Саша Недељковић: Солоки у савезу за телесно васпитање Партизан Југославије

Поделите:

 

У редовима Савеза Сокола Краљевине Југославије 1938-1939. било је 384.000 чланова, чланица, нараштаја и деце (1). У Другом светском рату окупатори су забранили Савез Сокола. У иностранству је наставио да ради Југословенски соко као део предратног Савеза Сокола Краљевине Југославије. После рата део сокола наставио је своју активност у организацијама коју је створила нова власт а део се повукао из јавног живота чувајући соколске традиције. Соколски предњаци су своју активност могли да наставе у Фискултурном савезу Југославије. Почетком 1948. установљен је Гимнастички савез Југославије, који је окупљао 60.000 вежбача у 862 друштва широм Југославије (2). Непосредно после оснивања, Гимнастички савез Југославије припремао је учешће југословенских вежбача на XI Свесоколском слету у Прагу 1948. То је био први испит нове организације, коју је требало положити у иностранству, пред братским народом Чехословачке и многобројним гостима из словенских и других земаља. Југословенска група у Прагу састојала се од 700 бораца Југословенске ратне морнарице и 3.300 фискултурника чланова ФИСАЈ-а и Гимнастичког савеза.У Праг су ишли са 10 великих специјалних путничких возова. Сем морнара око половина вежбача били су предратни соколи (др. Виктор Мурник, др. Иван Пустишек, Ангелина Петровић, …). Резолуција Информбироа објављена је на Видовдан. Вежбачи су на путу дознали за резолуцију и по ауторима књиге “Наш спорт у 1948” њихов одговор био је чврста решеност да свим својим снагама прикажу бар један део истините и стварне Југославије. У вежби су морнари својим телима изводили контуре брода, сидро и грб ФНРЈ. Омладинци и омладинке изводили су вежбе које су изражавале славну историју и стварност Титове Југославије. Њихов наступ био је бурно поздрављен, а посебно скупина „Турски марш“ коју је за соколске потребе пре Другог светског рата приредио др. Виктор Мурник, први начелник Југословенског соколског савеза. Др. Виктор Мурник је припремио екипу за слет. Представу је гледало 300.000 посматрача на великом стадиону у Прагу. Кроз подршку југословенским вежбачима грађани су изражавали свој протест због совјетске окупације и успостављања социјалистичког система. Никола Пилауер, члан сокола у Белој Цркви, који је учествовао као морнар Југословенске ратне морнарице описао је своје доживљаје са слета: „ … у Праг смо стигли око десет сати пре подне. Стварно је то био спектакуларан дочек, сви становници Прага изашли су да нас поздраве …Тог истог дана објављена је резолуција Имформ бироа. Масу људи ништа није могло да заустави да на чешком језику кличу наздар југославски наможњици”. … Више земаља је учествовало на слету, али публика је од нас тражила да из дана у дан понављамо вежбе, како би што више људи из Чешке могли да дођу и виде нас … После двадесетог дана ред је био да кренемо, укрцали смо се у воз, али воз није могао да крене од Чеха који су нам приредили испрачај. После три сата кашњења, кренули смо за Београд. …У Београду смо извели цео програм на Хиподрому код Цареве ћуприје.”

У оквиру прославе Дана Републике, 29. новембра 1948. одржана је на Коларчевом универзитету у Београду свечана академија Гимнастичког савеза Југославије. Присуствовали су члан Политбироа КПЈ Моша Пијаде, потпретседник Президијума Народне скупштине Јосип Рус, …претседник Фискултурног савеза Југославије Владимир Дедијер, … . Комитет за фискултуру владе ФНРЈ и Извршни одбор Фискултурног савеза Југославије одлучили су да на академији заједнички одају признање за залагање и високу патриотску свест колективу учесника на Свесоколском слету у Прагу 1948. и то: свим вежбачима, водницима, командирима и заменицима командира чета, свим штабовима бригада и главном штабу у саставу: Јозо Бачић, командант; Неда Крмпотић, заменик команданта; др Ивко Пустишек, начелник; чланови штаба: Бора Стојадиновић, Владо Јуранчић, Рудолф Цар, Јован Шћекић, Томаш Шавник. Засебно су похваљени: др Виктор Мурник, Петар Ламза, Борис Грегорка, Виктор Линтнер, Рафо Бан, Јелка Бан, Јелица Васас, Милица Шепа, Васиљка Ракић, Лојзе Шаворн, Фране Жиц, Драгица Баслетић, Јанко Кавчић, Славко Пољшак, Дана Пољшак, Зденко Павић, Емил Вукотић, Душко Момчиловић, Душко Стефановић, Боса Узелац, Раденко Ковачевић, Љуба Милојевић, Кадро Фетахагић, Цане Аврамовски, Мирко Радулов, Драгутин Ћосић, Славољуб Ђукић, Јован Цекић, Едо Љубибратић, Олга Кержан … Како је истакла Неда Крмпотић, учесник на слету: „Лик фискултурника-вежбача са прашког слета, који са упорношћу и доследношћу учи и извршава задатак, који је пламени и одважни патриота своје домовине остаће светли пример у развоју наше фискултурне организације, која у својим редовима васпитава и има такве људе.“ (3)

На новембарској Савезној скупштини 1951. Гимнастички савез Југославије усвојио је ново име: Партизан Југославије Савез за телесно васпитање. У 1955. имао је 1.012 друштава и 248.097 чланова. Учествовао је Титовој штафети и Првомајској паради. Своју десетогодишњицу Партизан Југославије прославио је 1958. Те године Партизан Југославије окупљао је 242.993 припадника. Чланови Партизана били су активни учесници у изградњи земље. Пет бригада СТВ Партизана учествовало је 1958. на изградњи Аутопута Загреб–Љубљана. На деоници Параћин-Ниш 1959. 4 партизанске бригаде – учеснице на завршној спортској приредби у оквиру Дана младости у Београду добиле су више пута назив ударних бригада. У част 40-годишњице КП Југославије у Београду је од 25 јуна до 6 јула 1959. одржан Савезни слет Партизана (4).

Као пример соколских предњака који су после рата наставили да раде у Партизану можемо навести пример Милорада Вукадиновића. Био је начелник Соколског друштва у Кули (1928.-1941), Соколског Окружја (1936.-1941.) и један од четворице заменика начелника Новосадске соколске жупе (1938.-1941.) а после рата биран је у највиша стручна тела СТВ „Партизана“. Године 1932. завршио је једногодишњу Вишу савезну предњачку школу за физичку културу у Марибору, коју је водио Леон Штукељ. Милорад Вукадиновић остао је упамћен као непревазиђени аутор слетских вежби на просторима Југославије, пре свега за велике слетове, 25 маја. Његове оригиналне композиције извођене су девет пута на приредбама поводом Дана младости у Београду. Учествовао је до 1985. на спартакијадама у Прагу. Добитник је Ордена рада са сребрним венцем, Награде „25 мај“, Спартакове награде … . Захвајуљући његовом труду Прво гимнастичко друштво Нови Сад (од 1952. ДТВ Партизан) доживело је процват у свим активностима. За часопис Око соколово изјавио је: „Срећан сам и задовољан што сам упознао соколску идеју и што је она просветила мој живот и указала ми на праве вредности. Усвојио сам тај начин размишљања, рада и понашања и никада нисам зажалио због тога.“(5) Други пример је Милица Шепа, члан начелништва Сокола Југославије а после рата члан СТВ „Партизана“. Била је професор Високе школе за физичко васпитање (од 1936. до 1941. и 1945-46) а од 1946. на ДИФ-у (6). Иван Иванчевић, члан соколског друштва у Сомбору, на Свесловенском првенству у Софији 1939. освојио је прво место на карикама и у вишебоју. После другог светског рата био је тренер и предводник државне југословенске гимнастичарске репрезентације, у којој је поред њега већина такмичара била из редова сокола.(7)

Партизан је променио име у Савез за физичко васпитање и рекреацију „Партизан“, чије се активности поред настојања везаних за очување здравља и подизање радних и одбрамбених способности усмеравале на приређивање великих такмичења и смотри. Такмичења у вишебоју одржавана су до 1981.(Шибеник, Будва, Охрид, Тјентиште, Марибор, Приштина, Ровињ итд.). Број друштава Партизан и број његових чланова из године у годину се смањивао упркос званичном државном установљавању да ове организације имају статус друштвених организација „од посебног интереса“ (8).

Др. Ивко Пустишек је заједно са још десет бивших чланова Начелништва Савеза за телесно васпитање „Партизан Југославије“ у периоду 1947-1956. покренуо средином јуна 1992. иницијативу за обнову соколског савеза. Упутили су Председништву Савеза за спортску рекреацију и физичко васпитање „Партизан Југославије“ „Предлог за увођење масовног свестраног телесног васпитања у СР Југославији“. Председништво Савеза одбацило је ту иницијативу. Савез за спортску рекреацију „Партизан“ Београда се на скупштини 23. децембра 1992. вратио традицији и назвао се „Савез Соко Београд“. Исто су поступила и друштва Партизана у другим градовима (Нови Сад, Димитровград, Прокупље, итд.) (9).

Као пример оних чланова предратног Савеза сокола који су остали изван СТВ Партизана навешћемо пример Соколског друштва Београд III на Звездари. Утицај који је соколски рад имао на тадашње чланове био је толико снажан да пет деценија социјалистичке Југославије нису могле да га избришу. Бивши чланови су све време одржавали међусобне контакте. На иницијативу Петра Дунђерског и Јована Мајсеца од 1960. почело је дружење старих сокола са Звездаре. Састајали су се у салама ресторана да би обновили успомене из младости проведене у соколани. Позивима су се одазивали готово сви стари соколи. Дешавало се да буде присутно и по 40 особа. Веровали су да ће Соколство кад-тад опет заживети. Зато су радосно дочекани први знаци обнављања Савеза Сокола 1992. Подстакнути овим окупили су се предратни чланови, образовали иницијативни одбор и после неколико састанака одржали обнављачку скупштину Соколског друштва Београд III Звездара 8. маја 1993. Настао је период поновног окупљања старог чланства и пријем нових чланова из породица старих чланова (10).

За време Другог светског рата окупационе и усташке власти сломиле су соколима крила. После рата организују се нове организације које се баве телесним вежбањем и развојем спорта. Али тај масовни рад и наставу телесног вежбања у школама обављају бивши соколи који су били врхунски оспособљени за тај рад. Бивши соколи су припремали и организовали највеће слетове у држави. Тако да је развој масовне фискултуре после рата надограђиван на претходним соколским основама. Може се речи да је Соколство после Другог светског рата било потпуно онемогућено, али соколске идеје нису нестале. После пет деценија Соколски покрет обновио је свој рад. Милорад Јевтић, носилац Албанске споменице, Ордена Св.Саве и Југословенске круне, и члан највишег соколског руководства пре Другог светског рата, 8. августа 1991. упутио је позив старим члановима сокола на окупљање и обнављање соколских друштава. Стари чланови сокола су на скупштини у Београду 23.јула 1992. обновили Савез сокола (11).

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Извори :

  1. Око соколово“ стр.28, Ванредни број, јануар-април 2008, Београд

  2. Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула“, Београд 1959;

  3. Уредник Љубомир Вукадиновић, „Наш спорт у 1948“, Београд 1949; Павле Врачарић, „Обнављање соколства на територији Савезне републике Југославије“, „Саветовање улога обновљеног соколства …“, Издавач Соколска жупа Београд, јун 1996, Београд,стр.30; Никола Пилауер, члан сокола у Белој Цркви (Банат), „Учешће на слету у Прагу 1948. године“, „Око соколово“ бр.41-42, Београд, јул 2011, стр.25,26;

  4. ,,Годишњак Савеза спортова Југославије” Београд, 1955, стр. 344; „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула“, Београд 1959;

  5. Соколски и гимнастички великан ушао у 101 годину живота“,стр.14-16, „Око соколово“ бр.31-32, децембар 2008, Београд

  6. Борко Богојевић, „И оне су допринеле угледу Соколства“, стр.22, „Око соколово“ бр.33-34, јул 2009, Београд

  7. Око Соколово“, бр.37-38, Београд јун-јул 2010, стр.26;

  8. Развој масовне физичке културе после Другог светског рата“, стр.29, Око Соколово, Ванредни број, јануар-април 2008, Београд;

  9. Павле Врачарић, „Обнављање соколства на територији Савезне републике Југославије“, стр. 37,38, „Саветовање улога обновљеног соколства …“, Издавач Соколска жупа Београд, јун 1996, Београд

  10. Зоран Андрејевић,Соколско друштво Београд III Звездара”,„Око соколово“, бр.7, Београд, јануар 1997, стр. 8,9; Зоран Андрејевић, заменик старешине Соко III Београд, Соколско дружење за животни век”, Око соколово”, бр. 15-16, Београд, децембар 2000-фебруар 2001, стр.29,30;

  11. Говор др Гордане Рајновић“, „Око соколово“, Ванредни број, јануар-април 2008, Београд, стр.11,12;

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *