Насловна Актуелно Видоје Марјановић: СРБИМА ПРЕТИ БЕЗЕМЉАШТВО-Надничари на сопственој земљи

Видоје Марјановић: СРБИМА ПРЕТИ БЕЗЕМЉАШТВО-Надничари на сопственој земљи

500
0
ПОДЕЛИ

Чл. 63. т. 2. ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању) Србија се обавезала да ће почев од 1. септембра ове године усклади своје законе о стицању својине над непокретностима усклади тако што ће дозволити држављанима чланица ЕУ да могу да стичу право својине над некретнинама под истим условима као држављани Србије.

Министар пољопривреде Србије обећао је да ће услови за стицање својине над пољопривредним земљиштем бити знатно пооштрени. Међутим, данас је половина августа а нема информација о томе да ли је измена Закона о пољопривредном земљишту урађена и пуштена у скупштинску процедуру.

Веома важно питање је да ли ће се најављене рестриктивне мере по начелу правне једнакости које налаже ССП односити и на домаћа лица, а не само на страна, и да ли ће се односити и на домаће компаније у већинском иностраном власништву! Међутим, суштинско питање је да ли ће држава политиком истих права странаца и домаћих лица довести у питање свој правни поредак и суверенитет државе?

Правна садржина суштине питања у вези са продајом пољопривредног земљишта странцима, тврде поједини стручни кругови, није чије ће бити пољопривредно земљиште, већ на који начин ће се том земљом управљати. Веома је важна, како кажу, стратегија очувања ораница, у смислу да је земља хранитељка необновљив ресурс државе и народа који се мора чувати.

Ако се држава буде у интересу перспективе учлањивања у ЕУ придржавала ССП, онда она неће моћи заштитити нашу пољопривредну производњу и производњу хране, а познато је да је Србија постала једна од осам најсиромашнијих земаља на свету (према истраживањима јапанског КАТО института). Тиме би држава лишила природног права домаће становништво да земљиште наслеђено од предака наследе потомцидржављани Србије. Супротно томе, ССП почива на начелу правне једнакости између странаца из земаља чланица ЕУ и грађана Србије.

Суверена држава је дужна да првенствено води рачуна само о интересу и добру својих грађана, а да интересе страних лица трпи односно толерише (како би то рекли Енглези). У складу с тим, наш јавни, национални интерес налаже да се уведе забрана да странци могу бити носиоци стварних права над пољопривредним земљиштем у Србији. Ово је у складу са чл. 88. Устава Србије који регулише својину над пољопривредним земљиштем у приватној својини и предвиђа да се законом може увести ограничење када је у питању слобода расолагања пољопривредним земљиштем ако је то у јавном интересу и ако се тиме спречава злоупотреба права.
Не треба сметнути с ума да су странци већ на разне незаконите начине постали власници значајних површина пољопривредног земљишта у Србији (на пример, путем приватизације домаћих компанија које су имале земљиште у коришћењу ради обављања своје делатности. Мађарска је, на пример, откупила од странаца такво земљиште и недавно је уставним изменама забранила продају земљишта странцима. А није због тога сносила последице одмазде администрације ЕУ.

Законом о пољопривредном земљишту, чл. 1, утврђен је да „власник пољопривреног земљишта не може бити страно физичко, односно правно лице“. Најављена измена закона већ касни и питање је какве ће услове стицања власништва над пољопривредним власништвом утврдити и да ли ће се влада придржавати могућности из чл. ((. Устава.
Србија је једина земља која у фази кандидатуре за чланство у ЕУ преузела обавезу да продаје странцима пољопривредно земљиште под истим условима као и домаћим лицима.

Продаја земљишта странцима изазвала би огромне последице по државу и нацију: велика понуда земљишта на тржишту битно би смањила цену земљишта и странци би по веома ниској цени дошли у посед већине површина обрадивог и другог земљишта, чиме би био угрожен суверенитет државе Србије.

Земље чланице ЕУ, које су ову обавезу преузеле у периоду после ступања у чланство, ЕУ (Словенија, Естонија, Мађарска, па чак и Данска) накнадно су утврдиле разна ограничења у вези са продајом земљишта: странац мора имати држављанство земље продавца у одређеном минималном периоду,; предност имају млади домаћи пољопривредници; утврђивање максимума земљишта које се може продати странцу; суспензија обавезе за продају земљишта странцима…

У Србији има следећих предлога у вези са изменама Закона о пољопривредном земљишту: условљавање поседовања држављанства Србије и живота у њој у минималном периоду; условљавање минималног периода професионалног бављења пољопривредном производњом у Србији; ограничење максимума купљеног поседа; забрана продаје земљишта у одређеном периоду после учлањења у ЕУ (што значи да се продаје не би могла вршти пре тога)…

У Србији пољопривредно земљиште покрива више од 3,8 мил. ха (54,3% је у државном власништву, 28,5% у друштвеном власништву, а 17,2% у задружном власништву). Број пољопривредних газдинстава је 631.552; има чланова пољопривредних газдинстава и стално запослених у тим газдинствима око 1,4 милиона лица. Пољопривредно земљиште заузима само 49,8% укупне територије државе.

Видоје Марјановић

Линкови о продаји пољопривредног земљишта Србије:
http://www.blic.rs/…/srbija-ce-zbog-eu-uskoro-morat…/x5mreyk
https://www.ekspres.net/…/ssp-i-poljoprivredno-zemljiste-mo…
http://www.agromedia.rs/…/sat-otkucava-da-li-ce-od-septembr…
http://www.poljomagazin.com/?p=26853

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде