Јеромонах Игњатије Шестаков – Срби су стварно небески народ

Поделите:

Када чујем реч Србија – прво помислим на своје пријатеље, на оно: опет ови Срби, тај луди народ, још увек небески, хаха..!
Срби су стварно небески народ. Јер да нису – не знам како би функционисали. Има ту неке логике. Треба њих добро схватити. Руси су „пијани“ од ових Срба. А у принципу и јесу пијани! Треба још проћи неке фазе, да бисмо могли нешто да створимо, треба добро и дубоко упознати суштину српског бића, логику размишљања. Има код вас много регионалних разлика.
Како руско монаштво гледа на Косово?
Уопште, све што је са тим везно, овде изазива посебну врсту занимања, нешто што нас вуче да увек будемо са вама, посебно кад знамо какве су косовске муке! Не знају сви добро суштину проблема и историју тог парчета српске земље. Често мешају људи рат у Босни и Косово, то је за њих скоро исто. Занимање је веома озбиљно и многи би отишли тамо да виде шта је истина. Друге цивилизације раде на Косову плански, то су они који раде против српског Косова. Ту има много фактора зашто је тако. Срби су су веома далеко од Русије, све се ради од случаја до случаја. Грци доста помажу Србима и то раде плански. Ми смо имали издајнике на челу наше државе. Неки историјски моменти су пореметили руско-српске односе од Револуције до Другог светског рата. Деца у школи нису ни учила где је Србија. У Титовском периоду било је свеславенско у почетку. Српске бајке су штампане у Москви 1952. године. После је опет настао расцеп и нико ништа није знао. Када је дошло до распада Југославије, ми смо имали своје издајнике. Односи са балканским земљама су били покварени. Хуманитарна помоћ може да се прикупи, али је велики проблем доставе до Србије, баш због те удаљености. Ја могу организовати велики прилив, чак 4 камиона помоћи за пар дана и то у једном манастиру. Али је дистрибуција проблем.
Шта је слика правог монашког живота?
Знате шта, хришћанство је постало најраширеније у градовима. Наша вера је раниjе, са социјалне тачке гледишта била вера сељака, аграрна вера. То је код Срба још уочљивије због живота под Турцима. Сада је другачије. Сви су усамљени, породичне везе су се покидале и велики број људи је несрећан. Монаси живе као једна права породица – братство. Они су везани тако да увек могу да се ослоне једни на друге: да се посаветују, поуче, и тако бивају духовно здравији. Некада је постојао стид, постојали су животни критеријуми. Тога сада нема, или има врло мало,али човек је друштвено биће и тако треба да буде да би био духовно здрав.

ИСКРА

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *