Насловна Актуелно Драгомир Анђелковић: Декларација и геноцид

Драгомир Анђелковић: Декларација и геноцид

706
17
ПОДЕЛИ

Драгомир Анђелковић: Декларација и геноцид

О немачком профитерству на туђим, стварним и измишљеним злочинима, и о потреби да Србија почне много озбиљније да се бори за истину о геноциду над Србима. Најављена државна декларација, да не би испала пуцањ у празно, прилика је за то када већ нека друга важна питања чини се неће бити отворена.

Хрвати су, додуше за нијансу мање помпезно него раније, обележили још једну годишњицу операције „Олуја“, током које су протерали стотине хиљада Срба те убили више хиљада наших сународника. За нас је то злочиначка акција у много чему налик ономе што су против нашег народа предузимале хрватски нацисти током Другог светског рата, док је Загреб оцењује као „величанствену победу“. Западни медији су дуго били ближе хрватској верзији да би се последњих година полако померали ка српској. Што је необично у томе предњаче немачки и аустријски медији. Да ли се ту ради о потврди наше старе тезе да ће истина пре или касније надвладати лаж? Нажалост – не!

НЕМАЧКИ КОМПЛЕКС

Није било лако бити Немац после Другог светског рата. Не само нацисти, већ и Немци генерално, у филмовима и стриповима, романима и кабареима, серијама и вицевима – представљани су као зли, а неретко и глупи људи. Где год да су грађани некадашње Западне Немачке кретали (држављани Источне Немачке тај проблем нису имали јер скоро нигде нису могли да путују), сусретали су се са негативним стереотипима. Временом, они су бледели, али нису нестали. Оно што је било још горе од тога, то је да су и сами Немци, у контексту наметнуте политике денацификације, од малих ногу морали да прихватају бар део колективне кривице. Расли су уз систематско натурање, односно усвајање комплекса кривице. Нацисти су урадили ужасне ствари, и самим тим што су били њихови сународници, досуђено им је да због њих морају стално да се кају те црвене (или се праве да то раде).

Наизглед, негативно немачко искуство те врсте, требало је да допринесе њиховом критичком односу према сличном пропагандом третману другог народа. Међутим, није. Штавише било је обрнуто. Ради прања или бар релативизације сопствене националне прошлости, бројни немачки медији, новинари и политичари, али и научници и публицисти, у доба распада СФРЈ и ратова за југословенско наслеђе, учествовали су у креирању и ширењу лажне слике о српском народу. У томе су несумњиво били присутни немачки (гео)политички интереси, али не треба занемарити ни значајну психолошку компоненту повезану са оним о чему смо говорили.

Што су више пута помињани измишљени српски концентрациони логори, што су наглашеније наметане лажи о масовним покољима које су од Босне до Косова наводно починиле наше снаге, то је за Немце био мањи терет Аушвица. Пропорционално томе колико је увеличаван број сребреничких жртава, мање су Гебелсове и Герингове сународнике прогањале сенке страдалих током Холокауста. Живот је такав, туђа мука сопствену ублажава, а туђа недела олакшавају грижу савести због својих. Нема везе да ли су туђи злочини измишљени или преувеличани, битно је да обичном Немцу прича делује убедљиво. Отуда су мрачне фантазмагорије о српским злочинима из 90-их година прошлог века наставиле да живе у немачким средствима масовног информисања целовитије него у другим западним медијима и пошто су ратови на нашим просторима прохујали.

Сребреничке и друге лажи тог типа, пригодним приликама (нпр. око годишњице стављања тог источнобосанског града под контролу српских снага) постају врло присутне и у, примера ради, англосаксонским новинама и ТВ програмима. Међутим ту се ради о професионалној пропаганди срачунатој на оправдавање сопственог агресивног и империјалистичког понашања у прошлости, односно у циљу очувања сада већ пољуљаног глобалног поретка који су евротлантски центри моћи наметнули – између осталог и сламајући наш отпор – крајем прошлог века. Код Немаца у свему томе има много више емоција. Све и даље служи у многоме лечењу њихових дубоко повређених душа. И ту се крије за нас опасност која ће поново појачано доћи до изражаја у некој предстојећој фази ЕУ интеграција.

ОПАЖАЊЕ ХРВАТСКИХ ЗЛОЧИНА

Ту се, додуше, кристалисао и проблем за Хрвате. Када су утихнули антисрпски ратни бубњеви, на Западу је за нијансу објективније или тачније малчице мање необјективно, отпочело сагледавање дешавања на нашим просторима у доба распада СФРЈ и непосредно после њега. У таквим околностима огромни хрватски зличини, који су често превиђани, нису могли да се не опазе. То не треба ни рећи није значило да се одустало од лажи о драстично предимензионираним ратним негативним појавама иза којих су стајали поједини наши сународници, нити од накарадног клишеа према коме се ту радило о некаквом нашем мрачном плану. Но, макар хрватски истински злочини нису више били игнорисани. У томе, ни ту димензију не треба занемарити, постоји и геополитички сегмент.

Модерна хрватска држава (а ако се одбаце историјски митови питање је да ли је икада постојала нека друга) рођена је као немачко чедо. Међутим, Хрвати нису дуго остали ексклузивни берлински пулени. Брзо су почели да сагледавају „савезничке“ раскораке између САД и Немачке те да се на тој релацији понашају клијентски променљиво. То је утицало на промену односа немачких медија према њима. Англосаксонски су их одувек третирали прагматично, по принципу колико користи од њих толико и селективности за лоше што су Хрвати починили или пак (не)основаних хвалоспева њима у прилог. У свему томе постојао је геополитички али и класичан лобистички резон. С друге стране у већини немачким медија Хрвати су дуго имали безрезервно миљеничку позицију.

То се, у не малој мери, променило. Срби су и даље морално „црни“. То је константа. Али и Хрвати су озбиљно потамнели. И најмање је у томе битна све више пронемачка позиција Београда. Неког значаја и то има, али други фактори су важнији. А међу њима је далеко од тога да буде на последњем месту оно чиме смо се бавили тј. немачка потреба да лечем сопствене комплексе. Прича о „српским негативцима“ је већ истрошена, па добро дође хрватско освежење. Из истог разлога се у немачким медијима толико пише о, примера ради, турским злочинима над Јерменима. Ту се ради, објективно, о геноциду из времена Првог светског рата, какав су Немци починили над Јеврејима а Хрвати над Србима у Другом светском рату. Но, туђа мука мало боли прагматичне западњаке, осим ако неко нема интерес да се ка њој усмере и у таквом стању одрже рефлектори јавности. Када се ради о Холокаусту и разлозима што је свест о њему развијена, учвршћена и одржавана на начин да не изгуби са временом ни атом набоја – не треба шире ни причати.

Када је у питању глобално расветљавање геноцида над Јерменима, ту се пак ради о систематском деловању бројне и утицајне јерменске дијаспоре, обновљене јерменске државе али (гео)политичким мотивима који су променљиво присутни на Западу. Међутим, у Немачкој јерменска дијаспора нема ни приближно демографски, политички, економски и културни значај као у Француској, а чак и док је Берлин наглашено држао до добрих односа са Турском, у водећој земљи ЕУ се одвијала серија интензивних акција са намером да се у потпуности обелодани и осуди оно што се средином и крајем Првог светског рата догодило Јерменима на просторима Отоманског царства. Да не понављам зашто је било и остало тако.

ГЕНОЦИДНИ ДАНАК

Из свега реченог је јасно шта нас на плану инсистирања на признању непостојећег геноцида у Сребреници чека са Берлином. А нама Србима не треба да буде утеха што се у Немачкој и донекле другим западним земљама све чешће говори о наведеном, а поготово Хрватским злочинима почињеним над нама. Уместо тога треба да нас плаши то што ће пропорционално одмицању процеса ЕУ интеграција (без обзира да ли ћемо стићи до капија Уније или не), услед уверености да смо спремни да све више плаћамо нове етапе на том путу својим уступцима, Немци покушати да нам наметну „геноцидни данак“.

Није нам олашкање – мада на мах тако може да делује – што се измишљен геноцид који се приписује нама ставља у исти ред са истинским геноцидима које су починили Хрвати или Немци па и Турци. Но, нажалост, колико год да се активирамо у борби против сребреничких и сличних лажи (а сада смо и на том пољу, част изузецима, прилично пасивни), нећемо постићи превелике резултате. Дух страшне лажи је пуштен из боце и у њу више неће бити враћен.

Наравно, то није разлог да не дамо све од себе како би га сузбијали. Уосталом, тиме браним и себе од немачке судбине. Победнички смо изашли из велике офанзиве – и на нашем терену хистерично покренуте после 5. октобра кампање – која је имала за циљ да нам наметне суочавање за измишљеним злочинима. Уз све наше мане, показали смо се као „тврд орах“ када се радило о тој врсти препарирања наше свести и савести. Али у контексту ЕУ интеграција суочићемо се са новим ударом, овај пут мање усмереним ка дубинском усвајању лажи у кратком року, већ ка наметању законских оквира којима би било санкционисано негирање измишљених наших злочина. Делујући офанзивно ка иностранству макар и без шансе да суштински елиминишемо сребреничку превару, бар смањујемо шансе да се наведена прича радикално отвори. Благовремено шаљемо Немцима поруку шта нећемо прихватити и тако их обесхрабрујући да пакет глупости које од нас траже категорички допуне захтевом да прихватимо лаж о геноциду у Сребреници и уз то колико-толико споља ипак смањујемо метастазе антисрпске пропаганде.

ПОИГРАВАЊЕ ТРАГЕДИЈОМ

Зато најављена декларација за „опстанак нације“ треба да има део који се односи на то питање. И што је још важније, на питање ширења истине о геноциду над Србима почињеном у НДХ који је на неки начин окончала савремена Хрватска. Без трунке пропагандних претеривања оно што су од 1941. до 1945. Србима радиле хрватске усташе било је идентично (по технологији злочина и горе) ономе што су чинили немачки нацисти Јеврејима. То свет мора да зна. Битно је и само по себи и, да поновим, као штити од наметања нама „геноцидности“. Ако се потрудимо, ту реално можемо да постигнемо успех. Али важно је да и сами према томе променимо однос а не да наши политичари целу ствар повремено користе за личну промоцију или тек као дневнополитички аргумент у препуцавању са окружењем.

Колико смо само, примера ради, имали до сада „искрених“ заклињања са разних страна да ћемо добити српски Јад Вашем – музеј геноцида; и никоме ништа. Речи лете а дела изостају! Уз наду политичара да су речи заборављене. Да тако не би било и даље држава коначно мора да формализује и на тим основама учини систематским деловање у циљу глобалног ширења истине о томе да су Срби уз Јевреје, Роме и Јермене, једини народ европског круга, који је, после тзв. мрачне фазе верских ратова у 16-17. веку, био изложен геноциду. Ту се не ради само о прошлости. Ко заборавља злочине који су над њим почињени, призива нове. Стога, у питању је и наша будућност тј. оно што спада у домен „опстанка нације“ и са тим повезане декларације.

А када смо већ код ње, да се не лажемо, готово сам сигуран да се та декларација неће бавити најважнијим питањима за националну будућност. Нема код нас храбрости да се српско питање отвори као државно, на начин који би подразумевао макар наш став да мирним средствима одбацујемо поредак који нам је силом, противно праву и правди, наметнут НАТО ракетама или посредном подршком нашим регионалним непријатељима.

НУЖНИ МИНИМУМ

На нашој патриотској јавности је да то смирено али упорно тражи, односно да наступи борбено ако буде покушаја да се праве било какви статусни аранжмани по питању Косова без целовитог решавања српског питања. То би био дупли губитак: уз косовски слабила би се и позиција РС (која је много боља док је отворено за Берлин важно косовско питање). А када се ради о декларацији у оквирима онога зашта је актуелна политичка каста способна, максимум је – под условом да све не остане у домену пуких речи већ да се преточи и у програм деловања – ако се акценат стави на борбу за демографску и културно-идентитетску будућност српског народа али без селективности као што је случај сада, када се због односа са опскурним подгоричким режимом занемарује идентитетски геноцид над Србима у Црној Гори. И наравно ако се у све укључи борба у прилог истини о историјској трагедији која нам се догодила.

Добри односи“ са Немачком (ако је могуће без цинизма говорити о добрим односима са неким ко је промотер сецесије дела наше територије и на други начин ради против наших интереса) или било ким другим, не смеју се плаћати компромисима у вези са истином о геноциду који је извршен над српским народом и лажима о геноциду који смо наводно ми починили. Ваљда наше политичке елите могу толико да буду одговорне, а не да се задовоље (и нас убеђују да је то изванредно) тиме што ће наше „пријатељство“ са Немцима резултирати тиме да са њима и Хрватима поделимо кривицу за злочине које су оно чинили а ми заправо били жртве а не џелати! И још да будемо срећни што ми нисмо најгоре прошли.

То су смернице за што скорије деловање. Насупрот томе, ако се декларација сведе само на културу и ћирилицу, и то још начелно, онда боље и да је не доносимо. И сада имамо законске одредбе које ћирилицу треба да штите али их не примењујемо а када се ради о култури, о важним питањима из њеног домена и даље одлучују разни србофоби. Све то може да се промени и без декларација, а ако се она доноси мора се макар на неким пољима отићи много даље. А то је, понављам, када већ државно вођство нема смелости за више, ширење истине о класичном геноциду над Србима у прошлости и борби против идентитетског геноцида над нашим народом која је у току у бившој „српској Спарти“ и на другим просторима.

Драгомир Анђелковић

17 КОМЕНТАРА

  1. je osporavati sta se dogodilo u Srebrenici, a drugo da je to sto se dogodilo zlocin genocida.Za genocid je kljucna namera pod kojom se podrazumevaju politicki akti, propaganda i stvaranje odgovarajuceg raspolozenja u javnosti.Zato neke NVO konstruisu „genocidnu nameru“ na nekim aktima vlasti u R.Srpskoj, svesne da taj aspekat nedostaje presudi o Srebrenici.Redefinicija genocida daje odredjenu „moralnu“ nadmoc onome ko ima tu moc definisanja.Zato se Srebrenica koristi za opravdanje novih intervencija „da se ne desi nova Srebrenica“, dok je Nemci koriste kako bi relativizovali svoje zlocine iz drugog svetskog rata isto kao i genocid nad Jermenima, u smislu „eto i drugi su to radili“.Stavljanje KiM i R.Srpske jedne pored drugih je dvosekli mac.Nase interese na KiM stiti pravo i to medjunarodno o nepromenjivosti granica, rezolucija 1244, zakljucci Badinterove komisije i ako se toga odreknemo tesko da cemo odbraniti R.Srpsku pozivajuci se na Sporazum iz Dejtona koji je vec vise puta krsen uz pristanak R.Srpske zarad „funkcionalne“ BiH i priblizavanja EU.Odbrana prava je uvek najsigurnija karta, pogotovo za male drzave.Ako se toga odreknemo, necemo imati na sta da se pozovemo.

  2. ma mi smo stvarno izasli kao jako jako cist narod. Nepostojeci genocid u Srebrenici….haha……strasno. Verovatno je bilo i nepostojece granatiranje i snajperisanje Sarajeva…..isterivanje u ubijanje bosnjaka u Visegradu….cela mreza koja posle rata stiti Karadzica i Mladica…i ubija cak i vojnike koje ih opaze….Nepostojece logore………i ni siptarski lesevi nisu prebacivani u rudnike i jezera po Srbiji…..ni domacine, stare oficire niko nije ubijao 1944, 1945, i 1946……100,000 ljudi u Srbiji je takodje toboze nestalo……mamu li vam jebem Udbasku bezobraznu……….

    • Види се да сте Ви Удбашки изданак или макар фан. Мешате лаж и истину како би ојачали прво а ослабили друго. Ваша титоистичка сабраћа су стварно завила Србију и Србе у црно. Почетак тога су биле масовне ликвидације угледних Срба од стране црвених терориста 1941 што је кулминирало масовним покољима 1944-45 о којима пишете. То јесте истина. Али је лаж прича о шиптарским лешевима, геноциду у Сребреници и сличном. То су неотитоистичке (другосрбијанске) и НАТО измишљотине. Ви све то одлично знате али удбашко-натовски задатак Вам је да трујете. Било би смешно да кажем: НА ЧАСТ ВАМ. Исту немате.

  3. Pa sto da ne psujem. ja normalno logicki pricam, a vi ovde prosipate parole ko da ste na nekom mitingu. Ako neko kaze laz je prica o siptarskim lesevima, genocidu u Srebrenici……to sto ja opsujem je nista….nista narocito…..vas treba da je sramota kako se izivljavate lupetanjima koje nemaju veze s vezom…..Ovaj mi na jednom sajtu kaze partizani imali na Neretvi 2,000 bolncarki i 15,000 boraca…..Komnen Seratlic kaze treba da se digne 4 miliona nas i da istereramo „zgadiju preko Prokletija“…..a kad kazes da bi nas bombardovali dok nas ne sravne sa zemljom onda kazu ne moze jer nas stiti rezolucija 1244,…….???? I sad je najgore sto ja psujem ????? Cuj ja komunista…heheh isto udbaski fazon….pimplujemo reci tipa ti meni ja tebi……..

    • Маљевићу једини комуниста сте овде ви. Користите њихову фразеологију, размишљате као они, пљујете по Цркви, вређате и псујете. Нисте удбаш зато што нисте ни способни да будете припадник или доушник неке такве службе, али сте засигурно нечији корисни идиот.

  4. Господине Анђелковић, људи о твоемо писние пишу свашта. Читай и Вулетове идиотизме. Гледао сам те и уживо, не само писана реч. Много знаш, имаш краљевску одмереност да не упадаш људима у реч, едно не знаш, мораш бити дрзак. Да би биио „безобразан“ мораш много знати. Да би посло све „у п.зду материну“ мораш знати како се праве деца. Ти беседиш о немачком, рватском, бошњачком… комплексу према Србима…а где су Руси и њихове трауме када помянеш Србе? За Толстоя знамо да е претеча бољшњвичке банде, али Досатоевски „икона“ православља. Страшно шта о Србима пише. Сви ћуте, а Вуле не ебе2% и из пуних уста: „То е олош и превара, лажна нада, Само Роде на крилима ове Империе спасићемо Колевку.“Шта то збориш Вуле?
    Нису Србљи гологизани иза дивљих Карпата, нити су Арбанси славни Илири коии су Римску империю држали на оштрици мача. Све набием на го к.руц док се не нађе мудо на „Видовдан“, не ове будалетине што пљую, само озбиљн човек. И ако се Вуле воли заебават, само озбиљан човек на ову тему

  5. Три комшинице свако ютро пию кафу заедно и трачаю. Две од њих, Перова и Жикина, Ђуровой: „Код мужа су хладна яя када их уватимо.“ Нема Ђуровице. Потрага, и нађоше е, лево око затворено и модро. Шта би сестро? Мрш у п.зду матеину. Уватим Ђуру за яя, а оно топла. Како Ђуро код тебе топла а код Пере и Жике ладна? Ладна, а! Како знаш?

  6. Ко е Ђуровица, кое е наравучение ове приче? Многострадални Србски народ, наебе ко жути, а нит лук ео, нит лук мирисо због „приятеља“. Ми све нешто, ово су нам приятељи, ово неприяељи…и докле тако? Због едне будале ми смо савезние и приятеље претворили у неприятеље, а њихова се де факто пита на Космету. Ми се уздамо у Русе и Кинезе? Ми смо луд народ (др Йован Рашковић) Макоше га комунисти.. Запамтите, само на крилима ове Империе. Ово нису новине, Вуле е то давно, давно рекао а сада само подвачим када комуњаре хоће да се „разграниче“ са Арбанасима, да се зна наше и „њихово“. Ало бре багро комуна снова, Космет е Србски а њихово само оно што су поштено купили од србске фукаре и олоша, а нама таквих у истории никада ние фалило. До юуче комуна талог,Кадињача, Сремски фронт…а пробуде се као националисти. Какви? Какве видите пред очима Вулин, Дачић…и они би да причаю са Арбанасима? Ово е Роде возљубљени тешка издая сужања Коминтерне. Сербия са Арбанасима и Рватима може причати само као чланица НАТО, све остало прдиле зреле а опадале зелене.

  7. Вуле, не може зауставити точак времена, комуњаре и наредних сто година. Шта то збориш Вуле? То што сте чули. Хоће ли нас бити за сто година? Хоће, али ми падамо испод бииолошке границе после кое нема обнове. Ми комунизам не смемо рушити контрареволуцииом као што блее њихови провокатори, ми га морамо изнети као антички Народ на плећима. Запамти Роде возљубљени, Вуле ти жели добро, тако ми Бог помого, нама су Руси донели комунизам на тенковским гусеницама, Сербия е одбацила Броза и његову багру као страно тело. Ништа преко ноћи. Йош минимум сто година. Ове пророчке речи не можете чути од Шешка, Вука, Благоя, Лажанског, Лучи…и остале комуна гериле. Останите на „Видовдан“ све док е веран Лазару и Милици србской удовици.

    • **nama su rusi doneli komunizam na tenkovskim gusenicama**
      kakva glupa tvrdnja..
      komunistička internacionala ili kominterna je ukinuta 1943..
      Josip Visarionovič je poslao depešu da se Tito i Yugoslovensko rukovodstvo izjasni jesu li za raspustanje kominterne u maju 1943…..
      naravno,složili su se potpisali dokument i poslali u Moskvu….
      dakle kominterna je rasturena 1943. a tenkovi su došli na Rumunsku granicu u jesen 1944.
      kako dakle oni donose komunizam kad je pre toga ceo svet izglasao da se gasi komunistička internacionala jer je Hitler počeo sa vojnim ofanzivama svuda da pritiska i osvaja teritorije…..
      ti što su sedeli na tenkovima nisu bili ni K od komunista već preteča buržuja koji su tek trebali da se naprave ovuda….
      a od tad već 3 generacije parajlija,buržuja i korporativni njuški se rađa po Srbiji i još uvek palamude kako im je komunizam kriv za nešto….
      kako vam komunizam može biti kriv kad ja bio ugašen i pre nego je počeo davati nekakve rezultate??????
      nešto malo Severna Koreja je postigla,delimično Kina ali Srbi veze sa vezom nisu imali sa komunizmom….
      od 1945. do sada to su sve bili neki buržoaska,feudalno urbanistička palamuđenja gde su svi sitno buržuji seljaci pobegli u veće gradove i ufatili busije na nekim državnim poslovima i počeli da glume neku jebenu gospodu..
      ovde da je bilo nekog komunizma imali bi danas 10000 nuklearni projektila i svaki dan testirali rakete kao Kim Džong Un što radi….
      proda raketu i zaradi 100 000$….
      mi jedva neki paradajz i papriku krenemo da prodajemo i na granici odma neki carinik uskoči u kamion i počne brojati koliko krastavaca ima u kutijama da naplati carinu po komadu 300evra…..
      o čemu to lupetate?????

  8. Данас, када се време убрзава 100 година е дуго Вуле. Да, али „не вади га соколе“ мудрост за 21 -ви век. Ко ми после покуша одузети ауторска права набием га на врх к.урца.Не може она обићи пицмайстора колико ти „направити“ Србине брате. Неко те жестоко заебо и рекао ти да планираш породицу. Видиш ли где смо? Видиш или не видиш, да – не? Ако видиш, лепо са женама и не вади га, тера те на кондом пробуши га иглом, и за спиралу има начин…за све има начин и време Роде. Ако не видиш, видеће нарашй за сто година.
    Паде Црква под ћопавог Вука и Ватикан, луксуз под маском Христа Бога. Али, ми смо антички Народ много старии од Цркве. Ми ћемо надживети ову „цркву“. Само озбиљни људи, плиз.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде