Жаришта због којих ће цела Америка да прокључа

Поделите:

Недавно крваво расистичко насиље у Шарлотсвилу у Вирџинији показује да се безбедносна ситуација у САД полако отрже контроли.

Чињеница је да се Америка све више сусреће са озбиљним расним и другим проблемима, а питање које се намеће је које су то тачке у Америци које би у скоријој будућности могле бити проблематичне из безбедносног, економског, али и политичког угла.

За Спутњик је то покушао да објасни Обрад Кесић, политички аналитичар и шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону.

Према његовим речима, Америка није усамљена у својим проблемима јер се и европске земље суочавају са сличним тешкоћама, примера ради проблеми са мигрантима су у Европу довели велики број мањина, али и другачије верске заједнице.

„То што видимо у САД део је глобалне приче где се Запад налази у врло тешкој ситуацији, усред дуге и дубоке политичке, економске и друштвене кризе. Такође, имамо и нешто ново што се појавило у последње две деценије — популизам који је ојачао и доживео велики успех са избором Трампа за председника. Сви проблеми који видимо у Америци — сукоби између раса, сукоби у вези са економском класом, неповерење у политички систем, неповерење у политичкој и интелектуалној елити, све је то врло слично ономе што виђамо у Европи. Наравно, постоји и нешто врло специфично — америчко“, објашњава Кесић.

Како каже, величина Америке не допушта да се каже да је ситуација иста на западној и источној обали, али сличности постоје, па се може издвојити неколико тачака — индикатора, које могу најавити радикалне промене у друштву, пак чак и у политичком систему Сједињених држава.

Чикаго

Прва тачка је Чикаго, каже Обрад Кесић, у којем је већ неколико година присутан велики број убистава, а која сада представљају јак ударац за локалне власти у којима су годинама доминирале демократе. Прошле године у Чикагу се догодило 751 убиство, а ове та бројка већ износи 449 убистава.

„Убиства се дешавају већином у најсиромашнијем, јужном делу града, и показују доста значајну поделу коју видимо и у другим деловима Америке, између делова градова где углавном живе мањине и делова који су много богатији, где живе белци и елита. У суштини, та прича Чикага показује да у последње време Демократска странка, која контролише веће градове у САД, није пружила неке значајне резултате у смислу веће безбедности грађана, што доприноси неповерењу према самој странци и њеним кандидатима. Могуће је чак и да до те мере дође до незадовољства да демократе у наредном периоду могу врло лако да изгубе неке изборе у већим градовима“, напомиње Кесић.

Југ

Друга критична тачка је југ Америке, где се истовремено воде две „борбе“.

„Прва је борба раса или борба ’сећање историје‘, а то се односи на питање споменика који су остали из Грађанског рата и подсећају на жртве са поражене стране — Југа. Данас ти споменици постају неки симбол расизма, ултранационализма и супериорности беле расе, односно тако бар на њих гледају црнци и друге мањине. Постоји левичарски покрет у великим америчким градовима, који жели да потпуно другачије постави америчку историју, а почетак тог процеса јесте уништавање споменика који су постављени као комеморација стране која је изгубила у Грађанском рату. Иако су ти споменици некада били симбол помирења и толеранције, сада имамо потпуно другачији приступ — нетолеранцију која заборавља на историјске чињенице, где левичари желе потпуно да поразе и понизе ону страну која је изгубила у Америчком грађанском рату, и на тај начин покажу супериорност“, наводи Кесић.

Џексон

Он додаје да је „друга борба“ на југу Америке „побуна“ популистичких политичара на локалном нивоу и појава спонтаних популистичких покрета који најављују да се „револуција“, која је довела председника Трампа до Беле куће, наставља. У том смислу су, каже Кесић, занимљиве победе локалних политичара.

„У Џексону у Мисисипију победио је потпуно популистички кандидат једне левичарске фракције у Демократској странци, који је поразио кандидата исте партије који је био део естаблишмента. Слична ствар десила се у и првом кругу избора за градоначелника у Брмингхаму у Алабами, где је популистички кандидат победио актуелног градоначелника. Популизам је присутан због велике фрустрације и друштвених проблема у Сједињеним Државама, па Доналд Трамп, упркос свим скандалима и проблемима које има са администрацијом, и даље има велику подршку тог популистичког покрета, а поред тога међу демократама све је јача она струја коју представља Берни Сандерс. Популистичка политика постаје врло утицајна у обе странке, па више не можемо са великом сигурношћу да говоримо да ће кандидати естаблишмента убудуће имати предност на локалном нивоу“, истиче Кесић.

Калифорнија

Ово је, према Кесићевим речима, наредна важна тачка коју убудуће треба пратити у САД.

„У последњих пет деценија у Калифорнији су присутна два паралелна покрета — представници првог се залажу да се Калифорнија, као једна од највећих глобалних економија и земља која на неки начин која има потпуно другачији поглед на већину друштвених и политичких питања у САД, отцепи од остатка Сједињених Држава. Истовремено, постоји други покрет који жели да се Калифорнија подели — покрет Севера, који жели да се отцепи од остатка Калифорније јер себе виде потпуно другачије. Док Калифорнија иде према левичарској политици, делови те земље у центру и на северу су конзервативнији према друштвеним и економским питањима, као заједнице су богатији и не виде да имају нешто заједничко са јужним деловима Калифорније“, указује наш саговорник.

Тексас

Врло је занимљиво пратити и дешавања у Тексасу, напомиње Кесић, због промена везаних за демографију, с обзиром на то да се конзервативни људи, читаве породице, у великом броју селе у Тексас.

„Они напуштају либералне државе попут Калифорније или Орегона јер не осећају да припадају друштвима у тим државама, па траже заједнице где могу да имају осећај припадности и већу слободу изношења сопственог мишљења. Супротна ствар се дешава са људима који се селе из држава где побеђују републикански конзервативци, где либерали, такозвани напредњаци и демократи напуштају те државе и селе се за Калифорнију и Орегон. Та политичка миграција је врло значајна јер видимо консолидацију идеологије у неким кључним државама, што значи да ће те државе и даље да представљају неке озбиљне и дубоке поделе за целокупну политичку сцену у САД“, упозорава Кесић.

„Рђави појас“

Још једна критична тачка у САД је такозвани „рђави појас“ Америке, где је индустрија једно време била доминантна, а сада све више економски пропада. Кесић објашњава да је на тај део Америке рачунао Доналд Трамп, па је због тога и победио на изборима, јер је усмерио фрустрацију обичних људи, радничке класе у правцу који је њему одговарао.

„Они су у њему видели аутсајдера, особу која је спремна да се бори како би им вратио поверење у америчку економију и вратио им послове. То је појас од Висконсина, кроз Индијану, Илиној, Мичиген, Охајо и Пенсилванију, који је кључан за сваке председничке изборе у Америци, и где су у великој мери чланови синдиката, радничка класа, гласали за Трампа и на неки начин су напустили, барем привремено, Демократску странку. Ако и даље наставе да подржавају популистичку политику актуелног председника, то драматично мења политичку карту САД и отвара могућност да демократе трајно изгубе контролу над једним делом САД, који је био кључ њиховог политичког успеха“, напомиње Кесић.

Вашингтон Д. Ц.

Према речима Обрада Кесића, Вашингтон је град где политичари и политичка елита све више показују да немају реални контакт са остатком Сједињених Америчких Држава, да живе у посебном свету, без разумевања за обичне људе и њихове проблеме.

„Тај елитизам, који је у суштини један од главних фактора који је и довео до Трампове победе, постаје све озбиљнији проблем. Вашингтон постаје синоним за неспособност, за политички систем који не може да решава проблеме обичних људи и за политичаре који су више забринути за своје место него за живот својих гласача. Ако тај елитизам настави да доминира америчком политиком, можемо очекивати да ће популистички талас који представља Доналд Трамп доживети још већу и ширу подршку, поготово у градовима где је велика концентрација незадовољних људи, радничке и боље образоване средње класе, који не виде Вашингтон као решење за своје проблеме, већ као фактор који им отежава живот“, закључује Кесић за Спутњик.

 

 

Спутник

 

 

 

 

Поделите:
14 replies
  1. Maljo Petrovič na klinici za uvećanje dreem-a
    Maljo Petrovič na klinici za uvećanje dreem-a says:

    Једна шестина становништва САД (47 милиона људи) прима државну помоћ у храни, будући да није у стању да елементарно прехрани себе и своју породицу. Више од 53 одсто америчких домаћинстава живи у дуговима (годишње троши више него што зарађује). Истовремено, више од девет милиона американаца живи унутар границе апсолутног сиромаштва.

    Америка је у новој офанзиви. Избор Доналда Трампа је, на почетку, обрадовао свијет, али радост је била кратког даха. Постало је очигледно да се америчка политика не може промијенити вољом америчког народа, будући да је вашингтонска мочвара исувише блатњава да би била исушена у разумном року. И под новим предсједником (и старом администрацијом) Америка је наставила да „усрећује“ државе и народе широм планете, учећи их како да изграде праведнија друштва и богатије заједнице.

    А какво је право стање америчке економије?

    Крвна слика америчке привреде и финансија је толико лоша, да је право чудо да има било каквих знакова живота. Током 2015. године, америчка Влада је потрошила 3,5 хиљада милијарди долара. Да би се схватила ова величина, ваља указати да је промет Волмарта, највећег трговинског ланца у САД, био 476 милијарди. Истовремено, укупна количина долара у оптицају (новчанице, односно кеш) износила је само 250 милијарди. То је мизерно мало у односу на укупне одобрене кредите у Америци који су достигли износ од шездесет трилиона долара.

    Једна шестина становништва (47 милиона људи) прима државну помоћ у храни, будући да није у стању да елементарно прехрани себе и своју породицу. Више од 53 одсто америчких домаћинстава живи у дуговима (годишње троши више него што зарађује). Истовремено, више од девет милиона американаца живи унутар границе апсолутног сиромаштва. Американци су банкама, по основу кредита за куповину кућа и станова, били дужни невјероватних 13,1 трилион долара. По Пописном бироу (Тhe United States Census Bureau) просјечни приход по домаћинству у Америци био је за 9 одсто нижи него 1999. године.

    Због економске кризе, јавне службе су пред колапсом. Америка има суманути образовни и накарадни здравствени систем. Велики број градова је банкротирао, или се налазио на ивици на којој је био присиљен да грађанима ускраћује бројне основне комуналне, социјалне, безбједносне или друге услуге. Исто је важило за администрације савезних држава.
    Министар одбране САД Џејмс Матис и амерички државни секретар Рекс Тилерсон у Вашингону
    © AP Photo/ Manuel Balce Ceneta
    Вашингтон спреман за дијалог са Пјонгјангом, војне опције се не искључују

    Све је ово изашло на видјело још 2008. године сломом америчког тржишта некретнина, када је држава ускочила као посљедњи спасилац банкарског сектора. Током те операције, из финансијског система Америке је нестало 10,2 трилиона долара. За спашавање банака, америчка Влада је потрошила 4,5 трилиона долара. То је, прерачунато у сталне цијене, био већи износ од трошкова ослобађања Западне Европе током Другог свјетског рата. Јефтиније је, дакле, било допринијети поразу Хитлера и ослобађању Европе, што је чин вриједан истинског дивљења и вјечног памћења, него обуздати хијене са Волстрита и из редова власти које раде по њиховим налозима, уз напомену да је прво било успјешно, а друго није.

    Дуг у банкарском сектору је са 53, порастао на 60 трилиона долара. Та сума је двоструко већа од процијењене вриједности свих кућа за становање у Америци, три пута је већа од (такође фиктивне) активе свих америчких банака и двадесет пута већа од годишњег пореза који америчка Влада прикупи од корпорација и становништва. Многи људи у Америци, налик зомбијима, вјерују да је у питању некаква завјера и да ће на крају све испасти како ваља.

    И нису усамљени. И на овим просторима су бројни они који мисле (или су плаћени да говоре) како је Америка демократска и сретна земља чији примјер ваља слиједити. Можда неко, спутан разним обавезама и мора да се повинује америчким „истинама“, али нико паметан и слободољубив не смије да му повјерује. Због истине и здравог разума.

    Momir Bulatović, SPUTNIK

    Одговори
  2. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm…ali,doslo je vreme,da Amerika,pocne da zivi od svoga rada,,…cini se,da komunisticki djak, Putin,razgradjuje finansijski sistem na delu planete,cak je naredio da se,remontuje lokomotiva i salonski vagon,kojim je dosao u Rusiju,pa da ga posalje u Ameriku,da ih nauci,kako da isplivaju iz septicke jame.

    Одговори
  3. Ti vraga
    Ti vraga says:

    Mi Srbi smo Bozji naord, kaj nisi skužil to konvertirani brate, ne? Čuj dečkec, Bog nema niakvu logiku, Bog ima život, On sam je Život. Mi Srbi volimo cajke i ljepe su nam, kaj ne? Volimo rakiju, a što vi imate? Imate papu koji je umislio da je menadžer božjeg kraljevstva, kak vi to velite, imate historiju koljača i dupelizaca velikim silama i što možete s tim?

    Jedan naš Blaženi je rekal: „Uvek su vukovi klali jaganjce, ali uvek je bilo više jaganjaca nego vukova“! Što ćete sa tom vašom „logikom“? Pa nitko vas ne voli, čak ni druge katoličke zemlje vas ne vole, vi ste za njih šichofreni fashisti…kužiš? Talijani vam se smiju, Slovenci su za vas gospoda, što ste vi, neka isturena, izopačena nadrikatoloka krajina i to je to. Hrastovinu vam je isjekal Arkan po Slavoniji, Medjugorje vam je papa ukinnuo, Slavonija vam je pusta jer nadničite po Europi, Jadran su pokupovali Njemci…imate te kunice koje štampate po Beču i koje ničem ne vrjede…kaj ste delali, tak ste i dobili…i krišom slušate srpske narodnjak(inj)e, hahaha…o zaboravil sam – većina pučanstva su konvertirani Srbi, počev od Olivera, Doris, Arsena, Radeta…čujte…bolje je biti jagnje nego vuk…naš Bog je bio Jagnje, a vaš?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *