Насловна Свет Џејмс О’Нил: Амерички синдром империјалног краја

Џејмс О’Нил: Амерички синдром империјалног краја

267
1
ПОДЕЛИ

Велика економска и геополитичка померања кључ су за разумевање зашто Американци реагују на очајнички, опасан и ирационалан начин

Амерички Конгрес је 26. јула 2017. огромном већином гласова усвојио закон о увођењу нових санкција против Северне Кореје, Русије и Ирана. Усвајање овог закона и ниво подршке који је добио у Конгресу индикативни СУ на више начина.

Прво, САД, односно делови америчког естаблишмента, спремни су да воде своју политику без обзира на недостатак њене доказне основе, политику наношења штете интересима наводних пријатеља и савезника у којој нема ни трагова стручности и уважавања историјске реалности. Крајњи резултат последњих санкција је да се креира опасна ситуација без преседана, која веома лако може довести до нуклеарног рата. Насупрот бизарном веровању одређених америчких политичких креатора, у таквом исходу не би било победника.

Ово може бити илустровано и освртом на санкције Ирану. Годинама су САД и Израел – као њихов блиски савезник – указивали да је Иран „на ивици да развије нуклеарлну бомбу“. Дуже од деценије је израелска влада наводила да је Иран „само неколико месеци“ удаљен од тог исхода. То што су рокови долазили и пролазили без икаквих инцидената није их спречило да понављају доказане неистине.

Израелски премијер Нетанијаху изашао је пред Генералну скупштину УН машући карикатуром наводне „непосредне претње“. Западни медији су у највећем броју избегли да помену како је Израел једина блискоисточна нуклеарна сила; да Израел није потписао Споразум о нуклеарној непролиферацији; да је Израел тај који константно одбија да изда дозволу инспекцији IAEA да обиђе његова нуклеарна постројења.

Не само да није било доказа да је Иран имао или желео да развије нуклеарно оружје већ је и свих 17 америчких обавештајних служби у два наврата закључило да Иран не развија програм нуклеарног наоружања.

АМЕРИЧКА ФИКСАЦИЈА НА ИРАН
Да би спречила да непрекидна антииранска пропаганда прерасте у напад на ту државу од стране САД и њихових савезника, руска влада је допринела постизању споразума који је 2015. онемогућио да непостојећи развој програма нуклеарног наоружања постане оправдање за покретање рата. Скорашња ирачка историјска лекција показала је како демонизација, пратеће санкције и пренадуване лажне оптужбе о нуклеарном и другим оружјима за масовно уништење могу брзо довести до потпуног уништења једне просперитетне државе.

Поуке које би требало извући из Ирака, Либије и Сирије свесно се игноришу у западним медијима који тренутно ударају у ратне бубњеве поводом Северне Кореје, још једном игноришући историју, логику и војну реалност.

Заједнички свеобухватни план акције (JCPOA) који је договорен 2015 – уз учешће САД – довео је до услова у којима је буквално немогуће да Иран постане нуклеарна сила. Механизми који то омогућавају подразумевају редовне инспекције IAEA и шестомесечне процене иранског поштовања споразума. Ови извештаји се шаљу америчком Конгресу.

Међутим, за Американце и њихове савезнике то није довољно. Иако им JCPOA одузима тренутни casus belli, антииранска реторика не престаје. Један од примера лажне пропаганде су и константне тврдње да Иран подржава шиитске групе са циљем подршке тероризму и подстицања дестабилизације на Блиском истоку и шире.

iransporazumОве оптужбе немају чињенично утемељење. На пример, америчка Фондација Карнеги у извештају под називом Скривена рука Ирана у Јемену критикује тврдње да Иран подржава „шиитске побуњенике“ против снага које подржавају срушеног председника Хадија. У стварности, Хади је био диктатор – изабран на изборима где је био једини кандидат – кога је побуњени народ приморао да избегне у Саудијску Арабију.

Хути, главни противници Хадија, су заиди муслимани, много теолошки ближи сунитској грани ислама него доминантно шиитском Ирану. Брутални рат који се тренутно води против Јемена предводи сунитска Саудијска Арабија, уз подршку Велике Британије, САД и велико учешће плаћеника, укључујући и Аустралијанце, о чему ћути аустралијска влада (аутор је Аустралијанац; прим. прев.). Узроке рата би пре требало потражити у стратешкој позицији Јемена, која надгледа уски пролаз из Црвеног у Арапско море и његовим масивним нафтним резервама, на које су Саудијци бацили око, него у наводној иранској подршци. Џибути, на супротној страни залива од Јемена, на сличан начин привукао је амерички и кинески стратешки улазак премда још увек није опустошен ратом.

Иран такође пружа политичку и моралну подршку Хамасу у Палестини, муслиманима на Кашмиру и Рохинга муслиманима у Мјанмару иако се ради о сунитима. Оно што их све међусобно повезује јесте чињеница да трпе репресију и да су предмет геноцидне политике других политичких и верских група.

РУСКА ПОДРШКА ТЕХЕРАНУ
Трампова администрација је доказ истинитости Путиновог коментара о Обаминој администрацији да „није у стању да постиже споразуме“. Трамп је за Волстрит џорнал изјавио: „Да се ја питам, прогласио бих пре 180 дана да се Иран не придржава споразума“ (кад је положио заклетву). Судећи према чланку у америчком магазину Форин полиси, Трамп је у налету беса изгрдио тројицу високих спољнополитичких саветника (Тилерсона, Матиса и Мекмастера) због тога што нису пронашли начин да утврде како је Иран прекршио обавезе споразума JCPOA. Њујорк тајмс је објавио сличну причу.

Заправо су САД те које крше. како дух, тако и слово JCPOA споразума, као и резолуцију 2231 Савета безбедности УН (2015), којом је споразум потврђен. Члан 29 JCPOA обавезује САД да се уздрже од било какве политике која ће утицати на нормализацију трговинских и економских односа са Ираном. Последња рунда санкција и ратоборна реторика која их прати су у очигледној супротности са чланом 29.

Међу многим неистинитима које су уперене против Ирана је и она да иранско тестирање ракета представља кршење JCPOA. У уговору нема ничег што Иран спречава да развија самоодбрамбене могућности, укључујући и коришћење противавионских и противракетних технологија. То право се налази и у Повељи УН.

Ирану је 2016. достављен руски антиракетни систем С-300, такође у складу са правом на самоодбрану. Узевши у обзир готово непрекидно звецкање оружјем уперено против Ирана, два инцидента са „упозоравајућим хицима“ испраљеним на иранске фрегате од бродова америчке морнарице који делују у близини иранских територијалних вода и историју америчких акција у иранском комшилуку, предузимање мера самоодбране је у најмању руку мудра политика.

Иранско придржавање услова JCPOA споразума омогућило је предузимање активности у другој области, можда и важнијој од војних мера. Дошло је до убрзаног јачања економских веза Ирана са Кином, Индијом и Русијом. Са Русијом и руским компанијама су потписани меморандуми о разумевању вредни 40 милијарди долара. Руски Гаспорм је потписао мултимилијардски споразум о разоју иранског гасног поља Фарзад Б. Гаспром такође помаже развоју гасних поља Азар и Гангулех (Ghanguleh) у провинцији Лорестан, за коју је процењено да се у њој налази 3,5 милијарди барела нафтних резерви.

rusijairan04Иранске гасне резерве вреде седам билиона долара. Двеста милијарди неопходних за њихов развој ће доћи из Русије, Кине и других незападних извора. Техеран је најавио да ће предност у развоју инфраструктуре и осталим пословима имати земље које су подржавале Иран у годинама санкција и других облика рата.

КИНЕСКО УЧЕШЋЕ И ШИРЕЊЕ ШОС
Кина, која тренутно брзом железницом повезује Машад и Техеран (које ће потом повезати са другим централноазијским линијама), у Ирану види кључног актера своје џиновске Иницијативе појас и пут (BRI), која трансформише евроазијски економски и геополитички рељеф.

Слично томе, Иран је кључни играч и у Северно-јужном транспортном коридору који повезује Индију и Азербејџан са Русијом, а чији је циљ да се роба превози за делић времена и трошкова потребним у условима коришћења постојећих конвенционалних рута, које су рањиве на утицај америчке морнарице.

Од велике важности је и статус придруженог члана који Иран има у Шангајској организацији за сарадњу, у којој ће највероватније постати пуноправни члан 2018. године. ШОС је централна компонента Иницијативе појас и пут и све више је економски и безбедносно повезан са руском Евроазијском економском унијом (ЕЕУ). Русија је заједнички садржалац BRICS, Шангајске организације за сарадњу, Евроазијске економске уније и Северно-јужног транспортног коридора. Земље у овим организацијама, као и државе које су се прикључиле Иницијативи појас и пут (којих је сада више од 60) све више склапају трговинске аранжмане који нису деноминовани у доларима. Очигледно је да су одбројани дани доминације америчког долара.

imperijaУправо ова комбинација великих економских и геополитичких померања баланса моћи науштрб америчке доминације која је имала преовлађујући утицај у протеклих седам деценија кључ је за разумевање зашто Американци реагују на очајнички, опасан и ирационалан начин. То је класичан синдром империјалног краја. Остаје нам да се надамо да ће превладати разум и да ће се САД уздржати од даљег кретања низ пут који би могао одвести човечанство до свог краја.

Џејмс О’Нил је аустралијски адвокат

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде