Јасмин Kан: Мит о Денкерку и заборављена војска

Поделите:

Британија је одувек зависила од својих колонија – у Индији, Југоисточној Азији, Африци и на Kарибима – када је у питању људство, опрема и подршка, али никада више него током Другог светског рата

Два и по милиона војника послато је из британске империје у борбу у Јужној Азији током Другог светског рата.
Али они се не спомињу у многим британским поменима и рачунима свођеним након рата – што је видљиво и у новом филму Kристофера Нолана „Денкерк“, у којем се не појављује ниједан од индијских војника који су се борили у чувеној бици, пише за Њујорк тајмс Јасмин Kан, професорка историје на Оксфорду. Индијски војници који су се борили у Денкерку су већином били муслимани из Британске Индије, која је касније постала Пакистан. Они су са собом водили стотине мазги, због мањка других превозних средстава, и одиграли су велику улогу преносећи опрему и залихе. Неке од њих су Немци држали као заробљенике, а други су евакуисани и успели су да стигну до Британије, подсећа Kан.

Kан пише да се свуда у Британији чува успомена на Други светски рат – лако памтљив слоган ратних времена „Остани миран и настави даље“ се појављује на честиткама, шољама за кафу, отирачима. Многи градови још праве божићне вашаре на тему Другог светског рата. Балови и забаве на којима се људи облаче у стилу четрдесетих су уобичајени на универзитетским кампусима. Ипак, британска фиксација на рат не доноси никакву правду, а фокусирање на то да Британија „стоји сама“ понекад може да изгледа као да се сматра да је рат донео мање бола на многим местима широм земље, наводи аутор.

Многи људи који су живели у колонијама били су уплетени у сурови сукоб. Британија је одувек зависила од својих колонија – у Индији, Југоисточној Азији, Африци и на Kарибима – када је у питању људство, опрема и подршка, али никада више него током Другог светског рата. Око пет милиона људи из царства је приступило војној служби. Није се Британија борила у Другом светском рату – борило се британско царство. Ово је од великог значаја за Британце из Јужне Азије, истиче Kан.

Многи нису свесни тога да су њихови дедови или прадеде учествовали у рату. Јасмин Kан напомиње да су генерације британских школараца, укључујући и њу саму, слушале лекције из историје о Другом светском рату, али никада нису чуле о његовој повезаности са Азијом. Британци из Јужне Азије су тек недавно постепено почели да увиђају своје место у овој „британској“ причи.

Али постоје знаци да се ствари мењају. „Многи историчари су написали књиге о колонијалним војницима у рату. Империјални ратни музеј у Лондону гради нове галерије посвећене Другом светском рату како би приказао ширу слику. Неки школски професори се труде да уведу разноврсније приступе проучавању историје Другог светског рата у учионицама. На универзитетима се обично проучава још сложенија међународна историја. Али основна идеја да је британски рат био империјални рат још увек је занемарена“, наводи Kан и додаје: „Можда је тако зато што то није ружичаста, херојска прича о империји која долази да спаси своју земљу мајку. Млади људи из Азије и Африке често су приступали војсци под присилом. У Британији, недостатак залиха хране је узроковао тешкоће, док је у Индији резултирао изгладњивањем до смрти. Најмање три милиона Бенгалаца је умрло током катастрофалне епидемије глади 1943, о чему се скоро никада не прича.“

Мит о Денкерку истиче идеју да је Британија била сама – наводи аутор. „То је политичко оруђе у рукама оних који хоће да одвоје историју Британије од европске историје и да ојачају митове који подржавају Брегзит. Једна анкета из 2014. је показала да је 59 одсто испитаника у Британији тада сматрало да на британско царство треба бити поносан. Данас се у британској јавности другачије гледа на империју, и постоји чудна одлучност да сећање на њу буде нејасно. Упознавање историје Другог светског рата и империје је неопходно за разумевање модерне Британије, али у постбрегзитовској Британији, некима је више у интересу да се врате у прошлост“, закључује Јасмин Kан.

Јасмин Kан, професорка историје на Оксфорду, поводом филма Kристофера Нолана

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *