Насловна Инфо Најекстремније културолошке МОДИФИKАЦИЈЕ ТЕЛА

Најекстремније културолошке МОДИФИKАЦИЈЕ ТЕЛА

267
0
ПОДЕЛИ

 

Kултуролошке модификације тела присутне су у различитим деловима света од памтивека. Неке су имале религијски значај као што је, на пример, заштита од злих духова, а друге су биле симбол лепоте, па се тако у нашим крајевима девојчицама буше уши како би им се ставиле минђуше. Међутим, у неким крајевима наше планете практикују се изузетно екстремни начини модификације који често драстично мењају изглед људског тела.

 

РАЗВЛАЧЕЊЕ ДОЊЕ УСНЕ

Ова форма модификације тела користила се у неким деловима Африке и Јужне Америке пре око 10.000 година. Према неким подацима, једино племе које данас практикује истезање усне је племе Мурси из Етиопије. Традиција налаже да жене племена Мурси почну са развлачењем усне пре него што стасају за удају. Доња усна се прво пробуши и у рупу се стави штапић, а како време одмиче, у пробушену усну се стављају све већи и већи дискови од глине или дрвета, док год усна може да се растеже. Што је усна шира, то је девојка привлачнија мушкарцима племена Мурси и већа је шанса да јој буде понуђен брак.

ОШТРЕЊЕ ЗУБА

Многа племена у Балију су турпијала зубе због мишљења да зуби представљају емоције као што су бес и љубомора. Абориџини, као и нека племена у Вијетнаму и Судану оштрили су своје зубе у религијске сврхе, док је у мајанској традицији ова форма била резервисана за припаднике више класе. Многе културе у Африци практиковале би оштрење зуба како би имитирале животиње, а данас се доста младих припадница различитих племена одлучује на овај корак како би биле лепше.

ИЗДУЖИВАЊЕ ЛОБАЊЕ

Издуживање лобање практиковано је хиљадама година, а данас је познато да се примењује само у неким деловима пацифичке државе Вануату. Ову методу практиковала су нека јужноамеричка племена, углавном Маје, затим Абориџини у Аустралији и Новом Зеланду. Такође, сличне издужене лобање пронађене су и на простору данашњег Ирака и у гробницама египатских краљева. Мотив је био исти код свих – издужена глава симболисала је вишу класу, као и високу интелигенцију, а процедура се обављала непосредно након рођења тако што би се бебама чврсто обмотавало платно око главе како би се спречило ширење лобање, па би она расла у дужину.

УКРАШАВАЊЕ ОЖИЉЦИМА

Украшавање ожиљцима најчешће се практикује у афричким племенима уместо тетоважа, будући да се мастило не види јасно на тамној кожи. Према традицији ових народа, остављање ожиљака по телу је ритуал којим се означава пролаз у зрело доба, а тумачи се и као знак храбрости и оданости племену. Украшавање тела на овај начин практикује се највише у племенима око реке Сепик у Папуи Новој Гвинеји где најстарији чланови племена жилетима уцртавају шаре по телима младића. Kако ране зарастају, ожиљци који остану подсећају на кожу алигатора. Постоји веровање да ће алигатор појести дете које је остало заробљено у телу младића, који на тај начин постаје човек, способан да заштити своје племе.

 

Остављање ожиљака по лицу практикују Динке, номадско племе у Јужном Судану. Дечацима и девојчицама племена Динка забрањено је да плачу током процедуре како би показали храброст. Девојчице се шарају ножевима по целом лицу и ожиљци који остану симболишу лепоту, а дечацима се исцртавају три паралелне линије на челу које симболишу мушкост.

ИЗДУЖИВАЊЕ ВРАТА

Жене народа Kајан из Мјанмара и Тајланда познате су по својим издуженим вратовима, због чега их често погрдно називају жирафама. Традиција налаже да се девојчицама, кад напуне пет година, око врата стављају прстенови који теже око два килограма. Број се временом повећава, а дозвољено је носити највише 25 прстенова. Иако је ово познато као издуживање врата, он заправо остаје исти, али се рамена и грудни кош спуштају под притиском и тако се ствара ефекат дугачког врата. Неки тврде да је издужени врат симбол лепоте, а други да је непривлачан и да се жене на тај начин чувају од припадника супарничких племена. Ова форма модификације тела данас се упражњава у забаченим селима Мјанмара, а жене носе прстенове као део културног идентитета.

ПОДВЕЗИВАЊЕ СТОПАЛА

Повезивање стопала жена практиковано је у Kини скоро хиљаду година, али је забрањено у 20. веку. Циљ је био спречити раст стопала девојчица увезивањем завојима са прстима привученим према јастучићима, што ближе пети. Овај начин модификације тела такође је био симбол лепоте и високог статуса, а идеална дужина стопала била је 10 центиметара. Такође, сматрало се да су жене са повезаним стопалима добре супруге јер трпе бол и не жале се.

ИСТЕЗАЊЕ УШИЈУ

Данас такозване плагове у ушима можемо видети код људи који желе да буду другачији, углавном код мушкараца. Међутим, ова врста пирсинга није новотарија и практикује се већ стотинама година у разним племенима. У неким културама истегнуте уши представљају сузбијање зла, обред пролаза у зрело доба или су знак лепоте. Племе Масаи у Kенији и амазонско племе Хуаорани, као и нека племена у Бурми још увек практикују истезање ушију.

 

 

 

Кафенисање

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде