Турска, Русија и занимљива нова балканска геополитика

Поделите:

Вилијем Енгдал, 31.јул 2017.

Геополитички образац целокупне Европске уније пролази кроз једну од својих најдубљих промена од колапса Совјетског Савеза који се дсесио пре више од двадесет пет година. Мађарски премијер Виктор Орбан је на састанку турско-мађарског бизнис форума одржаног 30. јуна 2017. у Анкари изјавио да Мађарска „стоји уз своје пријатеље“и да се налази на страни Турске у њеном вербалном рату с Европском унијом. Мађарски премијер је такође похвалио улогу Турске у спречавању даљег великог прилива избеглица у ЕУ, напомињући да би „без Турске Европа била преплављена с више милиона имиграната“, истакавши да по њему „Турска заслужује поштовање“. Иза коментара, изречених с намером да узнемире ЕУ и њене неизабране безличне бирократе крије се више од шитања избеглица и права националног суверенитета.

Дешава се велико тектонско померање не само у Мађарској већ и широм целог Балкана. То померање захвата и Ердоганову Турску и Путинову Русију. Јављају се обриси нове балканске геополитике и то отвара огромне пукотине у ЕУ између тврдих НАТО атлантистичких и прагматичних држава ЕУ и то жешће по питањима економског развоја, те здравља и безбедности тих земаља него у одбрани банкротиране и опадајуће суперсиле Сједињених америчких држава.

Мађарски премијер Орбан није био у Турског због лежерног фото догађаја. Био је тамо да разговара о бизнису и економским питањима. Повео је са собом скоро пола свог кабинета и око 70 водећих привредника да расправљају о областима растуће билатералне економске сарадње. Имао је и приватни састанка с турским председником Ердоганом и премијером Бинали Јилдиримом.

Енергетски центар за југоисточну Европу

Иако је у медијским извештајима третирано као другоразредна тема, централна тема о којој се расправљало у Анкари био је пројекат увоза руског природног гаса путем гасовода турски ток.

С правно бесмисленим америчким законом којим се уводе санкције европским компанијама које инвестирају у руско-немачки гасовод Северни ток 2 , који би заобишао Украјину, Русија обрзава свој приоритет да заврши изградњу гасовода Турски ток који креће из већ изграђеног складишта гаса код Анапе на југу Русијекоји иде испод Црног мора и који ће пролазити кроз Турску до Бугарске, а можда и до грчке границе.

Последње невероватно глупе санкције америчког Конгреса, исто као и оне уведене Ирану и Северној Кореји, кажњавају немачке и аустријске фирме које инвестирају гасовод Северни ток 2 на северу Европе који креће из Снкт Петерсбурга, тврдећи да је гасовод у супротности са међународним правом и тражећи од председника САД да казни фирме које послују ван територијалне јурисдикције САД, превним термином речено екстратериторијално.

најава нових санкција усмерених према Северном току 2 навела је Русију да убрза изградњу свог црноморског Турског тока, што се тренутно одвија брже него што је планирано. Гаспромов извођач радова Свис олсиз је од маја положио положио више од 15 миља цевовода испо Црног мора.Први од два гасовода који се истовремено граде треба да се отвори до маја 2018. а други током 2019. године. Годишњи капацитет сваког од њих је процењен на 15.75 милијарди кубних метар природног гаса или укупно скоро 32 милијарде кубних метара за оба.

Овде ствари постају занимљиве

Почетком јула новоизабрани турски премијер Бојко Борисов је објавио да намерава да потпише споразум о транзита гаса из руско-турског гасовода Турски ток. Потписао је и споразум са суседном Србијом, која није чланица ЕУ и која то вероватно никад неће ни постати због јаких веза са Русијом и због још неки ствари. По новом споразуму Србија ће добити 10 милијарди кубних метара турског Гаспромовог гаса. 29. јуна када је премијер Александар Вучић преузео дужност српског председника Ана Брнабић је постала нови премијер. Изјавила је пред парламентом да ће настојати да води „балансирану спољну политику“ а њена влада ће нарочито настојати да има добре односе са Русијом и Кином. Нови српски министар одбране Александар Вулин имао је чвст одбојан став према Вашингтону између осталог и због његове познате проруске оријентације. Сам Александар Вучић се сусрео са Владимиром Путином недељу дана пре свог избора за председника и потврдио блиске односе између Русије и Србије.И мађарска влада је 5. јула потписала споразум о увозу гаса из Турског тока. Раније током ове године руски председник је био у Будимпешти где је с премијером Орбаном разговарао о мађарском учешћу у Турском току, као и о руској изградњи нуклеарних електрана у Мађарској.

На Светском нафтном конгресу одржаном до 9. до 11. јула у Цариграду турски председник Реџеп Тајип Ердоган је отворено истакао да Турска има за циљ да постане енергетски центар између истока и запада, севера и југа. Укратко, сви елементи нове велике прерасподеле моћи скупљају се између балканскид држава, Русије и Турске.

Турски ток

Децембра 2014. након што је Европска комисија, подржана од Вашингтона, извршила притисак на бугарску владу да откаже споразум о дотоку Гаспромовог гаса путем гасовода Јужни ток до бугарске луке Бургас, руски председник Путин је најавио да пројекат Јужни ток више не постоји. У исто време Русија је почела преговре са Турском о алтернативном Турском току.

Да би избегао казнене законе ЕУ Гаспромов гасовод Турски ток који пролази корз Турску завршиће се на турско-бугарској граници, а други могући завршетак би био код Лилебургаза у турском региону Мармара, близу турске границе са Грчком. Одатле би могао да се продужи ка земљама потрошачима које би могле да уговоре и саграде своје сопствене гасоводе којима би користили Турски ток. Закони ЕУ забрањују Гаспрому да гради и поставља своје гасоводе унутар ЕУ.

Балтички заокрет

Последњих неколико месеци како бриселска ЕУ политика постаје све тежа, земље источне Европе, нарочито Мађарска, Чешка и Бугарска се окрећу ка истоку према Евроазији, нарочито према Русији и Кинии њиховим растућим инвестицијама у инфраструктуру у оквиру Пута свиле и других евроазијских инфраструктурних мрежа.

Фебруара 2017. током посете руског председника Путина Будимпешти, Мађарска је потписала уговор вредан 17 милијарди долара са Росатом групом, руском државном нуклеарном енергетском компанијом о изградњи 2 реактора у нуклеарној електрани Пакш, јединој нуклеарној електрани у земљи. Русија такође има 51% удела у Чешкој пројектној компанији Савезу нуклеарних енергија и са чешком Шкодом која ће учествовати у изградњи неколико планираних чешких нуклеарних електрана. Последњи чешки национални енергетски план види нуклеарну електричну енергију као сигуран пут да достигне циљеве ЕУ о смањењу емисије CO2 као што ради и Мађарска.

И турска влада је изабрала руски Росатом за изградњу своје прве нуклеарне лектране, Нуклеарне електране Акују, са 4 реактора близу медитеранске обале на југу Турске близу Кипра. Започета је прва етапа радова вредна 20 милијарди долара коју изводи руско-српски конзорцијум заједно с турском грађевинском групом Ченгиз-Каљон-Колин. Почеће са радом 2023.

Данас, кад су САД и већина западноевропских земаља замрзле инвестиције у нуклеарне технологије и изгубиле квалификовану и обучену радну снагу, Русија се јавља као светски лидер у извозу нуклеарне технологије са учешћем од више од 60% на светском тржишту.

Арева, европски водећи произвођач нуклеарних електрана са седиштем у Француској није добио ниједан уговор у иностранству од 2007. године. У САД, Вестингхаус, водећи амерички снабдевач нуклеарним електранама кроз историју, деспео је, благо речено, у узнемирујуће време. Питсбуршка бизнис група за производњу нуклеарне енергије је продата и сада је поседује јапанска Тошиба група. Вестингхаусова нуклеарна група, која је недавно потписала уговор за изградњу 4 нове нуклеарне електране у САД, њихов први уговор у последњих 30 година, суочена је с претераним трошковима и тужбама Вестингхаус је приморан да прогласи банкрот. Насупрот томе Русија има потписане уговоре за изградњу 34 реактора у 13 земаља са процењеном вредношћу у укупном износу од 300 милијарди долара.

Значај ових послова с природним гасом и нуклеарном енергијом Русије с Мађарском, Чешком Републиком, Србијом, Бугарском и Турском ствара страх у Вашингтону, заокрет у разочараном балтичком региону од политички банкротиране бриселске ЕУ и Немачке која је изгубила своја упоришта.

Чињеница је да сада неколико држава на Балкану сада отворено унапређује своје економске односе са Русијом и Турском потврђујући реалност Европске раз-уније пре него Европске Уније. И глупа одлука Европске комисије да мађарску, Чешку Републику и Пољску тужи Европском суду због одбацивања обавезујућих бриселских квота је проширила линијуи поделе између истока и запада ЕУ.

Најприземније политичке конструкције као што су садашња ЕУ и све њене антидемократске установе као што су Европска комисија и Европски парламент, који задиру у основна права суверених држава и више личе на садо-мазохистичке личне односе, су у суштини неодрживе. Као што показује искуство Вашингтона као једине светске суперсиле у последњих четврт века од колапса Совјетског Савеза, модел јачег и слабијег пса није одржив модел за здраве мирољубиве међународне односе. Хистерични звук оног који најгласније лаје казује све.

Ф. Вилијем Енгдал је консултант за питања стратешког ризика и предавач. Дипломирао је политичке науке на Универзитету Принстон и најпродаванији је аутор на тему нафте и геополитике. Овај текст је написао ексклузивно за портал New Eastern Outlook (Нови источни преглед).

Поделите:
2 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *