. године, којег ће ускоро заменити “Стојадин” јер су осигурали учешће за кредит.

И да се у овој кући слави свака субота и неђеља богатијим ручком и вечером, да се прави славље за два дечја рођендана, Први мај, 29. новембар и за Нову годину.

И да ћете их изненадити само понекад, па у фрижидеру неће бити сухомеснатих производа, али биће јаја, млека и комад сира, а у шпајзу ајвара, киселог купуса и бар пет-шест тегли киселих краставаца или парадајза, односно домаћег слатка.

“Да не лажем”, вели домаћица пошто ми је обелоданила све ставке свог породичног књиговодства, “и мени су јануар, мај и децембар најдужи месеци у години, јер се за празник Републике, Први мај и Нову годину троши немилице.

Али зато наиђу месеци воћа и поврћа, односно јефтине зелене пијаце па се то једно с другим пребије”.

“Kада отплатимо ауто, који ћемо ако пуно не поскупе на кредит купити до пролећа, почет ћемо размишљати и о викендици”, вели домаћин.

“Има један мој другар, такођер бравар-алатничар, парцелу једно 15 километара од града и ваљда ћемо моћи нешто крова да саставимо од каквих дасака и балвана, тако да се може лети и у рану јесен и пролеће бар сваки други викенд ноћити у природи.

Син ми расте а ја, погледајте ме, још бих могао једно радно време да одрадим дневно, и ми ћемо то сами, онако како умемо и можемо да изградимо, ако нас на неке “вијуге” не буду натерали урбанисти”.

А за Нову годину…

Ето, таква нам је рачуница просечне четверочлане југословенске породице, која је, као и већина наших породица, новогодишње празнике дочекала у свом дому, испред малог екрана и богате софре.

За ту софру, како нам је у поверењу рекла домаћице пре Нове године, спремљена су четири кг телећег печења, сарма од киселог купуса, килограм и по сухомеснатих производа, торта, пита с месом и сирница, 10 флаша пива, четири литра црног и два белог домаћег вина, а од раније је било ракије и вињака.

Kћерка је за поклон добила везену блузу, а син једну винђакну.

Је ли све то поједено и попијено, је ли било све у рахатлуку и весељу, не знам, али када сам их напуштао био сам уверен да се у овој домаћинској кући домаћински и живи и слави.”

Написао: Славко Станић (Вен, 1977.)

(Индеx)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде