Насловна Актуелно Жељко Ињац: Црквене црвене линије

Жељко Ињац: Црквене црвене линије

517
11
ПОДЕЛИ

* Положај Цркве на Косову зависи искључиво од међународне заједнице и тога колико је међународна заједница у стању да изврши притисак на косовске власти. С друге стране, права Срба и СПЦ на Косову која гарантује Бриселски споразум на терену се обесмишљавају разним закулисним радњама

Код нас влада поприлична конфузија око улоге и утицаја СПЦ у друштву. Либералима се чини да је он превелик, па чак и да Србија клизи у клерикализам, док је онима конзервативне оријентације он недопустиво мали или миноран.

СПЦ очигледно није Ватикан, који вековима гаји клерикализам, али истовремено није сасвим ни без утицаја. Но далеко је од тога да политичари или елита нешто претерано уважавају ставове цркве и да она има утицај на кључне политичке одлуке. При том таква ситуација није само данас већ је била слична и у прошлости.

Утицај СПЦ није толико институционалан, што преовладава у Римокатоличкој цркви или руској (уколико су на власти они којима је то иоле битно), колико је везан за поједине харизматске личности какав је био рецимо патријарх Павле. Ватикан или РПЦ су озбиљне институције са сопственом дипломатијом чији су канали другачији од државних и често ефикаснији те кроз њу преко себи сличних верских организација у свету успевају да остваре одређене интересе. Непризнавање Косова од стране Ватикана је један од тих примера. Црква је једина српска институција са непрекинутим хиљадугодишњим континуитетом. Већи део своје историје без ослонца на националну државу. Са таквим историјским искуством српска црква је све само не неспособна да опстане и у најтежим околностима и да се избори за одређене циљеве. Од почетка обновљеног парламентаризма у Србији, црква је у некој врсти партнерских односа или црквеним језиком речено у односу симфоније са секуларном државом, где једна другој повремено повлађују или барем гледају да не улазе у међусобни сукоб.

Уколико неким чудом дође до аутентичног унутрашњег дијалога око Косова, исто тако ако се неким чудом постигне консензус кључних учесника дијалога, став цркве ће бити веома значајан. Проблем је само што црква нема јединствен став по овом питању. Тако је након потписивања Бриселског споразума део цркве, предвођен митрополитом Амфилохијем и умировљеним епископом Атанасијем оштро протестовао, чак направивши обредни перформанс на митингу против бриселског споразума, у коме су одслужили опело живим људима Владе Србије, што је био преседан у православљу. Други део цркве окупљен око патријарха је реаговао доста помирљиво, инсистирајући једино да се званично не призна Косово као држава. Уопште узев, србијанска струја или део врха цркве је по правилу наклоњен тренутним властима, било да је на челу државе Тадић или Вучић, док су периферни делови цркве који су предвођени другим епископима и чине различите кланове мање наклоњени властима у Србији, а често се постављају и опозиционо према тим властима. Дакле, да би црква изнела свој јединствен став о Косову и Метохији потребно је прво да се поведе унутарцрквени дијалог и постигне одређени договор. Но, у цркви неће бити таквих осцилација као код политичара, јер ће се дискутовати само у којој мери би се могло ићи у повлађивању актуелној политичкој ситуацији и где су црквене црвене линије. За већину епископа црквене и националне црвене линије су непризнавање Косова као државе и непристајање на отуђење црквене културне баштине, што уједно значи противљење уласку Косова у УНЕСКО. Треба подсетити да је поштовање које покојни патријарх Павле ужива у народу доста велико, а да је управо он подржао Коштуничин референдум о уставу Србије који је дефинисао Косово као „нуклеус Србије“ или како се данас каже „срце Србије“.

Унутарцрквени дијалог ће закомпликовати нерашчишћени односи међу струјама и групама у сабору СПЦ. Србијански црквени клан је на протеклом сабору тријумфовао остваривши већину својих циљева, док је група око епископа Григорија и Амфилохија потпуно поражена. Тако да се може очекивати да ће управо ови периферни кланови, које чине епархије ван Србије, предвођени својим епископима више затезати око неких конкретних одлука и стајати на тврђим позицијама по питању Косова јер су изгубили позиције у Синоду. СПЦ на Косову и Метохији нема само интерес у очувању верских објеката и настављању монашке традиције, за чега има подршку међународне заједнице, већ је питање Косова за цркву првенствено питање духовног идентитета. Оно је за СПЦ и конзервативне кругове нешто слично као српски Јерусалим.

Положај СПЦ на КиМ је превасходно уређен Ахтисаријевим планом који даје цркви једну врсту широке аутономије у односу на косовске власти и зависи искључиво од међународне заједнице и од тога колико је она у стању да изврши притисак на косовске власти. С друге стране права Срба и СПЦ на Косову која гарантује Бриселски споразум на терену се обесмишљавају разним закулисним радњама. Не постоје никакве гаранције да ће Албанци поштовати било шта што обећају или потпишу са државом Србијом и албанска страна се до сада небројено пута обавезивала међународној заједници у погледу права Срба или СПЦ, и то сваки пут прекршила.

Овакав положај и однос косовских власти, с једне стране, и српске политичке елите с друге, којој је то Косово више баласт него вредност за коју се треба борити, стављају СПЦ и Србе на Косову у неку врсту талачке позиције. И обратно – део друштва у Србији види себе у позицији таоца због косовске политике, сматрајући да су евроинтеграције Србије закочене нерашчишћеним односима са Косовом. Но какво је сада стање духова у ЕУ, ни отворено признање Косова од стране Србије не би довело до чланства у ЕУ. Стога се поставља питање какав је уопште смисао „дијалога“, ако се не знају његови циљеви или пак не постоји јасан договор Београда са Западом, а пре свега са Вашингтоном о релативно прихватљивом решењу. То је рачун без крчмара.

Пише: Жељко Ињац

Аутор је верски аналитичар

11 КОМЕНТАРА

  1. * Положај Цркве на Косову зависи искључиво од међународне заједнице и тога колико је међународна заједница у стању да изврши притисак на косовске власти.
    —-

    Polozaj Crkve zavisi iskljucivo i samo od toga koliko se nas i koliko molimo Bogu…nije valda da verski analiticari ne veruju u Boga? Aj ti Zeljko u popove, man se analitike, i pomazi narodu. Kosovo ima globalni i ontoloski karakter. Malo vece „kuke“ cuvaju Kosovo od UMNIKa, i cuvace ga dokle ga mi budemo zeleli.

    Osim toga Tadic je Grigorijev „frend“ pa nije bas tako da su srbijanske vladike…i td. i sl. Unutrasnji dijalog su Vucicevi (geo)politicki trikovi. Najludje vreme od otimanja Kosmeta do danas je da se sada prica o konacnom resenju…ali kad su sve dali moraju da se sada vade na narod. Ako narod oce dace ga, ako nece recice „ne da narod“. Ishod dijaloga se zna: liberali ce se odricati Kosova, vecina nece, Vucic ce to da iskoristi u politicke poene i to je to. Tresla se gora rodio se mis. Vucko malo dramaturgije pravi po obicaju…ali dobro je da krece u kontranapad.

    • I sta Kosovo smeta Srbiji i u cemu? NI u cemu osim u mantri „EU nema alternativu“. Sta prosecan Srbin zna kako je u EU? Mi koji zivimo u EU znamo da EU puca po savovima ekonomskim, politickim i moralnim. Srbija nikada nece uci u EU ako bude i zelela.

      Sa druge strane, srpskoj politici globalno „uloga zrtve“, a sto nazalost jesmo, Kosova moze da koristi i te kako. Problem je sto srpski dupelisci ne koriste to u politici, jer ih nije briga. Nama se naturaju prava gejeva – MA OK, a gde su prava getoiziranih Srba u „modernoj Evropi“? Pa niko ne prica? STVAAARNO? Aaaa-iii, pa imaju Srbi preca posla, farme i parovi, Mariceve budalestine i otimanje za vlast i partijastvo….sto ne pokazujemo svetu sta je na Kosovu?

      Nemojte da se lazemo da jednog Nemca ili Svedu briga za Kosovom ako mu se SVAKI DAN na pretrazivacu dok cita vesti ne pojavi. Sta smo uradili na tome? Nista.

      • To za EU da se raspada je zanimljivo, jako zanimljivo kad bi cela ta tvoja prica imala gram istine. Tebi je to „kazano“, of UDBE, evropa se raspada heh samo sto nije. Penzioneri u stbiji bi lovili pqcove pa ih prkli na rqznju kad im evropa ne bi davala penzije
        Pljuje i lazes o onome ko te hrani. I posle mi kao gledamo siptare da su ovakvi ili onakvi. Zbog udbe cu razviti duboko postovanje prema ostalima. Srbi su zaista najgori narod.

  2. Ostali smo bez mozga,bez muda i bez morala,bez RSK,bez statusa Srba,svagde,pa i u samoj Srbiji,gde vladaju ustase,muslimani,pederi,lezbejke,fukare,lazovi,otimaci nasih zivota.
    Zasto ne bi smo ostali i bez Kosova?
    Ocigledno je da je briselski,samo manevar,pa kao,evo sever,ostalo nama,a onda ce Riza da trazi da se Presevo prisajedini sa siptarskim Kosovom,“razmena teritorija“-srpskih,a onda ce Sulja da trazi laznu drzavu sandzak.
    A onda ce Beograd sve to da potpise.
    Kakva lopovska manipulacija.
    I SPC i SANU,svi su izdajnici,svi su se prodali za dva mercedesa.
    Teraj te se bre odakle ste i dosli.

  3. Zeljimire, ako se Bulovic lati pera drz se dobro….

    http://spc.rs/sr/episkop_bachki_irinej_opet_neistine_o_crkvi_u_vechernjim_novostima
    (Irinej u kritici Novostima)

    Није баш похвално своје и туђе произвољне конструкције о „атонском моделу” (звучи познато, зар не?) стављати у уста анонимним – пре ће бити непостојећим – саговорницима „у седишту СПЦ”, док се већ на следећој страни, у паралелном тексту другог аутора, тврди да иницијативу председника Вучића о отварању дијалога на тему Косова не прихватају ни Срби, ни Арбанаси, ни Америка, ни Русија, ни Европска унија(!). Нико не прихвата; само Српска Црква прихвата, и то „прихвата” оно што никада, ни у вековима турског ропства, није прихватала… Није него! Ако је и од Драговића, ако је и са друге стране „Вечерњих новости”, много је. Претпоставке, жеље, нагађања, домишљања уместо чињеница, стварних ставова, аргумената – то није истраживачко већ таблоидно, манипулативно новинарство, да не кажем трач-новинарство.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде