Епископ бачки Иринеј: Опет неистине о Цркви у „Вечерњим новостима”

Поделите:

Епископ бачки Иринеј: Опет неистине о Цркви у „Вечерњим новостима”

У  „Вечерњим новостима” од 15. августа, на другој страни, под насловом „Самоуправа манастирима”, неуморни новинар необуздане маште, Раде Драговић, опет пушта машти на вољу – овог пута не на тему Степинца, којом се неславно прославио, него на тему такозваног унутрашњег српског дијалога о Косову и Метохији. По свом – и не само свом – обичају, овај аутор је, у недостатку информацијâ и чињеницâ, веома плодан у производњи дезинформацијâ и неистинâ. Он продаје маглу својих претпоставки, нагађањâ и произвољних тумачења. Стога, уместо индикатива презента и других глаголских времена, којим се изражава нека радња или стварно стање, у читавом свом текстићу прибегава употреби кондиционала, глаголског начина којим се изражава само могућа, условна или пожељна радња, односно стање: те „подразумевала би”, те „гарантовале би”, те „имала би”, те „највероватније би се нашли”, те „могуће је да се прошири” и све тако. Ова „димна завеса” ипак је провидна. У самој ствари, овај збрда-здола склепани чланчић и не заслужује осврт, али се на њега морам осврнути ради оних неупућених и притом несвесних чињенице да је „много пропаганде, а мало новинарâ”, како наводи Ги Метан. Још је Гебелс добро знао да дуго и учестало понављана неистина итекако може да собом замени истину.

Додатно сам мотивисан тиме што су Драговићева писанија непосредно или посредно, отворено или прикривено, уперена искључиво против Српске Православне Цркве. Као таква, она нису само професионално неозбиљна него су и штетна, па, до одређене мере, и опасна, и то не само по Српску Православну Цркву већ и по нашу државу и по сав род српски. Писање у стилу „шта би било кад би било” није само у супротности са уставним одредбама и важећим законима него је и директно противуставно „разигравање” теме која реално не постоји, а намеће се – или се подмеће – Српској Православној Цркви. Притом јој се вулгарно и лажљиво приписује да је унапред благонаклоно расположена према идеји о „разграничењу с Албанцима”, што је само еуфемизам за идеју о подели Косова или, још тачније, о добровољном и неповратном поклањању највећег дела његове територије Арнаутима, који су њиме загосподарили силом, додуше не својом већ натовском. Настрану Устав и право, домаће и међународно, али где је ту морал, не професионални, не хришћански, не грађански, не отаџбински, већ елементарни људски морал? Чиме је то наша мученичка Црква заслужила или изазвала овакав однос према њој, овакво непријатељство?

Једини део опскурног текстића који није написан у кондиционалу него у индикативу јесте његов почетни пасус. Али и то је привид: најпре се тачно констатује да  „Српска Патријаршија још нема коначан став о полазним основама за унутрашњи дијалог о будућности Покрајине”, да би се затим са неизазваном сигурношћу прејудицирало да ће „све опције” бити „пажљиво размотрене” и да би се нагласило да то укључује и предлог Ивице Дачића о разграничењу, што ће рећи о подели Покрајине. У следећем пасусу самопроизведени (у српском новоговору self made) познавалац приликâ и, посебно, неприликâ у Српској Православној Цркви везе даље: „У седишту СПЦ овако коментаришу” идеју министра Дачића „о обезбеђењу српске православне баштине стварањем манастирских заједница по угледу на Свету Гору у оквиру Грчке”. Затим детаљније, али не мање субјективно и неаргументовано, објашњава „овај тип специјалног статуса, какав ужива Атос у Грчкој”.

На основу чега Драговић развија своје генијалне мисли? Како се зову они који „у седишту СПЦ”, специјално за њега, „овако коментаришу виђење будућности Косова”, све трагом замисли вицепремијера Србије, иначе легитимне у својству личнога става? Кладио бих се да је те „коментаторе” Драговић измислио! Уосталом, ко шта ту има да коментарише? Став апсолутне већине припадникâ Српске Православне Цркве, неизмењен вековима, – а и, по свему судећи, неизмењив у будућности, – лаконски је формулисао Патријарх српски Иринеј на следећи начин: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије. Јер, оно што се силом узме, то се и врати; оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити.” А што се тиче самог „унутрашњег дијалога”, опет је Патријарх, главом и брадом, изјавио да ће се, уколико и када Црква добије од надлежних органа званични позив да се у њега укључи, она огласити на себи својствени и канонски једини могући начин – расправом у Светом Синоду и синодском одлуком о начину и садржају одзива на такав позив, а можда и отварањем унутарцрквеног дијалога по данас најактуелнијем и најживотнијем српском питању. Мудри Грци су још давно и давно срочили изреку по којој свака власт има да ћути у присуству врховне власти, а Патријарх је оличење и гласноговорник врховне црквене установе, светог Сабора укупног епископата, али и Цркве као целине.

Виђена Драговићевим – и не само његовим – очима, Црква није саборна, васељенска, универзална, свеобухватна, небоземна богочовечанска Заједница, Заједница којој припадају не само сви њени чланови без изузетка него и сва космичка и наткосмичка стварност. Да је и Христос – као Богочовек, као Глава Телу Цркве – њен први члан, то нашим неоцрквењеним или пак расцрквењеним савременицима ни на памет не пада. Да се Дух Свети, Дух Божји, – као вечна Душа вечног богочовечног Тела, – такође налази унутар Цркве, а не негде изван или изнад ње, и да из ње „дише где хоће”, то су за њих „шпанска села”. Да ни Бог Отац није изван ње него је у њој као у Своме нерукотвореном и неразоривом Дому, –  Дому здравља, Дому живота, Дому спасења, – тек то им не може бити ни блиска мисао, акамоли идеја водиља. Да Црква није само социјална или национална институција, да она не обухвата само такозвани црквени врх или само епископат и свештенство, да она ни у каквим околностима и ни под којим условима не функционише као идеологија, политичка партија, невладина организација или било шта слично, то ваљда никад нису ни чули.

Шта, дакле, значи када се каже да ће се о том и том питању изјашњавати Црква, САНУ, Универзитет и тако даље? Не значи ама баш ништа! Јер, и у Академији наука, и на Универзитету, и у Матици српској, и у разним институцијама, и у друштву уоште, Црква је, већ по својој природи, присутна. Присутна је кроз православне хришћане којих има у свим тим друштвеним, културним и иним срединама, и то много више него што би желели сви они који су се некада клели Брозу да неће скренути са његовог пута, а сада се заклињу Бриселу да за њих „евроатлантске интеграције немају алтернативу”. Важи и обрнуто: и САНУ, и Универзитет, и сва друга људска саборишта налазе се, живе и крећу се унутар Цркве, и то како преко православних хришћана који у њима делају и делују тако и кроз аутентичне духовне, научне, уметничке и културне вредности које стварају и негују у сарадњи са суграђанима других вера и уверења, па и са онима који немају вере или верују да је немају. Следствено, неоправдано је и бесмислено специјално позивати или прозивати Цркву да саопшти свој засебни став по овом или оном питању, а поготову очекивати и захтевати да она „износи став” по свим могућим и немогућим питањима, крупним и ситним, пресудно важним и нерасудно глупим. Рећи ћу кратко и јасно: Црква нити има нити треба да има некакав службени шалтер са радним временом у три смене на којем би залудним питачима и дежурним испитивачима у свако доба дана и ноћи сервирала своје судове, „директиве” и „фетве” о свему и свачему и још понечему. Она је простор слободе. Зато у њој, поред јединства у вери, постоји и најшири спектар различитих мишљења о проблемима и изазовима живота. То је легитимно и нормално.

Све ово изложих да бих показао једностраност (да ли и недобронамерност?) Драговићева приступа теми Црква и Косово. По њему, наиме, испада да Црква представља нешто друго него што смо сви заједно, да је она својеврсни уљез у наше време и друштво, – за неке, штавише, нежељени и незвани гост, – да мора имати нарочит и не баш „обичан” поглед на општељудске и општесрпске проблеме, а кад је у питању проблем статуса и будућности Косова и Метохије, да је њој стало само и искључиво до цркава и манастира, сакралних и културних споменика, светишта и гробаља, па – зашто да не? – и до издржавања свештенства и монаштва, као и до одржавања у животу разбацаних манастирских и парохијских заједница, а да је се не тиче или да је много не дотиче укупни положај, опстанак, будућност и судбина свега српског народа на Косову и Метохији. (Како ли би тек поверовали да наша Црква није равнодушна ни према будућности косовско-метохијских Арбанаса, такође не особито ружичастој?)

Није баш похвално своје и туђе произвољне конструкције о „атонском моделу” (звучи познато, зар не?) стављати у уста анонимним – пре ће бити непостојећим – саговорницима „у седишту СПЦ”, док се већ на следећој страни, у паралелном тексту другог аутора, тврди да иницијативу председника Вучића о отварању дијалога на тему Косова не прихватају ни Срби, ни Арбанаси, ни Америка, ни Русија, ни Европска унија(!). Нико не прихвата; само Српска Црква прихвата, и то „прихвата” оно што никада, ни у вековима турског ропства, није прихватала… Није него! Ако је и од Драговића, ако је и са друге стране „Вечерњих новости”, много је. Претпоставке, жеље, нагађања, домишљања уместо чињеница, стварних ставова, аргумената – то није истраживачко већ таблоидно, манипулативно новинарство, да не кажем трач-новинарство.

СПЦ

 

Поделите:
48 replies
    • Tisina
      Tisina says:

      Ajde sto je ONAJ kondicionalista, OVAJ je bezimenjak: prvo lice j e d n i n e, a potpis: “ SPC“! Sve sto rekao
      time i porekao; da je slucajno? Od umnoga je, te nije! Srpski Narod je rastocen ovakvim “ odredjenostima“ Crkve… Pa i Patrijarhovo je, Irineje=SPC, ( na gori, uzasan nacin) kondicionalno: „… u k o l i k o i kada Crkva dobije…poziv…“! Strasno, da nije u h o d a n o.

      Одговори
  1. Бојан
    Бојан says:

    Довољано је видети Буловића како носи папин прстен. Масони инфилтрирани за време комуниста у СПЦ удаљише је од Бога.

    Одговори
  2. Spase Uzelac ili Tisina, svejedno
    Spase Uzelac ili Tisina, svejedno says:

    Evo, proslo je mjesec dana kako se Irinej oglasi- povodom novina, a ne Kosova!!! A po ovom d r u g o m tako se sve brzo odvija- u nigdje irineja! Sasvim ocekivano- on se, u ime Crkve, ((za)bavlja necijim indikativima i kondicionalima, cemu p r e z e n t o v a nj e Kosova od istog gospodina. I kako li samo izvrnuto postavlja stvar, po onoj da se vlasi ne dosjete: „Cime je to nasa mucenicka Crkva zasluzila ili izazvala ovakav odnos prema njoj, ovakvo neprijateljstvo“ Divno, sa malo gorcine, fol upitivanje! A ono- UPITIVANJE!- jest apsolutno suprotno, sa neporecivim smislom i fundamentalnim u p i t o m:
    CIME JE TO MUCENICKI SRPSKI NAROD ZASLUZIO ILI IZAZVAO SVOJU CRKVU DA CUTI, CUTI, CUTI…, PREDE O NECIJIM KONDICIONALIMA, A DJAVO UZJAHAO…

    Одговори
  3. Драган
    Драган says:

    Данас се пред нашим очима одвија Бој на Косову!
    Није то бој крвљу и телом, већ бој светосавско-православног духа са
    духовима таме и зла у поднебесју – “Бриселског споразума“.
    Представник светосавско-правосланог духа је србски народ са КиМ,
    а промотер и представник таме и зла /“Бриселског споразума“/ је
    Александар Вучић /са свим својим домаћим и страним помагачима/.
    Дакле, Срби са територије КиМ су на историјском простору и у историјском
    тренутку, у првој линији одбране светосавско-православног духа, и њима
    је припала та част и достојаснтво да одбране КиМ за вјек и вјеков.
    Они су у томе сложни /сви до једног, са изузетком појединачног олоша/,
    без обзира на све лукавости “ЛАТИНА – СТАРИХ ВАРАЛИЦА“.
    А тамо где је слога – ето и Бога за савезника.
    А тамо где је Бог – ко ће онда против Бога и Његових савезника – СРБА!
    Срби са КиМ добили су савет и подршку свог Епископа Артемија, на правди
    Бога протераног са КиМ – по директиви Вашингтона и Брисела, заклетих
    непријатеља Бога и Срба!

    СРБИ НА ОКУП:

    “Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ на коју је
    политичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба са Косова и Метохије
    треба да буде да власт у Србији може да чини шта год хоће, али Срби са
    Косова и Метохије на то не смеју да пристану и тако као недужни народ
    прихвате на своја плећа одговорност ове националне и историјске издаје.
    Епископ Артемије“

    Драган Славнић

    Одговори
  4. Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit!
    Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit! says:

    Eeeeeeeeeeeej, shta se onu u Nevjorku trese?
    Jesul bombe il su uragani,
    Nit su bombe, nit su uragani,
    No je Maljo bonove primiJo,
    Nakrko se cizburgera socnih,
    Pa usnuo u duboki sanak,
    Hrce Maljo Nevjork se potresa,
    Kupi snagu za bojeve strasne,
    Kad izadje na megdan junacki,
    Da pogubi Luna Vidovdanca.

    Oooooj—ha!

    Одговори
    • Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit!
      Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit! says:

      A kad svanu svijetla zorica,
      Angel Malju poceo buditi:
      Diz se Maljo evo zora svice,
      Aj ustani, valja megdaniti,
      Eno Luna na Vidovdan stigo.
      Vako Maljo u snu govorio:
      Oj angele moja vjerna slugo,
      Josh bi malo u snu oturio,
      Deder vidji, sunce zaustavi,
      Dva sahata da se ne pomjera,
      I pruzder mi dvocu cizburgera,
      Da ih smazem, da snagu pvratim,
      Te ti dodji moja vjerna slugo,
      Kad se Maljo dobrano naspava,
      Ako li me ne poslusas slugo,
      Oba cu ti krila odrezati,
      Da svedocis drugim angelima,
      O junastvu Malja Petrovica,
      Donesder mi dvojcu cizburgera,
      I ne driraj snove u junaka.

      Oooooj-ha!

      Одговори
  5. Petar Maljevic
    Petar Maljevic says:

    Od googla, do fejsbuka, od medicine do avijacije amerika je u svemu najbolja i najveca. Najbolji i najznacajniji naucnici ovde ili studiraju ili se usavrsavaju, a vi budale sanjate o cizburgerima i socijalnoj pomoci. Najjadnije, ali najjadnije od svega je sto kad mi iz Amerike pricamo sa nekim iz Srbije i kwzemo sledece godine cu uraditi to, a za tri godine ovo…vama je to cudno i prva reakcija je da se tako u srbiji ne prica jer ne znate sta ce biti za pet dana a ne za tri godine. Tako da ovi stihovi jesu budalama kao Lune smesni, ali su oni pokazatelj koliko je UdBA srozala intelektualni nivo srbije na prostakluk i ljubljenje gozova usranoj prokletoj Rusiji. Koja ste vi beda a mozda ste i zasluzili sve to

    Одговори
  6. Petar Maljevic
    Petar Maljevic says:

    U Nevada pustinji firma Hyperloop one testira sistem koji ce povezivati gradove brzinom i cak duplo vecom od aviona i 3-4 vecom nego brzi vozovi po francuskoj i japanu. To je nesto moguce samo u zemljama sa enormnom kolicinom ulagackog kapitala. Amerika je svetlosnim godinama ispred svih tako da ovo komunisticko lupetanje o cizburgerima iako nike vredno paznje, samo pokqzuje koliko UdBa zaglupljuje Srbe i Srbiju kad uopste postavlja debatu dali je srbiji bolje u saveznistvu sa amerikancima ili bednim rusima (kojima je arbija uvek bila zadnja tupa na svirali).
    I lune sigurno zna od svojih americkih cinkarosa da ovde svaki grk zna da mu je arbija najbliza a da 8 od 10 rusa za srbiju nisu ni culi ili i dalje misle na Tita i Jugoslaviju.

    Одговори
      • Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit!
        Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit! says:

        Eeeej, shta se ono u Nevjorku zbiva,
        Jal su Irme, jal strasna tornada,
        Nit su Irme nit strashna tornada,
        No to zijeva Maljo Petrovicu,
        Zijeva Maljo, Nevjorka potresa.
        Kad se Maljo dobro izijevao,
        Dozivao angela cuvara,
        Pa sve vako angelu zborio:
        Slugo vjerni angelu cuvaru,
        Justos mi je nashto na um palo,
        Kazuj meni moja vjerna slugo,
        Kolika je u mene riznica,
        Koliko sam blaga ushtedio,
        Za sva ljeta u tu Ameriku.

        Odgovara angele chuvaru:
        Gospodaru Maljo Petrovichu,
        Vako toji velika riznica,
        Jedan dolar stotinu cenata,
        Svaki cenat jedan angel chuva,
        Jedan dolar stotinu angela,
        Niki dan sam prebrojavo vojsku,
        U mene je pola legiona,
        U mene je shest iljad angela,
        Svaki angel jedan cenat chuva,
        Jedan dolar stotinu angela,
        Shesdeset je u tebe dolora,
        Toliko je u tebe bogatstvo,
        A chuva ga pola legiona!

        Josheje u me triju pobratima,
        Svaki od njih nad bonom strazari,
        Triju pobra, triju vauchera,
        Tolika je u tebe riznica!

        Vako maljo angelu zborio:
        Slugo vjerni, angelu chuvaru,
        Zovnider mi pedeset angela,
        Nek donesu sachuvano blago,
        Neshto sam se justros rastuzio,
        Potroshicu 50 cenata,
        Potroshicu i zao mi nije,
        Velika je u mene riznica!

        Ooooojjjj-ha!

        Одговори
  7. Petar Maljevic
    Petar Maljevic says:

    jezik ti je neka pateticna mesavina crnogorcine, bosanstine….i kao sad ti mislis da si neka faca. Kao sad si ti neki madras iz naroda, Lune ti si budala…..najobicnija. Ne zonas dve recenice da sastavis…i ti bi da se nadvlacis sa amerikom….rekoh ti, polputo bi te ne ja, nego neki americio srednjoskolac samo dve srpske knjige da procita…..jos cemo se mi ganjati oko holokausta, i onih insinuacija za tunguske….

    Одговори
      • Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit!
        Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit! says:

        Oj angele moja vjernaslugu,
        Zovnider mi pedeset angela,
        Nek donesu pedeset cenata,
        Zovinder mi i dva heruvima,
        Da donesu silne vauchere,
        Idem danas jesti chizburgere,
        A poslecu u kafanu vajnu,
        Da popijem procijedjenu kafu,
        Da se i ja ka choek osjetim,
        Vilika je u mene riznica,
        Potroshicu pedeset cenata,
        Da razgalim u junaka dushu,
        U ovome raju zemaljskomu.

        Tad povika angele chuvaru:
        Dolaz vamo svijetli angeli,
        Vas pedeset prinesite blago,
        Gospodar se na put dalek sprema,
        Pobratimi svijetli heruvimi,
        Vas dvojica sa lijeve strane,
        Ispeglajte vachere mocne,
        Danas gazda razgaljuje dushu,

        Ooooojjj-ha!

        Одговори
        • Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit!
          Aufmerksamkeit, Aufmerksamkeit! says:

          Kad se Maljo iz kafane vrati,
          Dozivashe angela chuvara:
          Slushaj vamo moja vjerna slugo,
          Danas mi se srce omekshalo,
          Zvala me je moja seja Dana,
          U veliku nevolju zapade,
          Moracu joj nekako pomoci,
          Zvnider mi do dvjesta angela,
          Nek donesu svaki svoje cente,
          Velka je u Malja riznica,
          Da poshaljem mojoj sesji Dani,
          Dva dolara u nevolji grdnoj!
          Tad povika angelu cuvare:
          Slushaj vama, svijetli angeli,
          Postrojte se vas dvesta sa desna,
          Donesite svaki svoje cente,
          Dvjesta centi, dva dolara svijetla,
          To ce blago Dani u Srbiju,
          Slati pobro za nevolju ljutu!

          Ooooojjj-ha!

          Одговори
  8. Petar Maljevic
    Petar Maljevic says:

    Da Lune, od onakve vase „junacke“ proslosti gde ste pse razapinjali na krstove, spali ste na to da imate nikove pa da sirite zaglupljivanje. Sovjetija pukla, zing. Draza rehabilitovan zing….zastava sa Krunom…zing…..himna Boze Pravde…zing……Kalabic rehabilitovan zing…..pukli ste picko komunisticka, pulk ste. Srbija je jednom nogom u NATO-u i tad vas i ovakvih nikova nice biti Lune, u slim tvojim pro[pagandno-udbaskim verzijama….majmuncino jebo te Tito u tu gluau face crvenu

    Одговори
  9. vorkosign
    vorkosign says:

    meni su pokušali da ukradu nick na twetter-u ali sam promenio password pa sad obilaze kao mačka oko slanine hehehehe…..
    na Vidovdanu toga nema i to je veliki minus jer svako može da koristi nick onog drugog pa dolazi do konfuzije u tumačenju komentara..

    Одговори
    • vorkosign
      vorkosign says:

      nema privatnog mišljenja na potralu…..
      svako može da glumi nekog drugog da bi mu napakostio koristeći njegov nick….
      to nije za pohvalu i trebalo bi da administracija portala uvede autentifikaciju korisnika preko Email-a…..
      to je najjednostavniji način da komentar pod određenim nickom bude zaista odraz korisničke zaštite a ne da svako glumi svakog i da se budalira pod njegovim imenom..

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *