Насловна Актуелно Бранко Радун: Трамп, Ли и ђенерал Дража

Бранко Радун: Трамп, Ли и ђенерал Дража

428
8
ПОДЕЛИ

Протеклих дана сведоци смо нових немира, неки би рекли расних сукоба а други идеолошких у очигледно дубоко подељеној Америци. Међутим, кад погледамо о чему се ради видимо да је заправо реч о још једном покушају „дубоке државе“ да удари на председника Трампа а при томе са позиција радикалне левице зване „антифа“. Иако су мејнстрим медији покушали да противнике рушења споменика генералу Лију прикажу као неонацисте и кјукјусклановце да би прикрили опасност од таквог прекрајања историје од стране левичара и либерала јавност је очигледно против рушења „америчке историје“.

Наиме, немири су избили када је покренута иницијатива од стране левичара да се споменик генералу јужњачке Конфедерације Роберту Едварду Лију, постављен 1924. у Шарлотесвилу у америчкој држави измести због тога што се како кажу ради о споменику човеку који је био расиста и комамадант војске Конфедерације. Овде се ради о опасном извртању чињеница јер генерал Ли заиста јесте био командант јужњачке војске те један од најбољих и најомиљенијих генерала и личности из америчке историје, али нетачно је да је био расиста, бели „супрематиста“, јужњачки сепаратиста и све остало што настоје да му пришију левичари који настоје да наметну своју ревизију историје. Генерал Ли је био познат противник ропства, сматрао је да оно треба да се укине, (у његовој држави Вирџинији неколико пута пре Грађанског рата је у Представничком дому те савезне државе замало прошао законски предлог о укидању ропства) и био је одлучан присталица очувања Уније и противник отцепљења јужњачких држава. Председник Линколн му је чак нудио и команду над армијом Уније. Међутим, када је Вирџинија прогласила отцепљење од САД, Ли је, као и многи његови земљци из Вирџиније, стао на страну своје државе и постао стуб одбране Југа.

Његов однос према црнцима илуструје и његово залагање да се црним робовима понуди ослобођење у замену за ступање у војску Конфедерације. Тај предлог је прошао, али касно тек 1865. године. Након рата био је поборник људских права за све, укључујући и бивше робове што је било либерално чак и међу северњацима, био је и за отварања јавних школа за све, укључујући и црнце, али је био против тога да им се одмах да право гласа јер је сматрао да би то водило тешкој демагогији и бројним срамотним дешавањима, што се заиста и дешавало у јужним државама после Грађанског рата.

Наиме скоројевићи који су дошли са севера а звали су их „кофераши“ јер су често долазили само са кофером, су користили подршку Севера и приземном демагогијом добијали власт коју су користили да до краја опљачкају, ионако од рата опустошене, јужњачке државе. Од тих „реформатора“ и „бораца са за људска права“ се неке ни до данас нису у потпуности опоравиле. Звучи познато.

Друга вест о „рату против споменика“ а исто из Америке је иницијатива муслимана из Босне да се сруши споменик Дражи Михаиловићу. Фејсбук група „Босански Американци“ позвала је добровољце да им помогну у организацији рушења америчких споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини. Први на удару је његов споменик поред Храма Светог Саве у Либертвилу у Илиноису поред ког се традиционално обележава Дражиндан 17. јула кад се верује да је Михаиловић убијен 1946. Код овог манастира епископ канадски Митрофан је држао парастос и ове године.
Амерички муслимани из Босне су решили да искористе масовну хистерију око рушења споменика припадницима Конфедерације у Америчком грађанском рату, који је почео немирима у Шарлотсвилу. Десница и они који гаје јужњачке сентименте су се успротивили уклањању споменика генералу Лију, комаданту војске Конфедерације, после чега је срушен споменик Конфедерације у Северној Каролини. „С обзиром да градоначелници и гувернери америчких градова склањају спомен-обележја Конфедерацији, наша заједница у Илиноису предлаже да се исто тако третирају и споменици Дражи, вођи тзв. Трећег српског устанка“, пише на фејсбук-страници ове муслиманске групе. Они Дражу називају „претходником босанског геноцида“. Овим поводом је избио прави вербални рат на друштвеним мрежама у који нису само укључени припадници народа бивше Југославије већ и „рођени“ Американци. Муслимани углавном пореклом из Босне настоје на тај начин да поново потврде наратив о српској геноцидности и на примеру Драже Михаиловића. Наравно да су муслиманима много ближе америчке демократе и глобалисти но републиканци и трамповци који су познати и по антимуслиманским и антиимиграционим ставовима. Зато су они и гласали за Хилари а Срби у већини за Трампа.

Настојање да се прекроји историја и да се негира друга страна у грађанском рату је врло опасно и може бити заметак новог сукоба. Дубина политичке поделе у САД данас и то не само по линији за или против Трампа већ идеолошки и културолошки није за подцењивање. Узаврелост страсти око генерала из грађанског рата и оштрина поделе говори да је у САД данас атмосфера слична оној која је и довела до грађанског рата. Кад на једној страни имате ушанчену конзервативну, религиозну и десну Америку а на другој страни агресивну и радиклаизовану либералну и секуларну са екстремима који добијају на значају онда је немогуће предвидети до чега може довести такав друштвени раскол. Овај својеврсни „грађански рат на друштвеним мрежама“ који излази из сфере виртуелног и постаје болно реалан.

Код нас је процес био супротан ми смо имали прво реалан сукоб православних Срба и муслимана Бошњака (али и Хрвата) да би се он касније пренео у виртуелну сферу друштвених мрежа. Моћ друштвених мрежа уз вешт менаџмент може лако довести до тога да нешто од вируелног постане и крваво као и то да се контролисано одржава на друштвеним мрежама као издувни вентил или пак као жеравица из које је лако распирити нови „прави рат“.

Бранко Радун

Печат

8 КОМЕНТАРА

    • Кај је с тобом Луне, кај стално кашљуцаш? Закај не бациш духан? Ти бога, немрем спавати, не. Попиј некај мотај гушу изљечи се!

  1. Ovde bi se mnogi u Srbiji radovali kad bi srusili sve spomenike Drazi u Americi

    Vesic recimo nikada ne bi pustio da se postavi Drazin spomenik u Beogradu jer je titoista kao i drugi Zuti i drugosrbijanci. Oni mrze Drazu ko ustase i muslimani

  2. Прво је Север почео да регрутује усељенике из Европи (Немачка, Чешка, Шведска – по данашњој географији) да ратују за њих. То је било прво организовано усељавање у Америку, 65 хиљада. Оне који тако доведени из Европе дезертираху – одмах су стрељали. Тако су и Црнце – ослобођене робове Југа, заробљене у униформама Југа. такође одмах стрељали. Тај рат се није водио ради ослобађања робова и укидања робовласништва.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде