ПРЕДРАГ ГАГА АНТОНИЈЕВИЋ: Срби још немају историјску памет

Поделите:

Један од наших ретких филмских аутора који живи и ради у Америци, и који је направио значајну холивудску каријеру, враћа се у српску кинематографију филмом о Великом рату

ПОСЛЕ готово две деценије, колико је прошло од његовог последњег играног филма „Спаситељ“, који је покупио бројна признања у свету (продукција Оливера Стоуна), Предраг Гага Антонијевић у Србији почиње нови велики пројекат – 5. септембра у Белој Цркви „пашће“ прве клапе ратне драме „Заспанку за војнике“.

Један од наших ретких филмских аутора који живи и ради у Америци, и који је направио значајну холивудску каријеру, враћа се у српску кинематографију филмом о Великом рату. „Заспанка за војнике“, по мотивима из „Српске трилогије“ Стевана Јаковљевића, потписује и као сценарист заједно са Наташом Дракулић.

И док се последње припреме и сценографија за епоху ужурбано завршавају, Антонијевић у разговору за „Новости“ истиче да ниједног тренутка није имао намеру да ради „пригодан филм“.

– Ми смо овај сценарио написали пре пет – шест година, иако нисмо имали идеју да ли ће се тај филм икада снимити, и хоће ли ће бити неког конкурса за тему Великог рата. Мој мотив је био афинитет према историји који сам увек имао, поготову ме је занимао Први светски рат. Полазиште је била „Српска трилогија“, јер је она документ који даје непосредан контакт са духом те епохе и времена.

* Како се догодило да Велики рат деценијама буде компликована и непопуларна тема за филм, и да ли је управо то за вас можда и највећи изазов?

– У мојој младости увек се говорило о Великом рату, али са неком малом уздржаношћу. Комунистичко време не да није признавало тековине које је Србија ту остварила, него се због односа тог режима према Србији Велики рат није обележавао на достојан начин, као што су га неке друге моћне земље глорификовале. Тих година била је на снази чувена теза „Слаба Србија, јака Југославија“, и некако су се овде сви осећали мало ускраћено што ова наша епопеја није добијала довољно пажње. Пред распад комунистичког система, одједном се много говорило и писало о Великом рату, и он је преко ноћи постао симбол некаквог „србовања“, из неких националистичких опција, што га је опет учинило компликованом и непопуларном темом за филмске ауторе. Створен је нови парадокс, национални узлет и занос нашег народа у Великом рату проглашен је као негативна ствар за погубни национализам који нас је одвео у 90. године. Тако смо остали на само једном озбиљном играном филму о Великом рату, „Маршу на Дрину“ из 1964, и зато сам желео да се ухватим укоштац са снимањем таквог филма.

* Шта је лајтмотив ваше „Заспанке“, кључ онога што желите да покажете публици?

– Одрастао сам на темама и причама које имају нешто од наше народне епске поезије, волим ратни филм, он ми је и нека природна вокација, а живот у Америци је моја патриотска осећања само појачао. Зато у „Заспанци за војнике“ желим да покажем вредности које нам данас највише недостају, а које смо некада имали – част, достојанство, морал, пожртвованост, храброст, здрав патриотизам. О тим врхунским моралним категоријама нам сведочи управо Велики рат, и волео бих да неке нове генерације сазнају и виде да смо некада имали друштво које је почивало на правом систему вредности. Јер, све оно што нам се дешавало од 90-их година до данас доста су нам „замутили воду“ шта су осећање части, правде и правичности, шта су домовина и патриотизам.

* Да ли ми данас имамо неку здраву дефиницију патриотизма?

– Ми смо народ који нема историјске памети и мудрости, овде се памет показује као „накнадна“ појава, и проблем јесте у томе што код нас нема јасне дефиниције шта је љубав према отаџбини, шта је чојство, а шта је јунаштво, и да и једно и друго морају да буду нераскидиви део понашања једне нације. Ми смо вероватно добијали политичку врхушку какву смо заслуживали, јер како другачије објаснити да је немогуће то што из генерације у генерацију стално улазимо у некакве политичке опције за које ће се неколико година касније испоставити да су биле погрешне, и како је могуће да једном као народ не делујемо превентивно на неку грешку у том смислу. Ствари су се данас до те мере срозале да су људи зарад личне користи, ма како она мала била, спремни на свако непоштење и неморал. Никога не оптужујем, јер човек нема много могућности да бира у друштву које је материјално и морално у живом блату. Неко мора да издржава породицу, а неко хоће преко ноћи да стекне милионе евра, и онда се сви заједно нађу у истом кошу моралног суноврата. И то постаје зачарани круг из којег не постоји начин да се изађе, јер је мало добровољаца који би се одрекли користи и повукли ногу да се нешто набоље промени.

* Који би део нашег друштва могао да подстакне те духовне промене?

– Оно што видим као тему о којој радо размишљам је Први српски устанак, и ма како ми то волели да тумачимо он је у суштини, заправо, био једна буржоаска револуција. Јер, сви ти такозвани српски кнезови који су касније посечени од стране дахија били су привилеговани слој тадашњег српског друштва, имали су неке повластице од стране турске власти, прикупљали су порез у свом срезу и били богатији, виђенији. Дакле, та елита финансијска је решила да се побуни против система који му је дао привилегије, у Првом српском устанку веома је мало било неких хајдука. Народна песма није тачна кад каже „Ту кнезови нису ради кавзи, нит су ради Турци изјелице, већ је рада сиротиња раја“. Није тако било, јер су ту управо кнезови били радикални.

* Пренесено на наше време, шта би то значило?

– То би значило као када би данас финансијска и политичка елита извршила морални заокрет и кренула у озбиљну, а не у декларативну побуну против корупције, непоштења, крађа, манипулација, неморала, простачења народа које стиже из медија и ријалити програма, што је немогуће, јер она опстаје управо на том „бизнису“. А наши кнезови су смогли снагу за тако нешто, јер су били озбиљни људи. Таква је била и буржоаска револуција у Америци, они који су се побунили против енглеског краља били су финансијска и друштвена елита тадашњих Енглеза, која је решила да више не трпи контролу круне. Нама је, у једном филозофском смислу, потребан први српски устанак, јер је он најиндикативнији ако долази до промена у једном друштву. Једно су ослободилачки ратови, онда човек мора да се брани да сачува главу и своју земљу, али да се издигнеш изнад своје класе, изнад свог социјалног окружења и да све ставиш на коцку зарад једне племените идеје и циља, то је најтеже.

ОЛИВЕР СТОУН И ДЕНИС КВЕЈД

* ДА ли је „Заспанка за војнике“ филм који би могао да се пласира на Западу, и коме ће бити занимљива ова српска прича?

– Мислоим да хоће, јер је сценаристички тачан, пошто другачије не умем да пишем, и има једну, за Запад разумљиву нарацију. Кога ће интересовати у Хрватској или у Немачкој да га гледа, то не знам, али ја ћу га сигурно приказивати у иностранству. Ево, ту ми је мејл Оливера Стоуна који ми је послао док је био на фестивалу у Сарајеву, где каже да га веома занима филм о Великом рату који снимам, и да би свакако волео да га види, јер је то добра тема. Сценарио сам превео на енглески језик, Денис Квејд је био одушевљен, желео је да игра наредника Милутина, али због недостатка пара, јер бих онда цео филм морао да снимам на енглеском, нисам могао да га ангажујем. Ми ћемо „Заспанку“ гурати „напољу“ како будемо могли, јер она није нешто што странац неће моћи да разуме.

Поделите:
1 reply
  1. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Ovaj gospodin je (ipak) rekao nešto veoma dobro i tačno, a to je revolucija, ali ne socijalna (one lopovske koje je Broz izvodio) nego revolucija duha (može i „reformacija duha“ ili kako god) sa jednim duhovnim autoriitetom. U prvom srbskom ustanku to je bio Karađorđe koji se oslanjao na Dositeja Obradovića, čini se da u Srbiji nema takvih autoriteta niti kao Karađorđe niti kao Dositej Obradović. (Nemoj samo neko da ponudi onu karikaturu iz Belog dvora kao nekog „prirodnog“ naslednika Karađorđa, i njegovog ? „pravnog savetnika“ Olivera Antića! Takve karikature i lopova treba isterati iz zemlje ili im naći (naučiti iha) neki društveno koristan (i proizvodan) posao da rade, a inače izseliti gamad iz Belog dvora!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *