Хрватска полиса осигурања из 1909. године на ћирилици

Поделите:

У Загребу се почетком ХХ века писало ћирилицом. Многи натписи у самом граду су били исписани ћирилицом, мада је Загреб био саставни део Аустроугарске монархије.

Након реформе Вука Караџића када је народни језик стандардизован и уведен као књижевни, српски језик и ћирилично писмо су постали уједно и језик и писмо Хрвата.

Људевит Гај је отворено, као и многи други, илирски језик сматрао српским:

„Та н. п. сав свет знаде и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну нама још нити издалека није на ум пало икада твардити, да то није сербски већ илирски језик, паче поносимо се и хвалимо Богу Великому што ми Хервати с братјом Сербљима сада један књижевни језик имамо.“

 

Поделите:
10 replies
  1. Mile Ćurčić
    Mile Ćurčić says:

    Eto, iz usta Ludviga Gaja postoji li hrvatski jezik! Naravno, ne postoji, sve je to srpski, pisan tradicionalnom ćirilicom ili u poslednji vek, vek i po, usvojenoj latinici. Svako pismo, dizajnirano da se njime piše srpski jezik, primenom u praksi postaje srpsko pismo. Druga je stvar kad bi sad neki Englez, ili Švaba, koristeći isključivo slovni sistem dizajniran za engleski jezik, odnosno nemači, zapisivao tim slovnim sistemom srpski. To onda ne bi bila srpska latinica nego engleska, odnosno nemačka, a sam tekst tog srpskog jezika bio bi besmislen. I sa druge strane, jedan moj drugar iz vojske, Slovenac, šaleći se sa svojima kod kuće, pisao im pisma, na slovenačkom, ali ćirilicom. Da li je to srpska ćirilica? Jeste, ali nije slovenački jezik. A nije ni srpski, pa tako ta srpska ćirilica ostaje da visi u vazduhu i gubi svaki smisao.

    Одговори
    • Перагеније
      Перагеније says:

      Миле, ако се крене мало даље, поставља се следеће питање: КОЛИКО Хрвата има у данашњој хрватској? Моје искуство казује да су Хрвати несрпског поркла уистину фин и пристојан свет. И да тај свет ОБИЧНО нема мржње према Србима. Недавно измишљен „историјски проблем Срба и Хрвата“ је разрачунавање усташких и комунистичких синова и кћери – дојучерашњих рођака и суседа, СВИ одреда православне породичне историје.

      Одговори
      • Живан
        Живан says:

        Ово последње је оно од чега већина у Хрватској бежи. Оригиналних Хрвата у садашњој Хрватској нема више од 30-40 000, све остало су конвертити.

        Одговори
        • Перагеније
          Перагеније says:

          Живане, БАШ тако. Отуда и екстремно агресиван наступ према Србима од стране католичког клера у Загребу – како би заборавили своје порекло. Већ 100 година се повремено појачава. Својим очима видех један такав чин: Квиз „Милијунаш“, старина учесник, презимена као мој кум овде. Старина каже „мој синовац…“ а водитељ, презименом Филиповић, њаче, „хаха, син овац, син овац“. На то се старина збунио па се „исправио“… Чудо једно како наши у тој средини не умеју да заузму став.

          Одговори
  2. Д. З.
    Д. З. says:

    Зна се ко је, када и зашто правио посебно писмо за писање српског (вуковског) језика латиницом. Српски језик је пре Вука имао само ћирилицу, дакле једно писмо, као и сви други народи. Вук је учинио реформу само једног писма, српске ћирилице и није му могло пасти на памет да ствара друго писмо за писање језика Срба. Друго писмо је сачињено по налогу Беча, а сачинио га је полунемац Људевит Гај, уз каснију помоћ Ђуре Даничића у једном слову. Друга слова нису му прихватили. Вуку се није допадала гајева абецеда, јер није била усклађена у свему с његовим прихваћеним принципом: једно слово за један глас. Гај није уважио Букову критику, више молбу Гају да уреди латиницу у свему по угледу на ћирилицу. Нико од Срба није никада по прихваћен9ом задатку и одобрењу сачињавао друго, латиничко писмо зта све Србе, јер би то буило глупо, јер сње никада не сачињава писмо на писмо. салчињава се јединио онда кад желите да замените своје писмо. Још нико није предлагао да се ћири,лица у серба замени (нема за то никаквог лингвистичјког и било ког другог разлога), па је уследило наметање Србима хрватске абецеде зашто што је само тако могао да се асимилује део Срба у Хрвате. И то се асимиловање, као што и текст каже, догодикло у прилично великом проценту. У Србију је први пут убачена, уместо забрањене ћирилице, хрватска абецеда у Првом светском рату 1916. године, у току окупације. После наметања Србима окупационе латинице у Првом светском рату, највеће латиничење Срба, тј. наметање те грватскее абецеде, догодило се у време комуниста после Новосадског договора о српскохрватском језику (1954). То наметање траје и до данас (џабе је уставна одредба у Члану 10. Устава Србије, јер лингвисти не поштују ни Устав ни светску праксу о једном писму у једном језику, па су и у Правопису ссрпскогфа језика (2010) као друго писмо и даље насвели „латиничко писмо из времена српско-хр4ватског језичког заједништва“ (7,5 речи да не би казали истину „хрватска латиница“). Дакле то хрватско писмо може да буде само писмо српскога језика у хрватској језичкој варијанти), што слично наводи и највећи и најпаметнији живи српски лингвиста проф. др Милош Ковачевић. Ковачевић директно каже, као и моја маленкост, да хрватска латиница није српско писмо, само га Хрвати користе за своју варијанту Вуковог и вуковског српског језика.
    Према томе, наставе ли Срби с њиховим сербокроатистичким лингвистима да на досадашњи начин затиру српску ћирилицу, Срби ће практично сви прећи ускоро на хрватско писмо, а онда ће хрватски лингвисти имати већу шансу да остваре крајњи циљ — да и српски језик подводе под „хрватски језик“. У свету сви знају зашто хрватска латиница није српско писмо. И то Хрвати могу да докажу у сваком часу. Једино им је незгодно што морају да признају да је Србима њихова латиница насилно наметана и изван данашње Србије, али и у самој Србији. Дакле, Срби, само ви „мудрујте“ на хрватском писму и ширите га међу Србима лажима да је то „српска латиница“, па ћете после неуспеха у пкупацихји Србије (1916-1918) успети да окончате њихово започето латиниечње Срба у Србији у време окупације. А изван Србије ваша помоћ неће никоме требати. Тамо ће остатку Срба чекићањем и паљењем ћирилице лако спровести нестранак српске азбуке.

    Одговори
      • Драгољуб Збиљић
        Драгољуб Збиљић says:

        Није Вук баш украо ту својину Мркаљу. Спомиње он заслуге Мркаља, Вук га је звао Меркалије, чини ми се. Имао је и Мркаљ унеколико претходника, аали је тачно да је Вукова реформа ћирилице утемељена углавном на реформи саве Мркаља. Мркаљ је избацио много старих знакова а Вук је дкрајчио Мркаљеву реформу, чини ми се у пет знакова. Да баш не проверавам. небитно је да ли је које слово више или мање. Добро Ћурчић би ме исправио и рекао уместо слова графем. Може се рећи и графички знак и сл.

        Одговори
  3. Mile Ćurčić
    Mile Ćurčić says:

    Zbiljiću, uozbilji se. I nauči već jednom nešto o lingvistici kad se već toliko trtiš oko jezika. Sramota je biti toliki ignorant za jezik a praviti upravo od njega, jezika, svoje zanimanje. Kao prvo, nauči šta je to fonem a šta grafem, pa ti se neće dogoditi da tvrdiš da neko koristi više slova za jedan glas.

    Одговори
    • Драгољуб Збиљић
      Драгољуб Збиљић says:

      O FONEMI PONEŠTO ZNATE, A O UZROKU LATINIČENJA SRBA, NAŽALOST, NIŠTA NE ZNATE ILI NAMERNO NEĆETE DA ZNATE! Pioštovani Ćurčiću, nаравно, више слова за један глас, а тај глас и то слово имају функцију фонема. Графем се зове у азбуци i слово. Оно може бити једнознак, двознак, а може имати и три знака у служби jedne фонема, као, нпр. beausoup (boku, francuski), dakle tri slova eau je u službi jedne foneme.
      Vidim da Vi, Ćurčiću, znate ponešto iz lingvistike, ali o ćirilici u srpskom jeziku i u Srba, o tome kada je ona u Srba, kako, zašto proterana i zamenjena u Srba danas do 90 odsdto hrvatskom abecedom, Vi baš ništa ne znate. Ne znate ni zašto je bilo nasiqa prema ćirilici, ne znate zašto se i danas čekića ćirilica u Vukovaru i drugde. Ne znate osnovno i kqučno: da je ta latinica kojom ovde sada i ja pišem — hrvatska, ne znate ko ju je sastavio, po čijem nalogu i ne znate da je nametawe latinice Srbima imalo uvek ciq odrsbqivawe, asimilaciju i nestanak Srba. Nametawe latinice Srbima u tome je kod Srba katolika imalo asimilatorsku ulogu. Vi o tome ili ništa ne znate ili namerno se pravite da ne znate. A o grafemi i fonemi ponešto znate.

      Одговори
      • Драгољуб Збиљић
        Драгољуб Збиљић says:

        Исправљам се: beauсoup (boku, francuski), а не beausoup (sa s, kako sam prvi prevideo slovo c na tastaturi.

        Ćirčiću, ko u klin, ko u ploču. Vi, tra-la-la „Zbiljiću uozbilji se“. A, Ćurčić, nažalost wegovu, stvarno ne zna ništa io tome zašto je latiničewe Srba donelo Srbima katastrofalne rezultate u trajawu Srba katoluika.

        Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *