Насловна Политика Иван Ристић: Разумевање политике

Иван Ристић: Разумевање политике

257
0
ПОДЕЛИ

Кад би постојао тест политичке интелигенције, он би морао да садржи способност препознавања геополитичких трендова

„Идентитет интереса најсигурнија је веза, једнако између држава као и појединаца.“
Тукидид

Недостатак практичне свести о томе како ствари заиста функционишу „изван папира“, политику у једном делу јавности често премешта у идеализовану арену, са мало или без икаквог контакта са суровим политичким светом. Евентуално теоријско знање у том смеру даје у потпуности неосновано самопоуздање, које даље доводи до неразумевања елементарног функционисања политичког процеса и резултата које он испоручује у реалном животу. Разилажење између реализма и идеализма створило је читав низ политичких идеологија и виђења друштвених односа који нас окружују. Међутим, у сржи политике налазе се интерес и ограничена природа моћи.

Политика у смислу демократског институционализма најкомплеснија је делатност у друштвеној сфери коју су људска бића изнедрила, а држава њен најсофистициранији производ. Посматрано кроз реалистичку призму, основна јединица грађе и функције политике је интерес. Интерес сваке државе, институције, компаније или појединца је да максимизује своју моћ и стекне што већу добробит и престиж. На том путу субјекти који теже остваривању интереса користе све расположиве механизме да заобиђу успостављена „правила игре“ и искористе дате околности у своју корист. У политици у ширем и процесу одлучивања у ужем смислу кључну улогу усмеравања процеса играју политички активни појединци, било у политичким странкама, организацијама цивилног друштва или медијима. Неактиван појединац није релевантан за политику, он политички не постоји.

На међудржавном плану, de facto непостојање централног ауторитета који би био снажнији од држава и имао механизме да их присили на одређено пожељно понашање чини да оне коегзистирају само у домену равнотеже снага. У унутардржавним односима, где су кључни играчи институције и појединци, неприкосновени ауторитет државе у домену примене силе и институционални дизајн који у већој или мањој мери омогућава да се партиципира у процесу доношења одлука играју кључну улогу која одређује крајње резултате. Како је количина моћи ограничена, једини начин је да држава, јачајући сопствене капацитете, истовремено слаби друге државе. Основни циљ државе је опстанак, и оне се воде њиме, а не моралним начелима. Суштина деловања државе као ентитета у међународним односима је остварење националног интереса, па је, према тој формули, национални интерес једнако моћ. У домену борбе за стицање моћи државе користе економију, одбрамбене факторе и разумевање геополитике.

1.
Међународно право је без изузетка у служби силе, па су једина гаранција безбедности државе значајни фактори одвраћања. То могу бити у првом реду оружане снаге, способност пројекције њихове моћи на велике удаљености, али и способност државе да својим евентуалним крахом изазове негативне екстерне ефекте у тој мери да се потенцијалном агресору не исплати да је на било који начин угрози.

Државе имају обавештајне службе, офанзивног и дефанзивног карактера. Дефанзивне обавештајне службе служе за одбрану од угрожавања уставног поретка и стабилности, док се офанзивне користе за мешање у унутрашње послове других држава и остваривање интереса унутар њих. Основни циљ офанзивне службе је да експлоатише и подјарми страну државу интересима сопствене. Природа ствари је да је држава против тога да она непријатељска буде стабилна, уједињена и да се развија.

Што је држава развијенија, она је самим тим суверенија, и има образованије становништво које је у стању да препозна национални интерес. У том контексту државе подржавају политичке елите, организације и појединце чија политика одговара интересима те државе, подгревају локалне и регионалне конфликте и користе све полуге моћи које им стоје на располагању како би се позиција супарничке државе пољуљала и ослабила, а за рачун сопственог интереса.

2.
Економија је увек надградња политике и креће се у оквирима које она зада. Интерес развијених земаља је преместити производне капацитете прљавих технологија у земље где је јефтина радна снага како би се увозили јефтини готови производи, а извозиле скупе услуге, уз избегавање строгих еколошких регулатива које те земље по правилу имају и спроводе. Интерес оних мање развијених је да „мрвице са стола“ најразвијенијих искористе за сопствени развој и покушај сустизања животног стандарда оних срећнијих у глобалној расподели карата.

bizmarknapoleon3Развијене државе на такве аранжмане пристају искључиво онда када слабије успеју да обавежу на често неповољне уговорне односе који омогућавају поменути извоз скупих услуга, било двострано или вишестрано. Државе обезбеђивањем животног стандарда грађанима и разних других бенефита обезбеђују њихову лојалност, било кроз јасно дефинисане тржишне односе дефинисане законом, било кроз бесконачно много верзија клијентелистичких односа које карактеришу оне мање уређене системе.

Политика економским процесом унутар и изван државе управља политичким и економским средствима. Економске полуге су фискална и монетарна политика, уз помоћ којих држава своје производе и услуге може учинити конкурентнијим у односу на стране, како изнутра, тако и споља. Политичким одлукама економски процеси могу бити усмеравани законодавном активношћу, регулацијом тржишта, ограничавањем међународне трговине царинама и нецаринским баријерама, као и међудржавним уговорним односима.

3.
Правилности геополитике као базичне научне дисциплине праве непремостиву разлику између оних који суштински познају и разумеју политички процес и оних којима њени аксиоми ништа не представљају. Када би постојао тест политичке интелигенције, он би у својој основи морао да садржи способност препознавања геополитичких трендова. Кључна мерила по којима се политичкој елити суди је свест о континуитету, способност за размишљање више корака унапред, свест о технолошким променама и правилна перцепција позиције у којој се субјекат налази.

Сублимирање ова четири фактора даје увид у геостратешку позицију државе, и самим тим предочава потенцијале и могућности за њено спољнополитичко деловање и праћење сопствене формуле развоја.

* * *

Овако посматрана политика је друштвени оквир. У том оквиру делују и сналазе се појединци, институције и државе, који на различитим нивоима и сферама преклапања интереса теже да остваре што већу моћ. У зависности од нивоа изграђености институција система, економске развијености, као и нивоа политичке свести уопште, ова континуирана борба доводи до добрих или лоших резултата. Независно од и даље актуелних политичких идеологија, борба у сваком систему на свету своди се на обрачун суверениста и оних који су зарад личних лукративних интереса спремни да раде у страном интересу.

bizmark03Да би се борило и изборило за морал у политици и демократска начела стара хиљадама година, неопходно је њено схватање онаквом каква она јесте, без увијања. Тек кад се политика перципира на правилан начин, могуће је доносити исправне закључке и формулисати политике које доносе резултате. У супротном, погрешни закључци производе лош животни стандард, изгубљене животе и територије, и изневерене националне интересе.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде